Vetroparkovi smanjuju potrebu za uvozom struje

 Neka od pitanja koja su pokrenuta na ovom skupu odnosila su se na udeo sektora energetike u budžetskom deficitu Srbije, kao i na to koliko budžet Srbije godišnje gubi zbog nepostojanja novih elektroenergetskih postrojenja i velikog uvoza struje tokom zimskih meseci. Na dnevnom redu našla se i kriza u Ukrajini, preciznije rečeno, šta država planira za narednu grejnu sezonu u slučaju daljeg zaoštravanja krize u toj zemlji. Bilo je reči i o tome koliko budžet Srbije godišnje gubi po osnovu niskih rudnih renti za eksploataciju domaće nafte i gasa i da li se deo tog gubitka preliva kroz povećanje akciza na gorivo. Zanimljivo je bilo čuti i podatak koliko državnoj kasi donose investicije u energetskom sektoru, kao i da li investicije u gasnoj i naftnoj industriji podižu poreske prihode. Tražio se i odgovor na pitanje: zašto Srbija, decenijama unazad, nije izgradila nijedno novo elektroenergetsko postrojenje i koji je rok korišćenja postojećih postrojenja koja kao gorivo koriste ugalj.

– Ukoliko bi se iz vetroparkova dobijalo 500 megavati električne energije, to bi smanjilo uvoznu zavisnost za najmanje 1.000 gigavati. Osim toga, izgradnja vetroparkova rezultirala bi značajnim povećanjem investicija i pokretanjem domaće građevinske industrije, s obzirom na to da bi veliki broj ljudi bio angažovan na tim poslovima. Benefiti za budžet ogledaće se u povećanju prihod od poreza. Doći će i do smanjenja troškova zdravstvene zaštite usled nižeg zagađenja vazduha. Biće ostvaren i povoljan uticaj na životnu sredinu i veliki doprinos u borbi protiv efekata klimatskih promena. U političkom smislu će pospešiti približavanje zemlje Evropskoj uniji kroz ostvarivanje ciljeva potrošnje energije iz obnovljivih izvora. Takođe, to će biti jasan signal javnosti da se Srbija modernizuje – izjavila je Ana Brnabić, direktorka kompanije Kontinental vind Srbija.

Komentarišući gde se danas nalazi energetski sektor Srbije, ona kaže da se 80 odsto električne energije dobija iz termoelektrana, koje su stare 30 i više godina, a 20 odsto iz velikih hidroelektrana. Termoelektrane u Srbiji su jedan od najvećih izvora štetnih gasova i zagađenja česticama u Evropi. One su najveći pojedinačni izvor sumpor-dioksida u Evropi.

– Termoelektrane prave ozbiljne eksterne troškove za građane i državu koji nisu uračunati u cenu struje. Procenjuje se da eksterni troškovi zastarelih termoelektrana u Srbiji dostižu oko 13 evrocenti po kilovat-satu. Sektor grejanja je u ogromnoj meri zavisan od uvoza gasa, što dodatno ugrožava energetsku sigurnost zemlje. Posledica nedostatka diversifikacije u izvorima energije, uglja za proizvodnju električne energije i gasa za proizvodnju toplotne energije dovodi zemlju u ekstremno ranjiv položaj. U vanrednim situacijama, kao što je to bio slučaj u zimu 2009. godine i ovog maja kada su našu zemlju zadesile katastrofalne poplave, Srbija je prinuđena da uvozi struju – kaže direktorka Kontinental vind Srbija i podseća da ta kompanija radi na izgradnji vetroparka „Čibuk 1“ kod Kovina, koji će državi doneti benefit od 259 miliona evra.

Zvezdan Kalamar, savetnik za energetiku CEKOR-a, ukazuje na dobro utemeljene međunarodne procene da Srbija godišnje izgubi više od šest milijardi evra kroz zagađenje od energetskog sektora.

– Procenjeno je, takođe, da od posledica spaljivanja uglja u termoelektranama umre više od 2.000 građana Srbije. Postavlja se pitanje kolika je zdravstvena šteta ako se uračuna i rudarstvo i zagađenja u gradovima zbog loše zimske energetske strukture, s obzirom na to da više od 800.000 domaćinstava spaljuje drvo i ugalj na loš i neefikasan način – naglašava Kalamar.

