Vlada kuknjavom smanjila cenu

Naime, dugotrajna neizvesnost oko prodaje ovog operatera, najave neizbežnog otpuštanja hiljada radnika kada dođe novi vlasnik i ulivanje straha oko opstanka Telekoma u svetlu jake međunarodne konkurencije oličene u Telenoru i Vipu, učinili su da je javnost danas spremna da prihvati bilo kakve rezove u ovoj firmi. Čak su i sindikati saglasni da u Telekomu ima viška radnika koji moraju da odu. Konačno, ako bismo prihvatili da privatni vlasnik sve to uradi za svoju korist, zašto ne bismo prihvatili da država to uradi za našu?

U tom kontekstu dobro bi bilo pogledati u kakvom stanju Telekom dočekuje reorganizaciju.

Naš vodeći operater je prošlu godinu završio sa profitom od 140 miliona evra. U tehnologiju i infrastrukturu je uložio 163 miliona evra i isplatio je 10,5 milijardi dinara dividende. Telekom je međunarodna kompanija, koja u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj zapošljava 13.000 ljudi (od čega samo u Telekomu Srbija radi njih 9.000).

Telekom se u Srbiji u mobilnoj telefoniji takmiči sa Telenorom i Vipom, u internet i TV uslugama sa SBB-om, IKOM-om i Poštom, u fiksnoj telefoniji sa SBB-om i Orionom, a pored toga ima i sopstveni TV kanal Arena sport i banku – MTS banku (bivša Dunav), koju još nije integrisao u svoje poslovanje, gde će joj glavni konkurent biti Telenor banka.

Osnovni argument za privatizaciju Telekoma uvek je bilo to što ovo preduzeće u poslednjim godinama kontinuirano gubi tržišni udeo, što mu prihodi realno padaju i što ima previše radnika i nedovoljno profesionalnu, a politički zavisnu upravu. Svi ti problemi su stvarni, ali nijedan od njih ne zahteva privatizaciju da bi se rešio, već odluku akcionara – države, da svoju firmu tretira ekonomski.

Uz to, ako se Telekomovi podaci uporede sa konkurencijom, vidi se da se sa nekim problemima naš operater čak i u ovakvom stanju nosi solidno. Recimo, pad tržišnog udela u mobilnoj telefoniji je stvaran (u 2014. je bio 44,56 odsto prema 45,8 odsto 2012), ali se sa njim suočava i glavni konkurent Telenor (33,9 odsto prema 33,27), dok rast ostvaruje Vip (sa 20,3 na 22,17), koji, međutim, i dalje posluje sa velikim gubicima. Uz to, podaci za poslednjih pet godina pokazuju usporenje trenda pada udela Telekoma Srbije.

Što se tiče prihoda, oni kod Telekoma skoro da stagniraju, ali su zbog uticaja inflacije od 2010. do sada realno pali za dvadesetak procenata. Međutim, isti problem prati sve Telekomove konkurente. Gledano samo u Srbiji, Telekom je prošle godine imao pad prihoda od 2,53 odsto (ranijih godina i mnogo više), ali je Telenor ubeležio pad od čak 7,91 odsto. Vip je i tu imao rast od 2,25 odsto, s tim što je mnogo manje od rasta koji je taj operater ostvarivao u prethodnim godinama (od 13 do 26 odsto). Dakle, trendovi deluju relativno povoljno po našeg operatera.

Sve to Telekom ostvaruje uz sve stege političkog upravljanja kojem je izložen.

Iako uporedna analiza pokazuje da Telekom nema mnogo manje korisnika po jednom zaposlenom (454 korisnika po radniku) nego njemu najsličnije kompanije iz regiona – Hrvatski telekom (421), Telekom Mađarske (459) i Telekom Slovenije (519), poređenje sa lokalnim konkurentima stvara utisak da bi domaći operater ipak mogao da značajnije smanji broj zaposlenih.

Tu se kao glavni argument ističe da u Telekomu, samo u Srbiji, radi oko 9.000 ljudi, dok i Telenor i Vip zapošljavaju tek po 1.000 radnika. Pritom se redovno zaboravlja da ova dva konkurenta nemaju fiksnu mrežu i ne bave se ni internetom (osim mobilnim), a ni televizijom, ali odnos jedan prema devet čak i sa svim tim delatnostima deluje preteran (SBB recimo takođe zapošljava oko 1.000 ljudi). Procene o višku radnika kreću se od 1.500 koliko zagovaraju sindikati do 4.000 koliko je smatrao privatizacioni savetnik Lazar. Brojka je na koncu manje bitna. Iz Telekoma treba da odu svi oni radnici čije radno mesto nije potrebno, a o čemu ne treba da odlučuju ni Vlada ni sindikati, već direktori Telekoma, čije kompetencije i integritet moraju da odgovaraju veličini kompanije koju vode.

Za kraj, najbitnije. Ako Telekom i dalje bude teran da kupuje sopstvene akcije, da sponzoriše sve klubove, KUD-ove i razne poduhvate koji mu ne donose profit i da zapošljava politički angažovane kadrove, onda bi sigurno bilo bolje da je prodat za bilo koju cenu. Jer, kada se kaže da Telekom ima dug od 500 miliona evra i da nije nikakva porodična srebrnina, zaboravlja se da najveći deo tog duga čini kredit od 470 miliona evra, uzet da bi se grčkom OTE-u isplatile akcije u Telekomu vredne 380 miliona evra, unapred isplatila dividenda i refinansirao stari kredit za kupovinu Telekoma Srpske i to pod lošijim uslovima od prvobitnih. Niko u Telekomu nije hteo da načini tako besmislen poslovni potez, ali ih je Vlada primorala.

Zašto Telekom ne bi sada izneo tih svojih 20 odsto akcija na berzu i vratio sebi tih 380 miliona? Ili, zašto ne bi, ako bude manjinske prodaje, država dozvolila da prvo Telekom proda svojih 20 odsto akcija, pa tek onda da država doda koliko želi od svojih? Sa 400 miliona evra u džepu, ova porodična srebrnina bi ipak malo jače sjala.

Raste broj pretplatnika

Tokom 2014. Telekom je u Srbiji povećao broj korisnika mobilne telefonije za 0,8 odsto na 4,24 miliona, dok je na nivou grupe broj korisnika stagnirao. Broj internet pretplatnika je u celoj grupi povećan za 4,8 odsto (sad ih ima 834.000), dok je broj TV pretplatnika (IPTV) skočio za čak 28 odsto, na 358.000. Broj korisnika fiksne telefonije je pao za 5,1 odsto, što je dugoročni trend.