Spor s Rusijom koji je primorao Lufthanzu Kargo da leti van vazdušnog prostora Rusije ka odredištu u Kazahstanu rešen je do februara, izjavio je u petak ministar transporta Nemačke Volfgang Tifense. Rusija je sprečila letove Lufthanze prošlog meseca jer dozvola aviokompanije nije bila obnovljena, ali je u isto vreme želela i da Lufthanza leti ka ruskom aerodromu u Sibiru umesto u Kazahstan. Ruska vlada pristala je prošle nedelje da omogući Lufthanzi da nadleće Rusiju do 15. novembra. Tifesen je izjavio da će novi sporazum omogućiti nadletanje ruske teritorije do kraja februara. On je najavio da će sledećeg meseca ministri transporta dve zemlje razgovarati o mogućnosti da Lufthanza Kargo prenese letove iz Astane u Krasnojarsk u Sibiru. Lufthanza nije komentarisala najavu ministra transporta, ali je ranije istakla da nema planove da koristi Krasnojarsk kao centralni aerodrom jer mu nedostaje infrastruktura i tehnologija za sletanje po lošim vremenskim uslovima.
Rio de Žaneiro – Veliko nalazište nafte u moru moglo bi da poveća rezerve Brazila za oko 40 odsto i gurne ovu zemlju u red velikih izvoznika, smatraju zvaničnici Brazila. Državna kompanija Petroleo Braziljero saopštila je da novo „ultra duboko“ naftno polje sadrži osam milijardi barela sirove nafte. Ta najava povećala je vrednost akcija kompanije i izazvala ocene da bi Brazil mogao da se priključi grupi od 10 najvećih proizvođača nafte. Predsednik Petrobrasa Serđo Gabrijeli izjavio je prošle nedelje da će novo naftno polje svrstati Brazil među osam država sa najvećim rezervama gasa i nafte. „Rezerve Brazila biće između rezervi Nigerije i Venecuele“, rekao je Gabrijeli na konferenciji za novinare. Petrobras je saopštio da novo naftno polje Tupi sadrži između pet i osam milijardi barela nafte što je oko 40 odsto nafte koja je do sada otkrivena u Brazilu. Ukupne rezerve Brazila trenutno suna 17 mestu u svetu i iznose 14,4 milijardi barela. Vest o nalaženju nafte uzdrmala je zemlju koja je tek prošle godine postala izvoznik nafte, ali i dalje mora da uvozi laku sirovu naftu za derivate koji su joj potrebni. Brazil proizvodi tešku sirovu naftu koja mora da se meša s lakom u rafinerijama.
Njujork – Čarls Prins napušta Siti grupu na kraju godine sa oko 95 miliona dolara u akcijama, bonusima i drugim dodacima, ali bi taj iznos mogao da bude manji ako se nastavi pad akcija ove grupe. Siti grupa je navela da će Prins, koji je u prošlu nedelju najavio odlazak u penziju, dobiti 29,5 miliona dolara u akcijama, opcijama i penziji. Kao dodatak na tu sumu, Prins ima pravo na bonus na kraju godine zasnovan na promeni vrednosti akcija tokom ove godine. Trenutno taj bonus iznosi 12 miliona dolara. Prins je takođe vlasnik 1,61 miliona akcija Siti grupe koje vrede 53 miliona dolara. U međuvremenu, on će dobijati platu do kraja godine i ima pravo na kancelariju, saradnika, automobil i vozača u narednih pet godina ili dok ne nađe drugi posao. Prins, koji je za 2006. dobio kompenzaciju u iznosu od oko 25 miliona dolara, napušta najveću američku banku sa milijardama dolara rizičnog duga u knjigama.
Los Anđeles – Više posetilaca u Diznilend zabavnim parkovima i rast ESPN kablovskog kanala pomogli su da kompanija Volt Dizni u četvrtom kvartalu zabeleži rast profita od 12 odsto. Posećenost zabavnim parkovima u SAD porasla je za pet odsto, najviše u Volt Dizni vorld kompleksu na Floridi. Potrošnja posetilaca povećana je za dva odsto, izjavio je finansijski direktor Tomas Stags. Profit u Diznijevom odeljenju za potrošačke proizvode porastao je za 10 odsto zahvaljujući dobroj prodaji proizvoda vezanih za Piksarov film „Automobili“. Jedini problematičan u poslednjem kvartalu bio je Diznijev filmski studio koji je zabeležio pad operativnog profita od 21 odsto i pad ukupnih prihoda od 24 odsto. Studio je imao nepovoljno poređenje s prošlom godinom kada je na prihode uticao novi deo filma „Pirati s Kariba“. Diznije prijavio neto prihod od 877 miliona dolara dok je u istom periodu prošle godine zarađeno 782 miliona dolara.Ukupni prihodi povećani su sa 8,65 milijardi dolara na 8,93 milijardi dolara.
