VESTI IZ SVETA

Banka Kipra saopštila je da je dobila licencu za rad u Rusiji, čime je postala prva banka iz Grčke ili sa Kipra koja će ući na to tržište. „Glavni stub strategije naše grupe jeste ekspanzija na nova dinamična tržišta sa dobrim izgledima da povećamo veličinu i profitabilnost“, ističe se u saopštenju. Prema ruskim zakonima, banka ne može da uzima depozite u prve dve godine rada. Banka je saopštila da je izabrala glavno osoblje za rad u Rusiji i da je pripremila infrastrukturu koja će omogućiti brzu ekspanziju. Najveća banka na Kipru posluje u Grčkoj, Velikoj Britaniji, Australiji i Rumuniji, a procenjuje se da će ući i na tržište Ukrajine.
Luksemburg – Rok za liberalizaciju poštanskog saobraćaja širom Evrope, 2009. godina, mogao bi da bude probijen zbog predloga da se zemljama u Evropskoj uniji dozvoli da svoja tržišta otvaraju prema dinamici koja njima odgovara. Ministri EU nisu uspeli da postignu konsenzus u vezi sa pitanjem kada treba ukinuti nacionalne monopole na isporuku pisama lakših od 50 grama, s obzirom na to da je grupa zemalja na čelu sa Francuskom zatražila garancije da nacionalne poštanske kompanije neće trpeti gubitak zbog ulaska konkurencije u unosne delove sektora. „Moraćemo da dođemo do kompromisnog rešenja na osnovu kojeg će se različite zemlje obavezati na različite datume otvaranja tržišta“, izjavio je ministar ekonomije Mihael Glos iz Nemačke. Glos je predložio uvođenje tranzicionog perioda za zemlje koje nisu spremne da do 2009. liberalizuju svoja tržišta, a poštanska industrija vredi 88 milijardi evra. Devedeset odsto pisama šalju firme i verovatno će taj deo tržišta ciljati nove kompanije koje uđu u posao, a ignorisaće neprofitabilne usluge za potrošače u udaljenim i ruralnim krajevima. Francuska, Belgija, Grčka, Kipar, Luksemburg, Slovačka, Poljska, Mađarska i Italija zaostaju sa liberalizacijom iako se u principu ne protive ideji. Nemačka, Holandija, Finska, Švedska i Danska rade naporno da što više otvore tržište. Samo su Švedska, Britanija i Finska ukinule sve monopole na poštanske usluge.
Bulah – Tročlano sudsko veće oslobodilo je svih 19 rukovodilaca i konsultanata optuženih za kolaps bivšeg švajcarskog nacionalnog avioprevoznika Svisera i naredilo vladi te zemlje da im isplati odštetu od oko 1,9 miliona evra. Optuženi u najvećem švajcarskom korporativnom suđenju poricali su sve što im se stavljalo na teret, kao što je šteta naneta kreditorima, loše upravljanje, kreiranje lažnih poslovnih izveštaja i krivotvorenje dokumenata. Neki od njih krivili su velike švajcarske banke i terorističke napade od 11. septembra 2001. godine za propast kompanije. Predstavnici sindikata i publika u sudnici, među kojima su bili i bivši radnici Svisera, negodovali su zbog ovakvog ishoda. Hiljade radnika izgubilo je posao dok su akcionari izgubili svoje životne ušteđevine kada je švajcarski nacionalni avioprevoznik neočekivano prestao da leti 2. oktobra 2001. nakon nekoliko meseci finansijskih problema zbog kojih nije mogao da plati ni gorivo ni takse za sletanje na aerodrome. „Mnoge od poslovnih odluka bivšeg rukovodstva i glavnih menadžera bile su razumne u to vreme. Tužilaštvo takođe nije uspelo da dokaže da su potezi optuženih oštetili kompaniju“, rekao je sudija Andreas Fišer. Odštete koje će dobiti optuženi kretaće se od 12.000 evra do 297.000 evra, koliko će dobiti Mario Korti, poslednji generalni direktor Svisera.
Meksiko Siti – Meksički gigant za proizvodnju cementa Cemeks postao je prošle nedelje najveći snabdevač građevinskog materijala na svetu nakon što je stekao većinski udeo u australijskoj Rinker grupi. Kupovina vredna 14,25 milijardi dolara (u vreme kada Mital Stil završava akviziciju Arselora s kojim postaje najveći svetski proizvođač čelika), doprineće rastu broja poslovnih konglomerata sa korenima u zemljama u razvoju. Cemeks i drugi konglomerati iz zemalja trećeg sveta, kao što su Mital, brazilski CVRD, indijska Tata grupa počeli su kao državni monopoli ili kao dominantne kompanije u matičnim zemljama. Međutim, danas one kupuju firme u razvijenim državama. Kupovina Rinkera povećaće ukupnu godišnju prodaju Cemeksa za oko pet milijardi dolara, čime će preteći francuski La Farž, za koji se do sada tvrdilo da je najveća kompanija za proizvodnju građevinskog materijala sa godišnjom prodajom od 21,4 milijardi dolara.
