Vreme izazova za MMF

Klijenata koji se nalaze u platnobilansnim teškoćama i dugovima bilo je sve manje, neki stari klijenti su se ubrzano razduživali, a sve manje novih se javljalo. Svetska ekonomija je napredovala.

Nedugo zatim, kriza koja je počela da kuva u SAD 2007. godine prelila se u Evropu i na ceo svet. Talas recesije vratio je tražnju za uslugama Fonda i naravno Srbija je bila jedna od njenih korisnica.

Od 2000. godine imali smo čak šest stend baj aranžmana sa MMF-om. Međutim, prema pisanju Fajnanšl tajmsa, čini se da najveća kriza u poslednjih 100 godina koju je izazvala pandemija korona virusa nije uticala tako dobro na biznis MMF-a.

U autorskom tekstu profesora LSE i bivšeg službenika Fonda Usmene Žak Mandenga navodi se da je u poslednjih godinu dana, koliko traje pandemija, odobreno kredita u visini svega 10 odsto kapaciteta Fonda i postavlja se pitanje da li „MMF nudi pomoć koju niko više ne želi“.

Okolnosti su takve da bi Fond trebalo da radi punom parom. Prošle godine svetska ekonomija je smanjena za čak 4,4 odsto, a spoljni dug je do kraja trećeg tromesečja povećan za čak 4,9 biliona dolara.

Nasuprot tome, u krizi 2009. godine svetski BDP se smanjio „samo“ 0,1 odsto. Pa ipak, prosečan zajam tokom prošle godine iznosio je samo 418 miliona dolara za razliku od 2009. kada je prosečno MMF pomogao članicama kreditom od 2,4 milijarde dolara.

Razlog nije ustezanje MMF-a da pomogne, naprotiv, od početka krize Kristalina Georgijeva, predsednica MMF-a poziva zemlje, posebno siromašne zadužene države da se jave i zatraže pomoć.

Inače, zemlje čine sve pre nego što zatraže pomoć MMF-a, a sada imaju i alternative. Kako primećuje Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, zašto bi se uopšte obraćale njima, kada mogu jeftino da se zaduže na tržištu?

„MMF je menjao koncept ekonomske politike, od bastiona neoliberalnog pristupa ekonomiji, da bi posle krize 2008. godine prihvatili nužnost državne intervencije. Sada ih je kriza naterala da postanu mnogo tolerantniji prema kontrolama tokova kapitala. Ipak, masovno štampanje novca od 2008. godine smanjilo je zavisnost zemalja od pomoći MMF-a. Sada i zemlje sa niskim rejtingom mogu da se zaduže povoljno na tržištu i to je dovelo ulogu MMF-a u pitanje“, napominje Đukić dodajući da se sada traži novi prostor za delovanje.

To bi prema njegovim rečima mogli biti savetodavni programi, baš kakav Srbija ima sa Fondom, tzv. Instrumenti za koordinaciju politika, gde MMF daje preporuke, koje su neobavezujuće za razliku od ciljeva koji se moraju ispuniti kada se uzme novac u okviru stendbaj aranžmana.

Đukić ističe i da je za zemlje sa rejtingom ispod investicionog to i dalje korisno, jer kada MMF objavi da se država drži preporuka to smanjuje kamatnu stopu za zaduživanje i obrnuto.

„Saveti i ekspertize MMF-a su dobrodošle, a čvrsti aranžmani u kojima se povlače sredstva su dokaz da su političke elite prethodno dovele zemlju u situaciju da traži pomoć MMF-a. Tu ne treba kriviti Fond, već one koji su vodili neodgovornu ekonomsku i budžetsku politiku i doveli dotle da moraju da ih zovu u pomoć“, napominje Đukić.

Da je jeftin novac zaslužan zašto se zemlje sve manje obraćaju Fondu smatra i ekonomista Srboljub Antić, nekadašnji predstavnik Srbije u MMF-u nakon 2000. godine, ali da to ne mora da traje večno.

