VESTI IZ SVETA

Korporacija Dženeral motors razmatra pitanje dalje proizvodnje vozila sa pogonom na zadnje točkove (neka od njih možda će biti ukinuta) ukoliko vlada SAD uvede propise radi uštede goriva i regulisanja zagađenja. Kompanija nije zaustavila razvoj novih modela sa tim pogonom i namerava da nastavi sa izradom „ševrolet kamara“ i „pontijak G8 sedana“, ali oni modeli koji još nisu predstavljeni možda će biti pogođeni novim propisima, rekao je portparol Dženeral motorsa,Kris Prus. Moguće promene uslediće jer su vozila sa pogonom na zadnje točkove uglavnom veća, teža i troše više benzina od onih koja imaju pogon na prednje točkove. Američka administracija namerava da do 2017. godine smanji potrošnju benzina za 20 odsto. Konkurenti Dženeral motorsa, Dajmler-Krajsler i Ford, istakli su da će nastaviti da istražuju nove tehnologije za efikasniju potrošnju benzina, kao i da neće odustati od proizvodnje vozila sa pogonom na zadnje točkove.
Nju Delhi – Najviši predstavnici šest ključnih članica Svetske trgovinske organizacije predložili su da kraja 2007. godine bude novi rok za završetak pregovora o zaključivanju sporazuma o liberalizaciji svetske trgovine, stoji u zajedničkom saopštenju. Pregovori, koji su počeli 2001. u katarskom gradu Doha, tapkaju u mestu zato što su bogate nacije odbile da ukinu subvencije poljoprivrednicim, kao i zbog oklevanja siromašnih nacija da odobre veći pristup njihovim tržištima. Poslednji probijeni rok za dogovor bio je decembar 2006. Predlog novog roka usledio je posle sastanka članica grupe G4 (SAD, EU, Brazil i Indija) u Nju Delhiju kojem su prisustvovali i ministri Australije i Japana. Pokušaji da se ožive pregovori propadali su jer su SAD odbijale da smanje milijarde dolara subvencija farmerima zahvaljujući kojima jeftinije prodaju svoje proizvode na globalnom tržištu. Taj stav SAD naterao je EU da ne smanji svoje tarife kojima štiti evropske poljoprivrednike.
Brisel – Evropska unija i američke poslovne grupe uputili su pismo zakonodavcima SAD u kojem traže da odbace predlog zakona o unutrašnjoj bezbednosti prema kojem će biti skenirani svi kargo kontejneri koji dolaze iz inostranstva u SAD. Oni ocenjuju da će takav potez povećati troškove trgovine i dovesti do gašenja radnih mesta na obe strane Atlantika. „Takve odredbe prete da ometu globalni tok trgovine i uvećaju troškove trans-atlantskog biznisa bez obezbeđivanja veće sigurnosti“, naveli su u pismu BIZNISJUROP i Američka privredna komora. Dve najveće svetske poslovne federacije predstavljaju milione kompanija, koje obavljaju većinu prekoatlantske trgovine i zapošljavaju oko 14 miliona radnika. Oni smatraju da će skeniranje između 11 i 12 miliona kontejnera koji stižu iz Evrope značajno povećati troškove i dovesti do mnogih kašnjenja, a sve će se odraziti kroz više cene za američke potrošače. Novi propisi deo su antiterorističke legislative, koja je jedna od najurgentnijih zadataka demokratske većine. EU i SAD su glavni trgovinski partneri jedno drugom i svakog dana preko Atlantika pređe 1,7 milijardi evra u robi, uslugama i investicijama.
Brisel – Američki kongresmen Barni Frenk izjavio je da će nastaviti da vrši pritisak radi ukidanja zabrane kockanja putem interneta, ali je dodao da je rano za neki konkretan korak ka ukidanju restrikcija, za koje je prošlog meseca Svetska trgovinska organizacija ocenila da su nezakonite. Frenk, koji je iz redova Demokrata i predsedava Komitetom za nadgledanje finansijskuh usluga, rekao je novinarima da je zabrana internet kockanja, doneta prošle jeseni, „jedna od najglupljih stvari koju sam ikada video“. Komitet za finansijske usluge sam ne može da uradi više od ukidanja zabrane na upotrebu kreditnih kartica za plaćanje internet kockanja, koja brani bankama da prosleđuju uplate za onlajn klađenje izvan SAD. Nezakoniti akt koji je donet prošlog oktobra zatekao je kompanije koje su nudile internet kockanje, a mahom su bile registrovane u Velikoj Britaniji, pa su morale da prodaju svoje poslove u SAD. STO je ocenila da Vašington nije promenio odredbe koje nekorektno pogađaju samo of-šor kazina. Odlučeno je da SAD mogu ostaviti na snazi zabranu internet kockanja samo ako propise jednako primene i na američke priređivače internet klađenja na konjske trke.
Los Anđeles – Mnogi kalifornijski lučki terminali, u kojima se svakog dana smeštaju milioni galona naftnih derivata, u lošem su stanju i teško mogu odoleti eventualnim požarima, posebno u slučaju zemljotresa i sličnih nesreća, tvrde zvaničnici. Mnogi od terminala izgrađeni su početkom 20. veka, kada je nafta prevožena brodovima deset puta manjim od današnjih tankera. „Nesreće čekaju da se dogode“, izjavio je Geri Gregori, šef Komisije za nadzor lučkih terminala. Ni terminali u Njujorku, Teksasu i u drugim delovima SAD nisu u boljemstanju, smatra Leri Kaningem, potpredsednik pomorske inženjerske kompanije Halkrou. Država je počela da proverava terminala za koje se smatra da predstavljaju najveću opasnost i kada taj posao bude završen biće naloženo da se izvrše popravke. Komisija za nadzor predlaže i uvođenje kazni i do 250.000 dolara za one koji to ne urade.