Gatino – Kanada i četiri evropske države potpisale su sporazum o slobodnoj trgovini i to je prvi takav ugovor za Kanadu u poslednjih šest godina. Sporazum koji je predstavio ministar trgovine Kanade Dejvid Emerson potpisan je sa Evropskom asocijacijom za slobodnu trgovinu koju čine Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Očekuje se da sporazum poveća poslovne mogućnosti za kanadske firme iz oblasti građevinskog materijala, drvnih proizvoda, auto delova i poljoprivrede. Vrednost trgovine ove četiri države sa Kanadom premašuje 7,6 milijardi evra. Kanadska poslovna zajednica će pozdraviti ovaj sporazum,ali će brodograditelji verovatno biti ljuti jer će se njihov sektor uskoro suočiti sa velikom konkurencijom iz Norveške koja predstavlja pomorsku silu. Ovo je prvi trgovinski sporazum Kanade u prethodnih šest godina (poslednji je zaključen sa Kostarikom) i neće značajnije narušiti trgovinsku sliku Kanade. Ta država 90 odsto razmene obavlja sa SAD u koje izvozi naftu, gas, auto delove i vozila, proizvode od drveta, hemikalije…
Nešvil – Kompanija Virlpul ukinuće više od 700 radnih mesta u dve fabrike u državi Tenesi koje proizvode ublaživače vlage i pročišćivače vazduha. Virlpul planira da do kraja godine smanji proizvodnju ovih proizvoda u fabrici u predgrađu Nešvila koja zapošljava oko 600 radnika. Oko 330 radnih mesta biće ukinuto. Iz druge fabrike deo proizvodnje biće premešten u Oklahomu i Meksiko. U toj fabrici biće ukinuto oko 400 radnih mesta do kraja 2008. godine kroz ukidanje privremenih pozicija. Druga fabrika u gradu Klivlend u Tenesiju zapošljava oko 1.200 radnika.Virlpul je najveći svetski proizvođač velikih kućnih aparata sa godišnjom prodajom od 18 milijardi dolara, više od 73.000 zaposlenih, kao i više od 70 proizvodnih pogona i centara za tehnološka istraživanja.
Baku – Država na obalama Kaspijskog mora bogata resursima, Azerbejdžan, poseduje zalihe sirove nafte veće od 1,3 milijarde metričkih tona (9,4 milijardi barela), izjavio je jedan od rukovodilaca državne naftne kompanije Sokar. Ova cifra uključuje 924 miliona metričkih tona na poljima Azeri – Čirag – Gunešli, kaže potpredsednik Sokara Košbakt Jusifzade. On je istakao da će istraživanja u ovoj bivšoj sovjetskoj republici biti nastavljena i dodao da ima nekoliko obećavajućih mesta.
Vašington – Uzimanje potrošačkih kredita u SAD zabeležilo je blagi rast u poslednjih šest meseci, zaključno sa aprilom, s obzirom na to da su Amerikanci isplatili deo dugova na kreditnim karticama. Federalne rezerve saopštile su da je potražnja za potrošačkim kreditima porasla za 1,3 odsto na godišnjem nivou u aprilu, što predstavlja pad sa sedam odsto koliko je rast potražnje iznosio u martu. Na usporavanje rasta potražnje uticao je pad od 0,5 odsto u kategoriji dugova koji uključuju i pozajmice putem kreditne kartice. To znači da su u aprilu potrošači isplatili više dugova po kreditnim karticama nego što su napravili, a to je nešto što se nije dogodilo u poslednjih 13 meseci. Povećanje ukupnog duga za 2,6 milijardi dolara bilo je daleko manje od šest milijardi dolara za koliko se pretpostavljalo da će biti uvećan dug. Ekonomisti su očekivali manje zaduživanje u odnosu na mart kada je ukupan dug potrošača povećan za 14 milijardi dolara.
Madrid – Union Fenosa, treća najveća španska kompanija za proizvodnju električne energije, investiraće u generatore električne energije koji ne zagađuju životnu okolinu u Meksiku, sa namerom da njome snabdeva Kaliforniju. Potpredsednik Union Fenose Onorato Lopes Isla izjavio je da će kompanija investirati oko 600 miliona evra u projekat u blizini La Rumorose. Lopes Isla rekao je da postoji plan prikupljanja energije na nekoliko načina radi distribucije u američku državu Kalifornija. Napori Kalifornije da se bori protiv globalnog zagrevanja smanjivanjem emisije štetnih gasova nalazi se u centru pažnje od kada je guverner Arnold Švarceneger u avgustu 2006. zaključio sporazum sa Demokratama u toj državi o smanjivanju štetne emisije. Union Fenosa planira da kapitalizuje potrebu Kalifornije za „zelenom“ energijom tako što će iskoristiti 2.700 sati korisne sunčeve svetlosti godišnje u Meksiku, potvrdila je Lopes Isla.