„Uloga Fonda je značajna kada postoji manjak likvidnosti u svetu. Sada sve velike centralne banke vode ekspanzivnu politiku, ali to se može i promeniti. Mislim da se uloga Fonda nije smanjila, bar ne za nerazvijene zemlje. Za očekivati je da u budućnosti dođe do problema sa dugovima i tada će se uloga MMF-a vratiti“, ocenjuje Antić.

Još jedan razlog postoji za manju ulogu MMF-a u finansiranju nerazvijenih zemalja prethodnih godina.

Za razliku od Fonda koji traže ispunjenje kriterijuma, uglavnom zavođenja discipline u javnu potrošnju, često i povećanja poreza, stabilizacije deviznog kursa, a što uvek ima i političke implikacije za rukovodstva takvih zemalja, neki drugi kreditori nemaju takve zahteve.

Poslednjih godina Kina se pojavila kao najveći svetski bilateralni kreditor i to posebno nerazvijenih zemalja Afrike i Azije.

Prema podacima iz marta prošle godine Kina je plasirala više od 1,5 biliona dolara direktnih kredita u 150 zemalja čime je premašila MMF, Svetsku banku i ukupno članice OECD-a.

Za 50 država u razvoju dug prema Kini je od jedan odsto BDP-a 2005. godine skočio na 15 odsto 2017. godine. Kada se ovome doda više od bilion dolara plasiranih u američke obveznice, kao i ogromne trgovačke kredite, Kina je pozajmila svetu više od pet milijardi dolara ili oko šest odsto svetskog BDP-a.

Tome treba dodati i tzv. valutne svopove koje kineska centralna banka radi sa drugim centralnim bankama, a koje su suštinski otvorene kreditne linije u juanima.

Ovo je prema nekim autorima razlog zašto se zemlje kao što su Argentina, Pakistan ili Turska pre okreću Kini nego MMF-u kada je potrebna pomoć.

Prošle godine turski predsednik Erdogan se dugo opirao traženju pomoći od MMF-a iako je lira spektakularno propadala. Argentina je uprkos pomoći MMF-a prošle godine upala u deveti bankrot, a sada se baš vode pregovori ove zemlje i MMF-a o vraćanju ranijeg kredita od čak 45 milijardi dolara.

Recimo prošle jeseni je Pakistan tražio šest milijardi dolara zajam od MMF-a, ali nije hteo da sprovede preporučene mere, pa se zatim obratio Kini za kredit.

Kineze nije zanimalo kakvu će ekonomsku politiku voditi, ali jesu tražili garancije da će kredit biti vraćen. Ovih dana objavljena je vest da će Pakistan ipak tražiti pomoć MMF-a. Ipak, Pakistan ima infrastrukturne projekte (čitaj dugove) sa Kinom vredne čak 62 milijarde dolara.

U poslednjih 20 godina Kina je pozajmila afričkim zemljama preko 150 milijardi dolara. Uostalom i Srbija ima velike projekte koji se grade iz kredita ili kineske države ili njihovih državnih preduzeća.

U zapadnoj javnosti ovo su nazvali zamkom kojom Kina želi da se dočepa prirodnih resursa siromašnih zemalja. Ipak, Srboljub Antić, ističe da poslednjih nekoliko godina ovi krediti presušuju.

„Ne znamo kakva će biti politika Kine, ali verovatno je da će se više okrenuti finansiranju sopstvene potrošnje, umesto potrošnje drugih zemalja. U poslednje vreme vidi se veliki pad tih kredita“, zaključuje Antić.

MMF se oduvek menjao prema okolnostima

Ekonomista Slaviša Tasić ističe da je MMF oduvek menjao svoje uloge. „Originalno je služio za regulaciju kriza platnih bilansa i deviznih kurseva, pa je onda počela tranzicija i pomagao je u tome, pa je zatim počeo da se bavi finansijskim krizama i dužničkim krizama. Takve krize obično dolaze u talasima i onda se resursi upotrebe. Trenutno toga nema jer je kovid bio problem drugačije vrste i u stvari nigde nije stvorio goruću finansijsku krizu. Dakle i periodi zatišja kada nema puno zajmova, i reorijentacija MMF-a prema drugačijim problemima su stvari koje su se i ranije dešavale“, podseća Tasić.