VESTI IZ SVETA

Aeroports de Pariz, vlasnik pariskih aerodroma Šarl de Gol i Orli saopštio je u petak da je u prvoj polovini godine ostvario rast neto prihoda zahvaljujući prodaji akcija Pekinškog međunarodnog aerodroma. Neto zarada za prvu polovinu godine iznosila je 201,6 miliona evra dok je u istom periodu prošle godine profit iznosio 44,9 miliona evra. Kompanija je u februaru prodala celokupni paket akcija Pekinškog aerodroma za 191,6 miliona evra. „Aeroports de Pariz sprovodi strategiju povećanja kapaciteta za prihvat i otpremu putnika, unapređenja kvaliteta usluga i razvoj prodajnih aktivnosti“, izjavio je generalni direktor Pjer Graf. U saopštenju se navodi da su povećana očekivanja u vezi rasta broja putnika za celu godinu na nivo između četiri i 4,4 odsto.
Brisel – Proizvođač čelika ARSELORMITAL kupiće većinski udeo u nemačkom distributeru gasa Sar Ferngas za 367 miliona evra. Kompanija je saopštila da će se kupovina 76,88 odsto najvećeg snabdevača gasa u nemačkim državama Sarland i Rajnland – Palatinet dobro uklopiti u njenu energetsku mrežu u regionu. ARSELORMITAL poseduje 20 odsto udela u distributeru gasa Soteg iz Luksemburga, a sa kupovinom nemačkog distributera povećaće taj udeo na 30 odsto jer Sar Ferngas drži 10 odsto Sotega. U Saru radi 150 zaposlenih i ta kompanija upravlja gasovodom dugim 1.684 kilometara, a prošle godine ostvarena je prodaja od 1,49 milijardi evra. Za završetak posla potrebno je odobrenje upravnog odbora ARSELORMITALA i evropskih vlasti, ali se očekuje da kupovina bude okončana do kraja godine. Kompanija ARSELORMITAL još je u fazi formiranja spajanjem Arselora i Mitala, a kada se budu spojili postaće najveći svetski proizvođač čelika koji će kontrolisati 10 odsto svetske proizvodnje.
Brisel – Inflacija u 13 država koje koriste evro ostaće na 1,8 odsto u avgustu, saopštila je prve procene statistička agencija EU i to nedelju dana pre nego što Evropska centralna banka bude odlučivala o podizanju kamatnih stopa. Stopa nezaposlenosti u julu ostala je na 6,9 odsto i to je najniži nivo od početka prikupljanja podataka 1993. Ali poslovni krugovi i potrošači imaju pomešana osećanja u vezi budućih rezultata i istraživanje Evropske komisije pokazuje da su nešto manje sigurni u privredu evro zone. Centralna banka može da podigne cenu pozajmljivanja iznad sadašnje stope od četiri odsto ukoliko veruje da cene prebrzo rastu i da se privreda pregreva. Ali na relativno nisku stopu inflacije u evro zoni uticao je pad cena energenata koje bi mogle da maskiraju više cene za hranu i druge potrošačke proizvode. Jasan znak da se nastavlja oporavak Evrope jeste i stvaranje novih radnih mesta u regionu u kojem je stopa nezaposlenosti daleko viša nego u SAD i Japanu. Eurostat je saopštio da u 27 članica EU posao traži 16 miliona ljudi od čega 10,4 miliona u evro zoni. Najvišu stopu nezaposlenosti u evro zoni ima Francuska sa 8,5 odsto, daleko ispred najbolje evropske privrede, Nemačke, u kojoj je stopa 6,4 odsto. Najniža stopa je u Holandiji – 3,4 odsto. U celoj EU najvišu stopu nezaposlenosti ima Slovačka – 10,6 odsto, sledi Poljska sa 9,7 odsto. Najnižu stopu nezaposlenosti u EU ima Danska – 3,2 odsto.