Frankfurt – Evropska centralna banka otišla je na „prolećni raspust“ kada je reč o nastavku serije povećanju kamatne stope s obzirom na to da ju je zadržala na nivou od 3,75 odsto. Međutim, ECB je signalizirala da ovog leta, uprkos jakom rastu privrede i smanjenju nezaposlenosti, treba računati na skok kamata. Odluka o zadržavanju iste kamatne stope usledila je nakon što je statistička agencija Eurostat objavila da je 12 od 13 zemalja koje koriste evro zabeležilo privredni rast od 2,7 odsto prošle godine. U istraživanje nije uključena Slovenija koja je tek počela da koristi evro. Predsednik ECB Žan Klod Triše posebno je istakao Nemačku, najveću privredu evro zone i najvećeg svetskog izvoznika, koja je samo u poslednjem kvartalu 2006. zabeležila privredni rast od gotovo jedan odsto. „Nemačka nastavlja sa snažnim rastom i u prvom kvartalu. Ono što vidimo je veoma ohrabrujuće“, ocenio je Triše. ECB očekuje privredni rast evro zone od 2,5 odsto ove godine i 2,4 odsto sledeće. Triše je upozorio da, uprkos solidnim ekonomskim podacima, značajan rast plata zajedno sa rastućim potrošačkim cenama može podići inflaciju i povući nadole ekonomski rast.
Ženeva – Čuvena dečija hrana Gerber bejbi promeniće vlasnika s obzirom na to da je kompanija Nestle najavila da će kupiti firmu Gerber produkts za 5,5 milijardi dolara, nakon čega će najveći svetski proizvođač hrane i pića steći najveći udeo i na globalnom tržištu hrane za bebe. Kompanija Nestle se, nakon što je prešla u ruke farmaceutske kompanije Novartis, fokusirala na zdravlje i ishranu. U svom sastavu ima brendove „neskafe“, „perijer“ i „drejers“, a sada je i najveći proizvođač dečijih prehrambenih proizvoda, najviše zahvaljujući liderskim pozicijama u zemljama u razvoju kao što su Brazil i Kina, ali do sada nije bila prisutna na tržištu SAD sa hranom za bebe. S druge strane, Gerber dominira na tržištu bebi hrane u SAD sa udelom od 79 odsto. Procenjuje se da će kupovina Gerbera doneti Nestleu godišnji prihod od 8,2 milijardi dolara samo u sektor ishrane, od čega bi Gerber doneo 1,9 milijardi dolara, uz godišnji rast od 10 odsto u narednom periodu.
London – Kompanija Virdžin media pokrenula je sudski spor protiv Britiš skaj brodkasting grupe zbog visine nadoknada koje plaćaju jedna drugoj za distribuciju određenih programa. Virdžin traži kompenzaciju zbog nekonkurentskog ponašanja i tužbu je podneo Višem sudu u skladu sa britanskim Zakonom o konkurenciji i sporazumom Evropske komisije, koji zabranjuju zloupotrebu dominantne pozicije na tržištu. Virdžin media je prestala da svojim korisnicima emituje osnovne kanale BISKAJBIJA, čime je isključila i popularne programe kao što su „Lost“, „24“ i „Simpsonovi“ jer se dve kompanije nisu dogovorile oko cene emitovanja tih kanala. BISKAJBI je dugo dominirao britanskim tržištem televizija koje se plaćaju, držeći oko 70 odsto pretplatnika, ali je Virdžin zapretio da ugrozi tu poziciju. U kompaniji tvrde da ih je u januaru Skaj naterao da prihvate smanjenje naknada za 85 odsto, koje BISKAJBI plaća za prenošenje Virdžinovih kanala Living, Bravo i Trabl, uprkos rastu njihove popularnosti. Zatim je u februaru, tvrde u Virdžinu, Skaj pokušao da duplira naknadu Virdžinu za prenošenje osnovnih kanala BISKAJBIJA iako im je popularnost u poslednje tri godine pala za 20 odsto.
Pariz – Kandidatkinja za predsednika Francuske Segolen Roajal izjavila je prošle nedelje da bivši generalni direktor kompanije EADS (osnivača Erbasa), koji je napustio funkciju zbog sumnji da se bavio insajderskim trgovanjem dok je kompanija ponirala, treba da vrati, inače visoku otpremninu. Vest da je Noel Forgard dobio otpremninu od 8,5 miliona evra mnoge je razbesnela i oživela kritike na račun preteranih kompenzacija za rukovodioce, posebno za generalne direktore koji napuštaju funkcije pod nejasnim okolnostima. Roajal smatra da Forgard treba da vrati otpremninu, kao i dobitak koji je stekao prodajom prava na akcije nekoliko nedelja pre nego što je Erbas objavio da odlaže prodaju superdžambo aviona „A380“. Ta vest oborila je vrednost akcija kompanije. Roajal je predložila i zakon koji će ograničiti plate rukovodilaca „posebno prava na akcije i otpremnina svih vrsta“. Forgard je podneo ostavku u julu 2006. kada je bilo jasno da će odlaganje prodaje „A380“ imati ozbiljne finansijske posledice po EADS. On je prodao neke od akcija EADS nekoliko nedelja pre najave odlaganja, ali je izjavio da nije bio svestan ozbiljnosti Erbasovih problema u trenutku prodaje akcija. U martu 2006, Forgard je prodao prava na akcije i zaradio 2,5 miliona evra, dok je svako od njegovo troje dece zaradilo po 1,4 miliona evra prodajom akcija.