Pregovori o detaljima dogovora koji je postignut pre dva dana, nastavljeni su juče, i Ministarstvo je prihvatilo da se subvencioniše 12.000 dinara po hektaru, a da se od tog iznosa odbiju već isplaćene dotacije, odnosno preuzeto regresirano gorivo i avansi za prolećnu setvu. Prihvaćen je i zahtev da registrovana gazdinstva, bez obzira na veličinu, ne ulaze u sistem PDV-a, što poljoprivrednicima olakšava poslovanje. Zapelo je, međutim, kod zahteva da se obezbedi povraćaj akciza još za 60 litara po hektaru. Kako Danas saznaje, taj zahtev pojavio se još prethodnog dana, kada je ministar Dušan Petrović obećao da će u budžetu proveriti koliko prostora ima za tu meru. Ispostavilo se da bi novca moglo da bude još za po 32 litra subvencionisanog goriva. Nekim od pregovarača je to odgovaralo dok su drugi, posle telefonskih konsultacija, kažu sa svojim članovima, odbili ponudu Ministarstva.

Predstavnici poljoprivrednika u pregovorima nisu sinoć odlučili da li će nastaviti sa blokadom puteva, i ta odluka očekuje se danas. Izvesno je, ipak, da i ako odluče da nastave protest, u njemu neće učestvovati svi koji su do sada bili na putevima, a pogotovo ne udruženja koja su se odmah ogradiila od takvog vida manifestovanja nezadovoljstva, uz tvrdnju da su motivi više politički nego realni.

– Sistem uveden uredbama je pravedniji i funkcionalniji od regresiranja po hektaru obradive površine i ovakav model podsticajnih mera trebalo bi da poveća poljoprivrednu proizvodnju, izvoz i BDP – naglasio je ministar poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva Dušan Petrović. On je rekao da je u prethodnom modelu, za koji grupa nezadovoljnih poljoprivrednika zahteva da se vrati, bilo mnogo zloupotreba i da mnoge oranice za koje su primljene subvencije, nisu ni zasejane. Zbog toga je, prihvatajući delimično zahteve ratara, insistirao na određivanju minimalnog prinosa za svaku kulturu, što je trebalo da bude uslov za dodelu subvencija. Prema nekim spekulacijama, i taj uslov je za neke od pobunjenih ratara problematičan, ali se u javno iznetim zahtevima to nije pominjalo.

– Rešenje tekućih problema je u kombinovanom premiranju po površini, ali uz obavezu da zemljoradnik mora da zasnuje poljoprivrednu proizvodnju i preskoči određeni minimalan prag produktivnosti – kažu u Ministarstvu poljoprivrede.