Ford Motor korporacija izgubila je prošle godine čak 9,7 milijardi evra ili 1.483 evra po svakom prodatom automobilu ili kamionu što je najveći gubitak u 103 godine dugoj istoriji kompanije. Gubitak Forda usledio je zbog naglog pada potražnje za sportskim modelima i drugim velikim potrošačima benzina, kao i zbog ogromnih troškova restrukturiranja koji su povezani sa planiranim zatvaranjem 16 fabrika. Prošlogodišnji gubitak prevazišao je stari negativni rekord Forda iz 1992. kada je izgubljeno 5,6 milijardi evra. Ford je samo u Severnoj Americi izgubio 4,6 milijardi evra, ali u kompaniji planiraju da potroše još 7,7 milijardi evra kako bi do 2009. pokrenuli poslovne operacije kao i da ulože 5,3 milijardi evra u nove proizvode. Imovina kompanije stavljena je pod hipoteku da bi mogli da pozajme 18 milijardi evra kojima će pokriti troškove restrukturiranja i sve gubitke do 2009. Oko 38.000 radnika u proizvodnji prihvatilo je otpremnine ili će ranije u penziju, a u administrativnom sektoru bez posla će ostati još 14.000 radnika. Finansijski direktor Don Lekler izjavio je da će, zbog kamata na dugove, „ukupni rezultati u 2007. verovatno biti lošiji nego prošle godine“. Iako veliki, Fordov gubitak nije najveći godišnji deficit neke korporacije. Tajm Vorner prijavio je 2002. gubitak od 97,2 milijardi dolara. Manjak Forda nije ni najveći u autoindustriji s obzirom na to da je Dženeral Motors 1992. izgubio 23,4 milijardi dolara.
Boston – Dugo odlagano puštanje na tržište „vindous vista“ operativnog sistema odrazilo se na profit Majkrosofta u drugom kvartalu, koji je pao za 28 odsto uprkos tome što su ukupni prihodi premašili očekivanja. U poslednja tri meseca prošle godine zarada je pala na oko dve milijarde evra dok je u istom periodu prošle godine zarađeno 2,8 milijardi evra. Ukupni prihodi povećani su sa 9,09 milijardi evra na 9,63 milijardi evra. Analitičari su očekivali da prihodi budu na nivou od 9,32 milijardi evra. Iako „vindous vista“ i „ofis 2007“, najnovija izdanja dva glavna proizvoda Majkrosofta, neće izaći na tržište do utorka, oni su na raspolaganju kompanijama još od 30. novembra. Ipak, sektor Majkrosofta zadužen za „vindous“, prijavio je pad prodaje za 25 odsto (dve milijarde evra), a sektor za „ofis“ pad prodaje od pet odsto (2,7 milijardi evra).
Tokio – Soni korporacija pustiće u martu na tržišta Evrope, Srednjeg Istoka, Afrike i Australije u prodaju „plejstejšn 3“ od 60 gigabajta. Dugo očekivani debi poslednje verzije „plejstejšna“ uslediće iako Soni, koji se nalazi usred neizvesne trke sa Nintendom i Majkrosoftom za tržište video konzola sledeće generacije, ima probleme sa proizvodnjom. Soni je saopštio da je do sredine januara širom sveta isporučio dva miliona mašina PS3, sa zakašnjenjem od dve nedelje u odnosu na isporuke u Japanu. Soni planira isporuku još šest miliona konzola do kraja marta. Model od 60 gigabajta u Evropi će koštati 599 evra.
Grinvil – Kompanija Mišlen potpisala je sa ministarstvom odbrane SAD desetogodišnji ugovor vredan 1,3 milijardi evra o isporuci guma za vozila američke vojske. Nekoliko nedelja ranije Mišlen je dobio i ugovor vredan 539 miliona evra za isporuku guma za vojne letelice, izjavila je portparol kompanije Lin Man. Ugovor za zemaljska vozila podrazumeva snabdevanje pešadije, pomorskih snaga, vazdušnih snaga i marinaca. Kompanija Mišlen saopštila je da je investirala 12,3 miliona evra u rast proizvodnje guma za vojna vozila kako bi izašla u susret velikoj potražnji koja je povezana sa ratom u Iraku.
Toronto – Šanse kanadske privrede za 2007. godinu su nakon usporavanja u drugoj polovini prošle godine znatno su bolje, ocenio je guverner centralne banke Kanade. Dejvid Dodž izjavio je da bi rast do kraja godine mogao biti 2,7 odsto što je znatno više nego rast od 1,6 odsto ostvaren u drugoj polovini 2006. Inflacija bi trebalo da se kreće oko jedan odsto, ali da će nastaviti da raste ka nivou od dva odsto koliko se predviđa za 2008. On je kazao da su problemi na tržištu nekretnina i auto industriji SAD, koji su pogodili prošlogodišnji izvoz Kanade, verovatno otklonjeni. Dodž je dodao da će se potražnja za nekretninama u Kanadi, koja je pretila da podigne inflaciju, po svemu sudeći stabilizovati zajedno sa cenama nekretnina.