Vašington – Tim koji predvodi ITT korporacija osvojila je ugovor vlade SAD vredan 1,8 milijardi dolara da izgradi prvi deo novog satelitskog sistema za kontrolu vazdušnog saobraćaja. Administracija za federalnu avijaciju saopštila je da će unapređenje sistema koji upravlja komercijalnim i opštim vazdušnim saobraćajem pomoći u smanjivanju zagušenja na pistama i na nebu i to sa nižim troškovima u odnosu na radarski sistem. ITT je pobedio gigante kao što su Lokhed Martin i Rejteon. Očekuje se da potpuno unapeđenje sistema kontrole vazdušnog saobraćaja košta više od 15 milijardi dolara, a biće potrebno više od 20 godina da sistem bude izgrađen. ITT će dobiti 207 miliona dolara u prve tri godine trajanja ugovora. Sadašnji sistem koristi 50 godina staru radarsku tehnologiju pomoću koje kontroliše oko 85.000 letova dnevno, a očekuje se da do 2020. ta brojka poraste na 110.000 letova dnevno. Satelitski sistem moći će da kontroliše tri puta veći obim saobraćaja od postojećeg.
Kanbera – Kina je preuzela prvo mesto Japana na listi najvećih trgovinskih partnera Australije, pokazuju podaci vlade Australije. U poslednjoj fiskalnoj godini razmena Australije sa Kinom iznosila je 50,5 milijardi australijskih dolara (30,5 milijardi evra) ili za 20 odsto više nego u istom periodu prošle godine dok je razmena sa Japanom dostigla iznos od 49,7 milijardi australijskih dolara. Japan je bio prvi trgovinski partner Australije u poslednjih 36 godina. Ipak, Japan je i dalje glavna destinacija za australijski izvoz (32,4 milijardi australijskih dolara). Kina je najveći uvoznik u Australiju sa 27,5 milijardi australijskih dolara. Trgovina Kine i Australije duplirana je u poslednje tri godine.
Nju Delhi – Rast privrede Indije u poslednjem kvartalu iznosio je 9,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, čemu je doprineo veliki rast proizvodnje i sektora usluga, saopštila je vlada te zemlje. Do rasta u periodu april – jun došlo je uprkos mnoštvu mera centralne banke, za koje se očekivalo da ublaže nove investicije i umanje rast. Bruto domaći proizvod Indije porastao je za 9,4 odsto u poslednjoj fiskalnoj godini, koja je završena u martu, i to je bio najviši godišnji rast u poslednjih 18 godina, ali je brz rast došao i sa višom inflacijom koja je stvorila strah da bi moglo doći do pregrevanja privrede. Vlasti od tada preduzimaju mere da „ohlade“ privredu. Podaci od prošle nedelje nadmašili su očekivanja analitičara i nisu pokazali usporavanje privrednih aktivnosti. Rast proizvodnje iznosio je 11,9 odsto, a usluga 10,6 odsto. Poljoprivreda, koja je i dalje teret privrede, zabeležila je bolji rezultat od očekivanog i porasla za 3,8 odsto.
Peking – Filmska korporacija Tventiet sentjuri foks i još pet holivudskih studija dobili su odštetu od 25.500 dolara od prodavca piratskih DVD u Pekingu, preneo je u petak sajt Kineskog suda. Presuda je doneta protiv prodavnice filmova koja pripada kompaniji Bejdžing Jongšeng Sentjuri Internešnel Kultural Divelopment. Među piratskim diskovima bili su filmovi „Gospodar prstenova“ i „Dan nakon sutra“. Piratski filmovi su popularni u Pekingu i drugim delovima Kine. Osim legalnih prodavnica filmova, kao što je ova koja će platiti odštetu, postoji i veliki broj uličnih prodavaca. Proizvodnja piratizovanih proizvoda u Kini pojačala je tenzije između Pekinga i Vašingtona, koji je u aprilu podneo žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji u kojoj optužuje Kinu da krši trgovinske obaveze time što ne štiti autorska prava, patente i druga prava intelektualne svojine.