Domaće tržište kapitala suočava se sa izrazitim padom vrednosti gotovo svih akcija, a takođe i tržišnih pokazatelja. I mada je teško je utvrditi pojedinačnog „krivca“ za takav trend analizom šire situacije na finansijskom tržištu može se primetiti da dominiraju varijable sa negativnim predznakom, dok se pozitivne uglavnom mogu pojaviti u nekom dužem roku. Tek sa jasnim političko-ekonomskim kursom koji će ohrabriti postojeće i privući nove investitore na domaće tržište kapitala može se očekivati i smirivanje situacije na Beogradskoj berzi. Trenutna situacija ne osnažuje pesimizam, ali sigurno povećava neizvesnost, pa je imajući to u vidu nerealno očekivati da u kratkom roku dođe do promene trenda.
Treba, takođe, podsetiti da se globalna finansijska kretanja do sada nisu direktno prelivala na domaće tržište kapitala, iz prostog razloga što su veliki strani investitori angažovali samo sredstva namenjena visikorizičnim ulaganjima. Razvitak tržišta zabeležen prethodnih nekoliko godina, je jedno podcenjeno tržište, doveo je do nivoa se više ne može potpuno nezavisno kretati u odnosu na neposredno okruženje, a i u odnosu na globalne tokove. U prethodom periodu koji je okarakterisao snažan razvoj ostvarilvala se isključivo pozitivna strana relacije visok rizik-visok prinos, ali sada je prvi put zabeležen i suprotan trend, kada visok rizik prati i potencijalno veliki gubitak. Globalnom finansijski problemi, sistemom spojenih sudova, su se prelili na inače pregrejana tržišta na prostoru Balkana i time dodatno doprineli usporavanju tržišnih aktivnosti i smanjenju priliva svežeg kapitala, čime se umanjio i potencijal za promenu silaznog trenda cena na berzama u regionu.

Lakmus papir

Tender za jedno od najvećih domaćih osiguravajućih društava – DDOR Novi Sad organizovan je u ambijentu nepovoljnih inesticionih okolnosti. Pozitivna očekivanja koja su mu prethodila, ali i neočekivano loš epilog, kao lakmus papir odrazio je trenutno stanje tržišta i sentiment stranih investitora i samo je dodatno pogrejao osećaj neizvesnosti i nepoverenja u okruženje. Finansijski sektor, koji je bio nosilac rasta tržišta u prethodnoj godini ali i u prvim mesecima 2007. godine, takođe je reagovao što je bilo izraženo kroz silazni trend kretanja cena, posebno kada je reč o akcijama banaka, koje su značajno izgubile na vrednosti u danima nakon neuspeha tendera. Budući da je finansijski sektor dominantan pokretač indeksa Beogradske berze, efekat je direktno prenesen i na te tržišne pokazatele koji su zaključno sa 22. novembrom, zabeležili pad od čak 12 odsto (indeksa BELEX15) i 9,4 odsto (BELEXLINE).

Ipak, pad cena akcija na Beogradskoj berzi nije izolovan slučaj u regionu. Štaviše, u novembru je zabeležen pad vrednosti indeksa u svim zemljama bivše Jugoslavije. Ilustracije radi, indeks Zagrebačke berze CROBEX izgubio je 10 odsto svoje vrednosti, dok je indeks Ljubljanske berze SBI20 pao za 7,9 odsto . Ukoliko se analiza proširi i na zemlje u okruženju, može se uočiti da ceo balkanski region prolazi kroz period snažnog pada vrednosti akcija, propraćenog sa smanjenim obimima prometa, i povećanim strahom malih investitora, uz veliku uzdžanost značajnijih sredstava iz inostranstva. Indeksi na berzama u Bukureštu i Sofiji, pali su za oko 14 odsto u odnosu na kraj prethodnog meseca, a nešto blaži padovi zabeleženi su i na ostalim tržištima u regionu. Osim snažnog rasta u prvoj polovini godine, koji je Balkan obeležio kao lokaciju sa najvećim rastom tržišta kapitala na svetu, razlog za značajni pad delimično leži i u neospornom političkom riziku i gotovo svim zemljama regiona, čiji rasplet sledi u narednim mesecima.
Izbori u Hrvatskoj i na Kosovu, uz nestabilnu situaciju u Bosni i Hercegovini i 10. decembar kao dan D kada će se odlučivati o sudbini Kosova i Metohije, uz negativanu praksu rešavanja političkih problema u bliskoj prošlosti, teško da mogu biti magnet za priliv novih investicija. Zato će domaći i strani investitori verovatno pričekati da se situacija smiri pre nego što se odluče da svoje viškove sredstava ponude potencijalno nestabilnom tržištu.
Trenutno se tržišta regiona uz nepovoljne globalne tokove, nalaze pred rešavanjem internih problema, čija će razrešenja dovesti do formiranja novih investicionih strategija i planova. Nije neobično da takvi stimulansi na mladim tržištima kapitala uzrokuju velike volatilnosti, ali nivoi prometa govore u prilog da nije došlo do panike u redovima krupnih tržišnih učesnika, već samo da smo ušli u period preispitivanja pozicija i opavdanosti investicija od strane većine tržišnih učesnika. Ipak, nisu sve varijable uključene u buduća kretanja sa negativnim predznakom. Parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruženju Evropskoj uniji početkom meseca, jasan je signal da se makar i puževim korakom krećemo i dalje u smeru ka Evropi, što bi inostrane a i domaće investitore trebalo da ohrabri u smislu dugoročnih i srednjoročnih tendencija, kako države tako i tržišta kapitala. Najavljene promene u tretmanu poreza na kapitalnu dobit ,kao i uvođenje novog sistema trgovanja na Beogradskoj berzi početkom sledeće godine, uz intenziviranje priča oko inicijalnih javnih ponuda velikih preduzeća u državnom vlasništvu, takođe su snažan pozitivan ekonomsko-poslovni kontrateg potencijalno negativnim političkim okolnostima.