Davos – Rukovodioci sa sedmocifrenim i osmocifrenim platama našli su se na meti kritike učesnika Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Kritika na račun otpuštenog rukovodioca kompanije Houm depo, Roberta Nardelija, koji je ove godine napustio funkciju uz kompenzaciju od 161,8 miliona evra, raspalila je raspravu o „masnim“ otkaznim ugovorima koji su poznati i pod imenom „zlatni padobrani“. To ime stekli su jer često funkcionerima donose milione dolara u kešu, penzijske olakšice i privilegije nakon napuštanja kompanije kao što su, recimo, mogućnost da i dalje koriste avion ili automobil kompanije. Na prvom sastanku bio je evidentan otpor među mnogim učesnicima diskusije koji su raspravljali o zaslugama astronomski plaćenih direktora i o tome da li visinu njihovih plata treba povezati sa rezultatima kompanije. „Oni su tražili naš novac. Nisu rizikovali svoj. Oni nisu preduzetnici“, izjavila je Hilda Očoa – Brilemburg, predsednik i generalni direktor Stratedžik investment grupe. Pol Presler će za napuštanje Gapa dobiti 10,7 miliona evra iako je za vreme njegovog četvorogodišnjeg mandata kompanija sve vreme beležila pad profita. „Trenutni iznosi nekih plata nisu samo prekomerni već i odvratni. To je ustvari lopovluk. Menadžeri su radnici kompanije takođe. Oni nisu preduzetnici“, izjavio je generalni direktor kozmetičke kompanije Tribol Tomas Minder. Ali branioci visokih plata tvrde da kompanije, da bi privukle talentovane lidere, moraju biti spremne to i da plate, navodeći da postoji mali broj kandidata sa pravim kvalifikacijama, kao i da zakoni ponude i potražnje određuju visinu njihovih zarada.
Budimpešta – Vlada Mađarske izabrala je kompaniju Er Bridž za pregovore o privatizaciji nacionalnog avioprevoznika Malev. Er Bridž je mađarska kompanija koju podržava četvrti po veličini avioprevoznik u Rusiji – KRASER. Za jedinu preostalu pristiglu ponudu, litvanske aviokompanije LAL, utvrđeno je da nema potrebne finansijske garancije. Mađarska je više puta pokušavala da proda Malev koji se nalazi u problemima i ima dugove od 117 miliona evra za koje garantuje država. Kompanija LAL procenila je da bi Malevu bilo potrebno oko 100 miliona evra kako bi postala konkurentna i saopštila da su gubici Maleva bili viši od iznosa koji je ponuđen u dokumentaciji na početku razgovora o privatizaciji.
Bangkok – Kompanija Erbas ponudila je Tai ervejzu popust od 10 miliona dolara za svaki od osam aviona tipa A330-300, sa mogućnošću da dobiju popust na još četiri letelice, kao kompenzaciju zbog odlaganja isporuke A380 superdžamba. Očekuje se da isporuka prvog aviona tipa A380 bude odložena oko 22 meseca, što će prinuditi Tai ervejz da smanji projekciju očekivanih prihoda, izjavio je predsednik kompanije Čalit Pukbasuk na konferenciji za novinare posle sastanka borda direktora. Tai je naručio šest dabldeker džamba. Tri od šest naručenih letelica trebalo je da bude isporučeno kompaniji tokom 2009, a ostala tri 2010. Sa popustom, avioni A330-300 koštaće 90 miliona dolara po komadu. Čalit je najavio da će ponuda Erbasa biti prihvaćena jer Tai ervejz planira da prizemi više od deset letelica stare dvadesetak godina.
Njujork – Kupci se mogu oprostiti sa gradskim porezom na odeću i obuću, a olakšanje u novom budžetu Njujorka vrednom 57,1 milijardi evra osetiće i vlasnici nekretnina, saopštio je gradonačelnik Majkl Blumberg. Budžet za fiskalnu 2008. uključuje poreske olakšice od 1,2 milijardi dolara i suficit od oko 1,4 milijardi dolara koji će biti prenet u sledeću godinu. U fiskalnoj godini 2007, koja će se završiti 30. juna, suficit će iznositi četiri milijardi dolara. Blumberg, koji je milijarder, izjavio je da je grad na dovoljno stabilnim nogama da dozvoli poreska smanjenja zahvaljujući suficitu u budžetu. Predviđeno je i izdvajanje još 500 miliona dolara za fond iz kojeg će biti plaćano zdravstveno osiguranje za penzionisane radnike u gradskim službama. Gradonačelnik je formirao ovaj fond, koji sada ima na raspolaganju 2,5 milijardi dolara, kako bi smanjio troškove osiguranja, za koje se očekuje da dostignu iznos od 50 milijardi dolara.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.