Prema njegovim rečima, Srbija je izuzetno osetljiva na klimatske ekscese i trajne promene. Dugoročno posmatrano, srpska ekonomija i infrastruktura su neotporne na klimatske promene.

– Ne postoji obaveza strateške analize prilagođenosti na klimatske promene sektora, programa i projekata. Nedostaje nacionalna analiza po sektorima i kumulativno o osetljivosti na klimatske ekscese. Sve to navodi na zaključak da je energetska politika u Srbiji centralizovana i bazirana na fosilnim gorivima, zbog čega je uvozno zavisna. Bazirana je na državnim garancijama za lignitske termoelektrane. Umesto toga, Srbiji je potrebna integrisana socijalna politika, zelena industrijska tranzicija, energetski efikasni stambeni objekti i snaženje sektora energetske efikasnosti, decentralizacija energetike i ukidanje državne pomoći u svim oblicima za lignitska postrojenja – poručuje Kalamar.

Srđan Knežević, konsultant u savetodavnom odeljenju kompanije Ernst end Jang u Srbiji, ističe da u našoj zemlji postoje veliki potencijali i mogućnost izgradnje obnovljivih izvora energije, posebno kada je reč o vetru i biomasi.

– Termoblokovi su ne samo veliki zagađivači već nisu ni osposobljeni da rade u uslovima katastrofa. U to smo mogli da se uverimo nedavno, kada su Srbiju zahvatile nezapamćene poplave. Upravo zbog toga treba tražiti alternativna rešenja, a to su obnovljivi izvori energije. Izgradnja velikih kapaciteta kada je reč o obnovljivim izvorima energije ne bi samo povećala energetsku stabilnost i bezbednost Srbije već bi pozitivno uticala na očuvanje zaštite životne sredine i približila bi nas Evropskoj uniji kroz uspostavljanje evropskih standarda u toj oblasti – ističe Knežević.

Pomoćnik ministra odbio da dođe

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac, iako najavljen, nije se pojavio na konferenciji. Zbog toga je javnost ostala uskraćena za stav države u vezi s pitanjima o kojima se raspravljalo na skupu. Prvobitno je bilo predviđeno da će se, kao predstavnica Ministarstva rudarstva i energetike, na konferenciji pojaviti Mirjana Filipović, državna sekretarka, ali je naknadno iz tog ministarstva Danas konferens centru javljeno da će njihov predstavnik biti Miloš Banjac. Nažalost, on se oglušio o zahtev koji je dobio od resornog ministarstva kome pripada.

Ana Brnabić, direktorka kompanije Kontinental vind Srbija

– Ukoliko bi se iz vetroparkova dobijalo 500 megavati električne energije, to bi smanjilo uvoznu zavisnost za najmanje 1.000 gigavati. Osim toga, izgradnja vetroparkova rezultirala bi značajnim povećanjem investicija i pokretanjem domaće građevinske industrije, s obzirom na to da bi veliki broj ljudi bio angažovan na tim poslovima. Benefiti za budžet ogledaće se u povećanju prihoda od poreza. Doći će i do smanjenja troškova zdravstvene zaštite usled nižeg zagađenja vazduha.

Zvezdan Kalamar, savetnik za energetiku CEKOR-a

– Prema dobro utemeljenim međunarodnim procenama, Srbija godišnje izgubi više od šest milijardi evra kroz zagađenje od energetskog sektora. Procenjeno je, takođe, da od posledica spaljivanja uglja u termoelektranama umre više od 2.000 građana. Postavlja se pitanje kolika je zdravstvena šteta ako se uračunaju i rudarstvo i zagađenja u gradovima zbog loše zimske energetske strukture, s obzirom na to da više od 800.000 domaćinstava spaljuje drvo i ugalj na loš i neefikasan način.

Srđan Knežević, konsultant kompanije Ernst end Jang u Srbiji

– Termoblokovi su ne samo veliki zagađivači već nisu ni osposobljeni da rade u uslovima katastrofa. Upravo zbog toga treba tražiti alternativna rešenja, a to su obnovljivi izvori energije. Izgradnja velikih kapaciteta kada je reč o obnovljivim izvorima energije ne bi samo povećala energetsku stabilnost i bezbednost Srbije već bi pozitivno uticala na očuvanje zaštite životne sredine i približila bi nas Evropskoj uniji kroz uspostavljanje evropskih standarda u toj oblasti.