Seul – Kompanija Samsung elektroniks saopštila je da je prestala da prodaje televizore s ravnim ekranom i drugu potrošačku robu u Japanu zbog slabe zarade. Samsung je u poslednjih 15 godina izrastao u globalnog giganta u oblasti potrošačke elektronike i pobedio rivale iz Japana na tržištima kao što su SAD i Evropa. Ali ulazak na veoma konkurentno japansko tržište, na kojem posluju domaće kompanije Matsušita, Soni i Šarp, pokazao se kao izuzetan izazov. „Procenili smo da je prodaja individualnim mušterijama manje profitabilna u odnosu na biznis-tu-biznis prodaju“, izjavila je portparol Samsunga Li Jun-hi. Samsung je prodavao LCD televizore, DVD plejere, MP3 plejere i druge proizvode u Japanu putem Interneta, ali je prestao krajem oktobra, rekla je Li. Sa prodajom u prodavnicama prestao je još u avgustu prošle godine. Samsung će nastaviti da prodaje kompjuterske monitore s ravnim ekranom direktno kompanijama i nastaviti da prodaje komponente kao što su memorijski čipovi i LCD. Kompanija će nastaviti da distribuira i mobilne telefone japanskoj telekomunikacionoj kompaniji Softbank. Prošle godine Samsung je od prodaje u Japanu putem Interneta i prodavnica ostvario manje od jedan odsto ukupne prodaje od devet milijardi dolara.
Dirborn – Ford Motor korporacija prijavila je gubitak u trećem kvartalu od 380 miliona dolara što je značajan napredak u odnosu na gubitak od 5,2 milijardi dolara u istom periodu prošle godine. Učinak je bio lošiji u odnosu na drugi kvartal kada je zarađeno 750 miliona dolara. Drugi najveći američki proizvođač automobila saopštio je da je blizu postizanja dogovora o prodaji delova koji proizvode „jaguar“ i „lend rover“, ali da nema planova o prodaji sektora koji proizvodi „volvo“. Poslednji rezultati premašili su očekivanja Vol strita.
Brisel – Evropska unija ublažila je u petak ekonomska očekivanja i za to okrivila visoke cene nafte i previranja na finansijskim tržištima navodeći da će ti problemi značajno umanjiti privredni rast u naredne dve godine. Evropska komisija predviđa da će stopa privrednog rasta u uniji 27 članica pasti na 2,4 odsto u 2008. i 2009. godini, sa 2,9 odsto koliko će iznositi ove godine. U evro zoni, koju čini 13 članica EU sa zajedničkom valutom, stopa rasta će pasti na 2,2 odsto u 2008. i na 2,1 odsto u 2009. dok će ove godine iznositi 2,6 odsto. „Očigledno je da su se oblaci nakupili na horizontu sa letošnjim nevoljama na finansijskim tržištima, slabljenjem u SAD i uvek rastućim cenama nafte“, izjavio je evropski komesar za ekonomske i monetarne poslove Hoakin Almunja. On je ocenio da kao rezultat toga privredni rast postaje skroman dok su se rizici povećali. On je dodao da „jak rast u svetu i solidni ekonomski pokazatelji“ u određenoj meri smanjuju štetu za EU. Komentarišući zabrinutost Evropske centralne banke, Almunja je rekao da bi „inflacija trebalo da ostane niska, ali rizici rastu“.
Kanbera – Investitori izgledaju uvereni da će rudarski gigant BHP Biliton nastaviti sa pokušajima da kupi Rio Tinto za koji je već ponudio 149 milijardi dolara, a udruživanjem dve firme bi kontrolisale više od trećine svetske prodaje rude gvožđa. Rio Tito je u četvrtak odbio ponudu BHP Bilitona „tri za jednu akciju“, ali kretanje cene akcije u Londonu i u Australiji ukazuje da investitori očekuju da BHP poveća svoju ponudu, da ona postane „neprijateljska“ ili da se u trku uključi još neki ponuđač. BHP je u saopštenju najavio da „namerava da nastavi da traži priliku da se sastane i razmotri ponudu sa čelnicima Rio Tinta“. Vrednost akcije Rio Tinta u petak je tokom trgovanja skočila za 22 odsto na Australijskoj berzi, ali je do kraja dana taj rast pao na 15,4 odsto. Na Londonskoj berzi akcija Rio Tinta u četvrtak je zabeležila rast od 22 odsto, a u petak još 6,9 odsto. Firma Dijalodžik PLC izračunala je da ponuda BHP vredi 149 milijardi dolara i ukoliko se ostvari biće najvrednija u svetu još od Vodafonove kupovine nemačke kompanije Manesman za 172 milijardi dolara u 2000. godini. Ona će nadmašiti i ponudu Rio Tinta za kanadski Alkan u maju vrednu 43 milijardi dolara koja je bila najviša do sada ponuda u sektoru rudarstva. Analitičari ocenjuju da će BHP poboljšati ponudu na „tri i po za jednu akciju“.
Milano – Vrednost akcija Banke Monte Paski di Sijena pala je u petak jer je berza negativno reagovala na neočekivanu kupovinu banke Antonveneta za devet milijardi evra. Španska Banka Santander objavila je u četvrtak da Monte Paskiju prodaje Antonvenetu, koju je kupila pre samo mesec dana kada je u konzorcijumu sa Rojal bankom Škotske kupila holandsku ABN Amro banku. Ovaj posao signalizira da se proces konsolidacije italijanskog bankarskog sektora odvija uprkos kreditnoj krizi koja traje. Međutim, analitičari smatraju da je Monte Paski platio previše za banku Antonveneto kojoj je ovo treća promena vlasnika u poslednje dve godine. Nekoliko brokerskih kuća smanjilo je rejting banke i vrednost akcija pala je za 11 odsto. ABN Amro je stekao kontrolu nad Antonvenetom 2005. godine nakon godinu dana borbe koju je pratio skandal i tokom koje je bivši guverner Banke Italije Antonio Facio morao da podnese ostavku zbog optužbi da je pokušao da spreči prodaju. Banka je prešla u ruke Banke Santander koja je u konzorcijumu sa Rojal bankom Škotske kupila britansku banku Barklejs (u čijem vlasništvu je ABN) za 70,98 milijardi evra.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.