Na konferenciji su analizirani rezultati lizing industrije, faktori koji su uticali na rast lizinga, a navedeni su i indikatori koji će se u budućnosti odraziti na kretanja u lizing industriji.

Dok je na kraju 2012. godine vrednost novozaključenih lizing ugovora bila 271 milion evra, po završetku 2016. ona je iznosila 338 miliona evra, što je 66 miliona evra više u odnosu na period pre pet godina.

Boris Stević, predsednik ALCS-a, navodi da, zbog povećanja privredne aktivnosti, vlasnici preduzeća imaju potrebu za ulaganjem u osnovna sredstva za rad što je uslovilo i rast lizing tržišta u Republici Srbiji: „Imamo situaciju da su na primer domaći transporteri sve konkurentniji na inostranom tržištu, da različite industrijske oblasti – drvna, metalurgija, štamparska, IT industrija, rudarstvo i mnoge druge grane žele da unaprede svoju opremu kako bi im proizvodi bili kvalitetniji i inovativniji, te konkurentniji na tržištu.”

U istom periodu, procenat nenaplativih ugovora je smanjen sa 14,4 na 7,2 procenta, koliko je iznosio krajem 2016. godine.

„Jačanje privrede ogleda se i u smanjenju nenaplativih potraživanja. Ekonomska stabilnost privrednika u mnogome se odrazila na urednu otplatu lizing ugovora. Nenaplativa potraživanja su, u periodu od pet godina, smanjena duplo i to je još jedan pokazatelj jačanja privrede”, istakao je Stević.

U strukturi lizing ugovora za period od 2012. do 2016. godine preovlađuju ugovori za finansiranje komercijalnih, teretnih i ostalih vozila sa 38 procenata. U istom periodu, finansiranje putničkih vozila čini 36 procenata ukupne vrednosti ugovora, od kojih 66 procenata odlazi na finansijski lizing, a 34 procenta na operativni. Sektor mašina i opreme čini 24 procenata ukupne vrednosti ugovora, a sektor nekretnina 2 procenta.

Među najvećim korisnicima lizinga su kompanije koje posluju u oblasti saobraćaja i informisanja, a prate ih snabdevanje električnom energijom, rudarstvo i prerađivačka industrija i trgovina na veliko i malo.

Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije, smatra da su jednostavne procedure za odobrenja finansiranja putem lizinga i činjenica da se trošak pretvara u investiciju pošto je predmet lizinga ujedno i sredstvo obezbeđenja doprineli tome da se privrednici sve češće opredeljuju za lizing.

Rast lizing tržišta desio se i zahvaljujući odgovarajućim zakonskim okvirima: „U poslednjih pet godina donete su brojne regulative pomoću kojih je unapređeno tržište lizinga. Sredinom 2015. lizing je postao i zastupnik u osiguranju čime su klijenti dobili kompletnu uslugu na jednom mestu. Ono na čemu će se insistirati u narednom periodu je digitalizacija svih procesa koja će još više unaprediti i ubrzati pružanje usluge”, ističe Milenković.

Prema rečima Borisa Stevića, dalji razvoj lizing industrije će, pored privrednih aktivnosti, zavisiti i od koraka koje će preduzimati Narodna banka: „U decembru 2015. godine, uz podršku USAID-a, pripremili smo inicijativu o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu čije usvajanje i dalje očekujemo, a koji će omogućiti dalje unapređenje lizing tržišta. Ukoliko NBS usvoji predložene izmene i dopune to bi, između ostalog, trebalo da omogući obavljanje poslova dugoročnog zakupa predmeta lizinga što će pozitivno uticati na operativni lizing. S obzirom na to da su lizing kompanije nedepozitne finansijske institucije, očekujemo i smanjenje zahtevanog iznosa osnovnog kapitala čime će ojačati i tržište nekretnina u lizing industriji, ali i druge stvari koje bi omogućile pravičnije i bolje uslove poslovanja lizing kompanija.”

Predstavnici Asocijacije lizing kompanija Srbije izneli su i rezultate tržišta finansijskog lizinga za treći kvartal 2017. godine, koji dodatno potkrepljuju predviđanja daljeg rasta i najavljuju da će vrednost lizing tržišta na kraju 2017. godine premašiti prošlogodišnju.

„Na kraju trećeg kvartala 2017. godine Asocijacija lizing kompanija Srbije je identifikovala rast vrednosti ugovora finansijskog lizinga za čak 25,6 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Ukupna vrednost ugovora iznosila je 272,4 miliona evra, odnosno 55,4 miliona evra više u odnosu na treći kvartal 2016. godine. Najveća vrednost ugovora je zabeležena u sektoru komercijalnih, teretnih i ostalih vozila, čak 126 miliona evra, a po ukupnom udelu ga prati sektor putničkih vozila sa 97 miliona evra. Ovakvi rezultati pokazuju da će na kraju 2017. godine ukupna vrednost ugovora premašiti prošlogodišnju”, zaključuje Stević.