Radnici Goše, kojima firma duguje po 20 plata i koji već tri meseca nisu dobili ni dinar zarade, danas dolaze u Beograd, gde će protestovati pred Vladom Srbije, zahtevajući da država obezbedi poštovanje dogovora postignutog kada je Aleksandar Vučić, tada premijer, došao u Smederevsku Palanku.
Štrajkači u Nemanjinu dolaze u atmosferi potpunog otklona države prema njima, koji je kulminirao saopštenjem ministarstva privrede Gorana Kneževića da je iznenađeno štrajkom radnika privatne firme ispred Vlade i izjave premijerke Ane Brnabić da ne zna šta bi država još mogla da uradi za radnike. Čak je bilo i najava da bi policija mogla da zabrani okupljanje u Beogradu, ali do toga izgleda da ipak neće doći.
Upitana za najavljeni protest, Brnabićeva je tokom vikenda ocenila da je Vlada za ovu fabriku „učinila i više nego što je zakonski mogla da uradi“, da je Goša prodata 2007. i da je još 2012. godine prestala svaka obaveza Vlade po ugovoru o privatizaciji.
„Ne znam šta kao Vlada više možemo da uradimo“, rekla je premijerka.
– Ona ako ne zna šta više da uradi, neka se pomeri sa tog mesta – kaže na to Milan Vujičić, predsednik Štrajkačkog odbora Goše.
– Meni je degutantno da ona kaže da je nama naša država poklonila po 60.000 dinara, odnosno 250.000 evra. Jer, ko je dozvolio da naš bivši gazda ne uplati pet i po miliona evra građanima Srbije za poreze i doprinose? Šta je veće: 250.000 evra ili šest miliona evra? Oni su svojim nečinjenjem i uvlačenjem stranim investitorima doveli do toga da nastane toliki dug – kaže Vujičić.
Osvrćući se na izjavu ministra privrede Gorana Kneževića da ne vidi zašto radnici Goše dolaze da protestuju pred Vladom Srbije, kada je u pitanju privatna firma, Vujičić podseća da je „Galenika tri puta privatizovana“ i da je i sada država povećala svoje vlasništvo u tom preduzeću, opraštajući mu dugove, „a nama spočitavaju što štrajkujemo“.
– Kako mogu da reaguju kod Fijata, Galenike i Agrokora, a kod nas ne mogu? Kakvu mi vladu imamo kada ona ne može da privoli jednog običnog vlasnika firme da dođe i razgovara sa svojim radnicima – rezigniran je Vujičić.
On juče nije mogao da kaže ni da li je skup Gošinih radnika zabranjen ili nije, jer je trebalo da o tome dobije dopis iz policije, ali on do sredine popodneva još nije stigao.
– Ja sam spreman i da me uhapse. Kada su neki drugi mogli da šetaju Beogradom, zašto ne bi mogli i gladni radnici Goše? Sad će septembar, deca kreću u školu, a mi 100 dana nismo dobili ni dinara – zaključuje Vujičić.
Podrška radnicima Goše
„Ovi ljudi (radnici Goše) predstavljaju primer svega onoga što je tranzicija donela. Od nekada funkcionalne fabrike koja je bila jedan od najvećih izvoznika u Srbiji, dobili smo preduzeće iz kojeg su izvučeni milioni, a radnici ostali bez preko 20 plata i doprinosa“, saopštila je juče organizacija Levi samit Srbije.
U LSS-u podsećaju da je „od tragičnog slučaja radnika koji je, usled nepodnošljivih životnih i radnih uslova, izvršio samoubistvo pa do štrajka koji su sprovodili ove godine, Goša postala svojevrstan simbol teške situacije u kojoj se danas nalazi radništvo, ali i simbol borbe za dostojanstveniji život i drugačije uređeno društvo“. U ovoj organizaciji su pozvali sve da se pridruže protestu i pruže podršku radnicima Goše.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
