Viši kurs se može očekivati početkom godine, a niži u letnjim mesecima. Takođe, kako se očekuje da evropska privreda tokom 2010. izađe iz recesije, realno je očekivati i blago pomeranje euribora naviše. To možda neće imati veći uticaj na visinu rate u sledećoj godini, ali se u narednim godinama može pokazati kao bitno, posebno za korisnike kredita koji su se početkom 2009. zaduživali kreditima indeksiranim u evrima sa visokim bankarskim maržama. Njima bi i trenutno visoke kamatne stope, zbog visokih bankarskih marži, mogle postati još više, ali ovog puta zbog promene euribora, navodi portal kamatica.com. Oni podsećaju da bi pomeranje euribora sa jedan na tri odsto u narednih par godina povećalo mesečnu ratu za oko pet odsto.

„Sličan uticaj kao i euribor, ima i rast indeksa cena na malo, koji se koristi kao indikator za promenu kamatnih stopa na dinarske kredite. Moglo bi se desiti da kamatne stope na kredite ove vrste budu povećane za nekoliko procenata svake godine. Imajući u vidu da se u narednoj godini očekuje ekspanzivna politika Narodne banke Srbije u pravcu povećanja dinarskih kredita građanima, preporučujemo da se do detalja raspitate o tome od čega zavisi kretanje kamate na dinarske kredite kod službenika poslovne banke“, navodi se u istraživanju. Na kraju, promena marže je faktor koji zavisi isključivo od poslovne banke pa je važno pri uzimanju kredita saznati pod kojim uslovima se menja. „Jedan od najčešće pominjanih razloga je „povećanje rizika zemlje“. Ovaj faktor je vrlo širok i često može biti zloupotrebljen od strane poslovnih banaka. Poseban značaj poslovne marže bi mogle dobiti baš u 2010. godini, jer se u proteklom periodu, sa tendencijom nastavka takvog trenda, povećao broj građana koji neredovno otplaćuju svoje kredite. Iz tog razloga poslovne banke često podižu svoje marže, kako bi pokrile gubitke koji se stvaraju zbog nepotpune naplate kredita. Ipak, ovakva politika se uglavnom primenjuje na nove, a ne već odobrene kredite“, navodi portal kamatica.com.

Analitičari tog portala preporučuju građanima da se uvek detaljno raspitaju o uslovima kredita, a ne samo o kamati, da izbegavaju da se zadužuju do maksimalne kreditne sposobnosti odnosno 30 odsto plate, zadužuju u valuti u kojoj primaju zaradu, kao i da uzimaju kredite sa fiksnom kamatom.