Vojna vozila ili stečaj 1Foto Free Images/Stephan Gerlach

                       P { margin-bottom: 0.21cm; } Najverovatnije krajem ovog ili početkom narednog meseca, kada bi, prema važećim zakonskim odredbama i odluci Vlade Srbije, konačno trebalo da bude rešen status preostalih društvenih i 17 nekadašnjih preduzeća u restrukturiranju koja su, zbog strateškog značaja za domaću privredu, bila zaštićena od potraživanja poverilaca.

Većina tih preduzeća, među kojima su upravo Zastava i FAP, još krajem prošle godine su ostala bez te zaštite, ali se menadžmenti i zaposleni u ove dve, kao i još nekim strateškim srpskim fabrikama (Kablovima iz Jagodine, na primer), nadaju da nakon 31. juna neće otići u stečaj. Radnicima FAP-a je, prema informacijama iz tog preduzeća, nedavno u Ministarstvu privrede obećano da će deo fabrike biti transformisan u vojnotehnički zavod za remont i proizvodnju vojnih vozila, u kojem bi bilo angažovano oko 600 zaposlenih. Pribojski trudbenici, zarad svake eventualnosti, poslednjih dana poručuju Vladi da će, ukoliko ovo obećanje ne bude ispunjeno, početkom juna da zauzmu zgradu SO Priboj i u njoj započnu štrajk glađu.

Menadžment Grupe zastava vozila juče iza podneva je, saznaje naš list, ponovo razgovarao sa nadležnima u Vladi o izdvajanju zdravog dela Zastave kamiona za proizvodnju ili učešće u proizvodnji vojnih vozila. Ideja je da se u tom delu Kamiona, koji bi bio „očišćen“ od dugova prema državi zaposlenima, dobavljačima i bankama, formira novo državno preduzeće sa oko 130 zaposlenih. Ono bi, prema reaktiviranoj inicijativi o učešću više domaćih fabrika u remontu i proizvodnji vojnih vozila za potrebe VS, ali i za izvoz, ušlo u sastav pominjanog konzorcijuma. Nadležna ministarstva su se načelno već saglasila sa idejom o očuvanju dela Zastave kamiona, ali se očekuje da Vlada Srbija donese odgovarajući zaključak s tim u vezi. U Zastavinoj fabrici kamiona je, inače, započeto osvajanje proizvodnje neborbenih vojnih vozila, čiji prototipovi su predstavljeni ne samo Ministarstvu odbrane i VS, nego i javnosti.

Kruševački „14. oktobar“ već duže je u stečaju, ali deo te fabrike i dalje radi, i oko 200 radnika, prema informacijama našeg lista, već duže proizvodi artiljerijske projektile za Vojsku Srbije. U tom nekadašnjem kruševačkom gigantu koji je proizvodio i tešku mehanizaciju, početkom 90-ih bila je planirana proizvodnja tenka koji je trebalo da pravi prema dokumentaciji „prenetoj“ iz Slavonskog Broda, odnosno iz tamošnje fabrike „Đuro Đaković“, u kojoj je, krajem 80-ih, sklapan prvi jugoslovenski tenk M 84.

Sve tri fabrike koje bi trebalo da čine konzorcijum za remont i proizvodnju vojnih vozila imaju, dakle, bogato iskustvo u delatnosti kojom bi trebalo da se bave. Na potezu je Vlada Srbije, odnosno novi kabinet Aleksandra Vučića koji treba da donese odluku da li je Srbiji potrebna proizvodnja vojnih vozila.

Vojni točkaši svetski trend

– Od početka 90-ih naovamo, u svetu se intenzivno razvija proizvodnja pešadijskih vojnih vozila na točkovima, dimenzija 8×8 ili 6×6 metara. Reč je o vozilima za patroliranje i brze intervencije, koja su, tvrde poznavaoci ove problematike, neretko efikasniji od tenkova.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.