Zabrinjavajući minus od dve milijarde dolara

Uvoz realizovan u prva tri meseca ove godine veći je za 50 odsto u odnosu na isti period lane. U prvom kvartalu ove godine na uvoz je potrošeno 3,8 milijardi dolara, što je za 43,6 odsto više nego u istom periodu 2006. godine. Izvoz koji je premašio 1,8 milijardi dolara takođe beleži rast (46,8 odsto u odnosu na prvi kvartal 2006. godine) pa je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska razmena dostigla 5,6 milijardi dolara. Ekonomiste, međutim, brine spoljnotrgovinski deficit koji je premašio dve milijarde dolara i veći je za 40,9 odsto u odnosu na prva tri meseca lane.

Agrarni suficit premašio 80 miliona dolara

U spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ostvaren je suficit od 80,2 miliona dolara. Najveće učešće u agrarnom izvozu imaju voće i povrće (75 miliona dolara) merkantilni kukuruz (39,1 milion dolara) i šećer (29,9 miliona dolara). Sirova kafa predstavlja najveću uvoznu stavku i na njen uvoz potrošeno je 15,2 miliona dolara, dok je za uvoz cigareta izdvojeno 9,2 miliona dolara. Ovako dobar rezultat koji u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaruje poljoprivreda Srbije postignut je zahvaljujući pogodnostima koje nudi preferencijalni status na tržištu EU, kao i liberalizacija tržišta zapadnog Balkana (CEFTA), mada ne treba zanemariti ni kretanja na svetskom tržištu koja su takođe doprinela podizanju cena naših proizvoda, kaže za Danas Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije.

Najviše deviza (oko 400 miliona dolara) potrošeno je na uvoz energenata, nafte i naftnih derivata, a samo uvoz gasa „progutao“ je dodatnih 256 miliona dolara. Reč je o proizvodima koje uvozimo iz Rusije, koja je inače prvi spoljnotrgovinski partner Srbije sa ostvarenih 648,3 miliona dolara robne razmene. Sa tom zemljom Srbija ima i najveći negativan spoljnotrgovinski saldo (deficit od 573,2 miliona dolara). Na listi uvoznih stavki prednjače i drumska vozila. Statističari su izračunali da je u prvom kvartalu za uvoz automobila, motornih vozila i prikolica potrošeno 262,4 miliona dolara, i ako se nastavi tim tempom, do kraja godine potrošićemo više od milijarde dolara za kupovinu automobila.
Uvoz robe široke potrošnje takođe je značajna uvozna stavka jer čini čak 50,1 odsto od tromesečnog uvoza.Sredstva za nabavku te robe povećane su sa 1,2 milijarde dolara (u prva tri meseca lane) na 1,9 milijardi dolara. Zanimljiv je i podatak da je uvoz opreme povećan za 84,7 odsto, ali to je tek 8,1 odsto od ukupnih nabavki. „To ukazuje na činjenicu da se u skorije vreme ne može računati na značajnije poboljšanje konkurentske pozicije srpske ekonomije na stranom tržištu i na snižavanje spoljnotrgovinskog deficita, jer, bez značajnijeg ulaganja u nove tehnologije i opremu ne može se očekivati ni izmena postojeće robne strukture Srbije“, kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, komentarišući rezultate trgovanja Srbije sa svetom.
Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, ukazuje na činjenicu da su najveće učešće u izvozu u prva tri meseca ove godine imali gvožđe i čelik – ostvaren je devizni priliv od 279 miliona dolara, slede obojeni metali (157 miliona dolara), odeća (101 milion dolara), žitarice (85 miliona dolara) i povrće i voće (75 miliona dolara). Izvoz tih roba čini 38,2 odsto ukupnog izvoza Srbije.
– Najveći spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu u prvom kvartalu bili su Italija (261,2 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (198,2 miliona dolara) i Nemačka (187,2 miliona dolara). Posle Ruske Federacije, značajan uvozni partner je Nemačka (uvoz premašio 341,3 miliona dolara), pa Italija (299,9 miliona dolara), što znači da više od polovine ukupne robne razmene sa inostranstvom u prvom kvartalu čini razmena sa zemljama Evropske unije.Vrednost izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije u prvom kvartalu ove godine iznosi 330,5 miliona dolara (povećanje od 37 odsto u odnosu na isti period lane) i 18,1odsto od ukupnog izvoza. Istovremeno, uvezena je prehrambena roba za 250,2 miliona dolara, ili za oko 30 odsto više od vrednosti uvoza u prvom kvartalu 2006. godine – kaže Stanković, komentarišući rezultate spoljnotrgovinske razmene u prvom kvartalu ove godine.
Srbija je ostvarila i suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Slovenijom od 1,7 miliona dolara, a razlog je pokretanje proizvodnje u fabrici Gorenje u Valjevu (grinfild investicija) pa je smanjen uvoz. Suficit je ostvaren i u razmeni sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Makedonijom, Slovenijom i Austrijom. U BIH je isporučeno robe za 198,2 miliona dolara, dok je vrednost izvoza u Crnu Goru oko 156 miliona dolara. Tako sa BIH i Crnom Gorom imamo ostvaren suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju od 121, odnosno 122,7 miliona dolara.