Samostalni sindikat Petrohemije u narednih deset dana svakodnevno će održavati štrajk upozorenja od po sat vremena kako bi se, prema rečima Novice Kocića, predsednika ovog sindikata, podigla svest radnika „pre nego što uđemo u pravi štrajk“.
Prema njegovim rečima, 2009. godine su u ovoj kompaniji odlukom vlade prepolovljene plate, a od 2014. godine do kraja 2019. godine se od tih plata skidalo još po 10 odsto za tzv. solidarni porez koji su plaćala javna i državna preduzeća.
„Prosečna osnovna zarada u kompaniji je 35.000 dinara, a ne 60.000 ili 70.000 kako manipuliše rukovodstvo i vlada. Kad se na to doda prekovremeno, noćni rad, otežani uslovi rada, rad subotom i nedeljom, tek onda se dođe do tih iznosa. Mi smo krenuli u razgovore sa menadžmentom kada je u januaru taj zakon ukinut, ali su onda došli korona, pa izbori i sad posle osam meseci nemamo šta da čekamo. Ljudi su nezadovoljni. Direktor se krije iza radne grupe za rešavanje statusa u petrohemijskom kompleksu i stalno traži njihovo mišljenje. Sad čekaju da se formira Vlada pa da dobiju mišljenje“, ogorčen je Kocić, koji dodaje da nema dovoljno radnika pa se radi i po 12 sati, a još korona otežava sve.
On ističe da bi bili zadovoljni sa povišicom od 20 odsto, ali da je pre desetak dana radna grupa dala mišljenje da se to odbaci, a razlog je da se plate ne mogu menjati pre privatizacije.
„Radna grupa je zadužena za rešavanje statusa firmi u hemijskom kompleksu, a ne da donosi odluke o poslovanju kompanije. Postoje Upravni odbor, Nadzorni odbor i menadžment za to“, kaže Kocić, dodajući da se u štrajku drže mera propisanih zbog korone, bez okupljanja više od pet ljudi.
„Problem sa visinom plata je u celoj Srbiji, ali sa Petrohemijom je problem što za šest godina plata nije povećana ni za dinar“, kaže Ljubiša Nestorović, predsednik samostalnog sindikata hemije i nemetala. On dodaje da fabrika više ne dobija subvencije države, izvozi, ostvaruje dohodak i da bi deo toga trebalo podeliti i radnicima.
„Želimo odgovor Ministarstva privrede. Odgovor može biti da mogu ili ne mogu veće plate, ali želimo odgovor, a ne da nam direktor prenosi usmene poruke radne grupe. Ako ne može zbog privatizacije, onda nek ubrzaju privatizaciju ili bar nek kažu kada možemo da razgovaramo o platama“, napominje Nestorović.
Međutim, situacija sa Petrohemijom nije baš tako ružičasta. Prošle godine je zabeležila gubitak od 2,2 milijarde dinara, a akumulirani gubitak kompanije iznosi 42 milijarde dinara. Fabrika je 2017. godine prošla UPPR u kom su poverioci konvertovali 52,3 odsto ukupnih potraživanja u akcije, dok je 47,7 odsto otpisano. Osim toga na kraju 2016. godine država je preuzela 100 miliona evra dugova Petrohemije.
Nakon UPPR-a 32,2 odsto akcija ima Srbijagas, 20 odsto država, 4,9 odsto EPS distribucije, 2,15 odsto EPS, 4.4 odsto Fond za razvoj. Sve ukupno država kontroliše 76 odsto akcija dok s druge strane NIS koji je glavni dobavljač sirovog benzina, glavne sirovine za fabriku, ima 21 odsto, a Lukoil tri odsto akcija.
Dakle pitanje starih dugova je rešeno, ali ne i poslovanje fabrike koja je jedna od najvećih izvoznika u Srbiji. U 2019. goini Petrohemija je izvezla 1486, miliona evra i bila na 13. mestu na listi najvećih izvoznika, što je pad u odnosu na 2018. godinu kada je izvoz iznosio 213,7 miliona evra, čime su zauzeli 6. mesto.
Branko Pavlović, konsultant i nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, ističe da je problem što država nikada nije napravila racionalan koncept šta sa Petrohemijom.
„EPS daje struju, Srbijagas daje gas, NIS daje benzin, pa se onda konvertuje dug u kapital i tako više puta za 30 godina. I opet pravi gubitke“, napominje Pavlović.
Već nekoliko godina se za Petrohemiju traži kupac, ali problem je kažu upućeni što je proizvodnja Petrohemije tesno vezana sa Rafinerijom Pančevo koja je snabdeva sirovim benzinom. Zato NIS deluje kao jedini mogući kupac, a za sada ne deluje da su Rusi zainteresovani za kupovinu Petrohemije.
Inače u martu prošle godine takođe su radnici pretili štrajkom i tražili povišice od 50 odsto, ali od toga očigledno ništa nije bilo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
