Foto: Fonet/Nenad Đorđević

Time je program praktično priveden kraju i to vrlo uspešno, ako je suditi po izjavama predstavnika MMF-a i Vlade. Srbija je, kako je ocenio ministar finansija Dušan Vujović, na početku kreditnog sporazuma sa Fondom imala „težak zadatak“ da se izbori sa lošom situacijom u javnim finansijama, dok sada ima „daleko prijatniji zadatak“ da ubrza privredni rast. Vlada sada očekuje da će rast BDP-a ove godine biti dva odsto, ali za 2018. i dalje očekuje 3,5 odsto, „što je konzervativna projekcija“.

Budžet će ovu godinu završiti „na nuli“, pošto će se trenutni suficit opšte države od 94 milijarde dinara istopiti kada Vlada krene da plaća sve dugove i jednokratne troškove, dok će za narednu godinu biti planiran deficit od 0,7 odsto, što je minus od oko 32 do 33 milijarde dinara. Kako je podsetio Vujović, to su daleko bolji rezultati od prvobitno planiranih, kada se mislilo da ćemo decembar dočekati sa minusom od 1,7 odsto, a ne sa izbalansiranim budžetom.

– Mi sada imamo milijardu evra više nego što smo planirali. Zato će budžet za 2018. biti pravi razvojni budžet sa 184 milijarde dinara javnih investicija, što je za 24 milijarde više nego što smo predvideli u ovoj godini. Zato će pritisak biti na izvođačima, da realizuju sve radove koje smo planirali, što ove godine nije sprovedeno – rekao je Vujović.

Džejms Ruf, šef misije MMF-a za Srbiju, takođe je pohvalio i „dobre fiskalne rezultate“ i „ispravnu monetarnu politiku“. I on se osvrnuo na to što će budžetski bilans biti na nuli umesto manjka od 1,7 odsto, ali je podsetio i na to da je udeo javnog duga u BDP-u sada za 10 odsto manji nego 2015. kada je bio na vrhuncu (sada je oko 65 odsto, a bio je 75).

– Cilj za sledeću godinu je da se očuva postignuto i obezbedi privredni rast, kroz rast javnih investicija i smanjenje poreskog opterećenja za radnike sa niskim primanjima. Potrebno je još dosta uraditi na reformi državnih preduzeća, a kasni i iznalaženje trajnih rešenja za preduzeća poput MSK, Azotare, Petrohemije, RTB Bora i Resavice. Mora se nastaviti i reforma javne uprave za šta je bitno usvajanje novog sistema plata u javnom sektoru u decembru. Potrebna je i modernizacija Poreske uprave – nabrojao je Ruf, na šta se kasnije Vujović nadovezao rečima da ta reforma mora da bude „dubinska i suštinska“.

Ruf je ocenio da je reforma državnih preduzeća bila najteža stvar u ovom aranžmanu i da je još mnogo ostalo da se uradi. Ruf je dodao i da zna da su „vlasti Srbije zainteresovane za nastavak saradnje sa MMF-om“.

Ministar Vujović ipak nije potvrdio da će Vlada zatražiti novi aranžman, ali ako do toga dođe svi su izgledi da će to biti u vidu novog konsultativnog programa, koji neće podrazumevati nikakav novac od MMF-a. Srbija ni iz tekućeg aranžmana nije povlačila sredstva, iako je na to imala pravo.

– Sada se treba fokusirati na privredni rast i dohotke – zaključio je Ruf.

Padaju kamate na srpski dug

Vujović je naveo da Srbija sada plaća daleko niže kamate nego ranije, pa kamatna marža danas iznosi 1,3 odsto, a ranije je bila i do 5,5 procenata. „To znači da sada štedimo 50 do 60 miliona evra na svaku milijardu duga“, rekao je Vujović.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković se na to nadovezala konstatacijom da je 2014. Srbija na sedmogodišnje dužničke hartije od vrednosti u dinarima plaćala kamatu od 14 odsto, a danas pet odsto. „Eto koliko vredi ugled Srbije“, zaključila je Tabaković.

Tabaković: Visok nivo stranih investicija

Srbija će ovu godinu završiti i sa visokim investicijama. Kako kaže guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, prvobitno očekivanje je bilo da će strane direktne investicije u 2017. dostići 1,1 milijardu evra, što je kasnije podignuto na 1,7 milijardi, a sada je izvesno da će ta ulaganja dostići oko dve milijarde evra, „što će prevazići i najoptimističnije prognoze“.