Vučić obećava 1,3 milijarde evra od koncesionara 1

Naime, on je uveren da će država od koncesionara dobiti 350 do 400 miliona evra jednokratne naknade unapred što je 14 godišnjih dobiti ostvarenih u 2015. ili 2016. godini (kako je nedavno izjavio direktor aerodroma). Zatim Vučić računa na godišnju koncesionu naknadu od četiri do 16 miliona evra, a u proseku 10 miliona evra u narednih 25 godina, što je još 250 miliona evra koje bi završile u državnoj kasi (ili još deset godišnjih dobiti iz 2015). I pored toga takođe se očekuje još 713 miliona evra investicionih ulaganja koje bi koncesionar imao da uloži u aerodrom u ovom periodu, između ostalog u obnovu postojeće piste, i u pomoćnu ili drugu pistu kako već bude odlučeno. Pored toga, ranije su spominjani planovi o izgradnji novog terminala, zatim kargo centra, kao i aerodromskog hotela.

17 miliona putnika – konzervativno

Premijer je izjavio da bi već 2020. godine aerodrom trebalo da opslužuje osam miliona putnika, a pomoćnik ministra za saobraćaj Zoran Ilić je nedavno rekao da će aerodrom morati da se proširi kako bi primio 17 miliona putnika za 25 godina i to prema konzervativnom scenariju konsultanata.

Ceo plan deluje fantastično, budući da bi investitor morao da u narednih 25 godina ostvari neto dobit od 1,3 milijarde evra odnosno 52 miliona evra godišnje u proseku samo kako bi ispunio svoje obaveze iz eventualnog ugovora. Ne treba zaboraviti da bi tih 52 miliona evra bila dobit samo za 83 odsto vlasništva nad aerodromom koje bi država ustupila koncesionaru, dok bi preostalih 17 odsto akcija koje pripadaju građanima Srbije i institucionalnim investitorima takođe imale pravo na svoj udeo u dobiti. Ovo znači da bi ukupna neto dobit aerodroma svake godine u narednih 25 godina morala biti bar 62 miliona evra. Naravno, niko ne dolazi ovde da radi za džabe, pa treba ukalkulisati i dobit za operatera aerodroma.

Profitabilno

I mada je Aerodrom „Nikola Tesla“ izuzetno profitabilan, prema godišnjem izveštaju za 2015. godinu neto profitna marža je iznosila čak 40,55 odsto, dok je prosek za celu industriju (prema podacima Saveta međunarodnih aerodroma) u 2013. bio 16 odsto, ostaje pitanje koliko profita zaista može doneti i za koncesionara.

Dobar primer bi mogao biti sofijski aerodrom za koji je raspisana koncesija još u oktobru 2015. godine, a koja je trebalo da bude realizovana do aprila prošle godine. Međutim od tada je četiri puta produžavan rok sada do maja ove godine. Država je tražila za 35 godišnju koncesiju jednokratnu uplatu od 281 miliona evra, kao i godišnju naknadu od oko pet miliona evra, što bi u ovom periodu iznosilo 175 miliona evra ukupno. Na kraju, Vlada Bugarske zahteva i investicije u infrastrukturu od najmanje 155 miliona evra u ovom periodu. Sveukupno to iznosi oko 600 miliona evra, više nego dvostruko manje od planova naše države i opet se muče sa realizacijom ove koncesije. Takođe, radi se o veoma uporedivim aerodromima jer je prošle godine sofijski aerodrom uslužio 4,98 miliona putnika, a beogradski 4,92 miliona putnika.

Ekonomista Dragovan Milićević smatra da ukoliko bi se ostvarili brojevi koje je premijer saopštio to bi bio više nego dobar posao.

„Aerodrom je izuzetno profitabilan, u 2015. godini računajući amortizaciju ostvario je 37 miliona evra dobiti. Ipak, da investitor ovoliko isplati državi uz 700 miliona evra investicija, diskutabilno je da li će neko prihvatiti. To bi značilo više nego udvostručen promet u 25 godina. Uz godišnji rast od četiri do pet odsto aerodrom može zaraditi 1,5 milijardu evra u narednih 25 godina“, kaže Milićević, dodajući da smo imali i ranije raznih obećanja o milijardama koja se nisu ispunila.

Neuspela zlatna koka

Takođe i sami imamo primer neuspele prodaje još jedne „zlatne koke“ Telekoma Srbija zato što ponuđena cena nije ispunila očekivanja države.

Drugo pitanje je da li bi i sam Aerodrom bez koncesionara da investira. U poslednjih pet godina, kako stoji u odgovoru Aerodroma „Nikola Tesla“, uloženo je više od 6,2 milijarde dinara, a samo u 2016. oko 2,3 milijarde dinara i to sve iz sopstvenih prihoda, bez kreditnog zaduživanja. Da Aerodrom ima para pokazuje i namera da kao deo konzorcijuma kupi Sava centar za 30 miliona evra.

LJubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, slaže se da se radi o dobrom, profitabilnom preduzeću što je razlog baš da se ne daje u koncesiju.

„Država treba da se rešava loših preduzeća, a da zadrži kontrolu u profitabilnim. U suprotnom imaćemo situaciju da država uzme pare za Aerodrom pa ih onda baci u RTB Bor. Mislim da to nije rešenje. Takođe, taj plan da se uloži 700 miliona evra u infrastrukturu mi deluje previše optimistično. Iskustva nekih drugih aerodroma pokazuju da koncesionar malo našminka postojeće kapacitete, podigne cene i onda uzima pare. Ne vidim razlog da se lišavamo ovakvih resursa, posebno što se radi o prirodnom monopolu. Prodaja nekog manjinskog paketa ili dokapitalizacija uz pravo upravljanja je u redu, a aerodrom može i sam da se zaduži za investicije posebno u ovo vreme niskih kamata“, napominje Savić dodajući da strane kompanije ne dolaze ovde da daju pare nego da zarade.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.