Izgrađenih 500 megavati iz vetroparkova bi dovelo do smanjenja uvozne zavisnosti za najmanje 1. 000 gigavati – izjavila je Ana Brnabić, direktorka kompanije Kontinental vind Srbija na konferenciji „Energetika i budžetski deficit Srbije“ u organizaciji Danas konferens centra.

Ona je dodala da će izgradnja vetroparkova u Srbiji dovesti do značajnog povećanja investicija i pokretanje domaće građevinske industrije.

– Veliki broj ljudi biće zaposlen tokom perioda izgradnje, a budžet će ostvariti značajan prihod od poreza. Doći će i do smanjenja troškova zdravstvene zaštite usled nižeg zagađenja vazduha. Biće ostvaren i povoljan uticaj na životnu sredinu i veliki doprinos u borbi protiv efekata klimatskih promena. U političkom smislu će pospešiti približavanje zemlje Evropskoj uniji kroz ostvarivanje ciljeva potrošnje energije iz obnovljivih izvora. Takođe, to će biti jasan signal javnost da se Srbija modernizuje – naglasila je Brnabićeva.

Govoreći o tome gde se danas nalazi energetski sektor Srbije, ona je kazala da se 80 odsto električne energije dobija iz termoelektrana koje su stare 30 i više godina a dvadeset odsto iz velikih hidroelektrana. Termoelektrane u Srbiji su jedan od najvećih izvora štetnih gasova i zagađenja česticama u Evropi. One su najveći pojedinačni izvor sumpor-dioksida u Evropi.

– Termoelektrane prave ozbiljne eksterne troškove za građane i državu koji nisu uračunati u cenu struje. Srbija ima najveći porast smrtnosti od raka pluća u Evropi. U poljoprivredi je onemogućena organska proizvodnja. Procenjuje se da eksterni troškovi zastarelih termoelektrana u Srbiji dostižu oko 13 evrocenti po kilovat-satu. Sektor grejanja je u ogromnoj meri zavisan od uvoza gasa što dodatno ugrožava energetsku sigurnost zemlje. Posledica nedostatka diversifikacije u izvorima energije, ugalja za proizvodnju električne energije i gasa za proizvodnju toplotne energije, dovodi zemlju u ekstremno ranjiv položaj – rekla je direktorka Kontinental vind Srbija.

U vanrednim situacijama Srbija je prinuđena da uvozi struju kao što je bio slučaj u zimu 2009. godine i ovog meseca kada su našu zemlju zadesile katastrofalne poplave. Brnabićeva je podsetila da Kontinental vind Srbija radi na izgradnji vetroparka „Čibuk 1“ kod Kovina koji bi državi Srbiji doneo benefit od 259 miliona evra.

Zvezdan Kalamar, savetnik za energetiku CEKOR-a, istakao je da prema dobro utemeljenim međunarodnim procenama više od šest milijardi evra godišnje Srbija gubi kroz zagađenje od energetskog sektora.

– Od posledica spaljivanja uglja u termoelektranama procenjeno je da umre više od 2.000 građana Srbije. Postavlja se pitanje kolika je zdravstvena šteta ako se uračuna i rudarstvo i zagađenja u gradovima zbog loše zimske energetske strukture. Više od 800.000 domaćinstava spaljuje drvo i ugalj na loš i neefikasan način – naglasio je Kalamar.

Prema njegovim rečima Srbija je izuzetno osetljiva na klimatske ekscese i trajne promene. Dugoročno posmatrano srpska ekonomija i infrastruktura su neotporne na klimatske promene.

– Ne postoji obaveza strateške analize prilagođenosti na klimatske promene sektora, programa i projekata. Nedostaje nacionalna analiza po sektorima i kumulativno o osetljivosti na klimatske ekscese – rekao je Kalamar.

On je zaključio da je energetska politika u Srbiji centralizovana i bazirana na fosilnim gorivima zbog čega je uvozno zavisna. Bazirana je na državnim garancijama za lignitske termoelektrane.

– Srbiji je potrebna integrisana socijalna politika, zelena industrijska tranzicija, energetski efikasni stambeni objekti i snaženje sektora energetske efikasnosti, decentralizacija energetike i ukidanje državne pomoći u svim oblicima za lignitska postrojenja – rekao je Kalamar.

Srđan Knežević, konsultant u savetodavnom odeljenju kompanije Ernst end Jang u Srbiji, istakao je da u našoj zemlji postoje veliki potencijali i mogućnost izgradnje obnovljivih izvora energije, posebno kada je reč o vetru i biomasi. On je naglasio da su termoblokovi ne samo veliki zagađivači, već da je za njih potpuno nemoguće da rade u uslovima katastrofa kakav je slučaj bio nedavno kada su Srbiju zahvatile nezapamćene poplave. Upravo zbog toga treba tražiti alternativu a to su obnovljivi izvori energije. Izgradnja velikih kapaciteta kada je reč o obnovljivim izvorima energije ne bi samo povećalo energetsku stabilnost i bezbednost Srbije već bi pozitivno uticalo na očuvanje zaštite životne sredine i približilo bi nas Evropskoj uniji kroz uspostavljanje evropskih standarda u toj oblasti.

Pomoćnik ministra odbio da dođe

S obzirom da se pomoćnik ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac, iako najavljen, nije pojavio na konferenciji „Energetika i budžetski deficit Srbije“ u organizaciji Danas konferens centra, javnost je ostala uskraćena za stav države o pitanjima o kojima se raspravljalo na skupu. Prvobitno je bilo predviđeno da u ime Ministarstva rudarstva i energetike na konferenciji prisustvuje Mirjana Filipović, državni sekretar, ali je naknadno iz tog ministarstva Danas konferens centru javljeno da će njihov predstavnik biti Miloš Banjac. Na žalost, on se oglušio o zahtev koji je dobio od resornog ministarstva kome pripada i nije se pojavio na konferenciji.