Zaposleni u državnoj upravi najviše profitirali

Iako bi zbog Uredbe o privremenom finansiranju korisnici budžetskih sredstava u prvom kvartalu trebalo da dobiju nešto manje novca nego da je budžet za 2007. usvojen, izgleda da većina onih koji se finansiraju iz republičke kase nemaju razloga za nezadovoljstvo, jer su gotovo svi dobili više nego što su dobijali u prvim mesecima prošle godine. Štaviše primanja su im mnogostruko veća i u odnosu na prošlogodišnji rast cena. Očito je da su ekonomsiti i te kako bili u pravu kada su krajem prošle godine upozoravali da su dizgini fiskalne politike popustili. Prostor za ovakvu fiskalnu politiku stvoren rebalansom budžeta koji je usvojen u oktobru prošle godine i koji je rashode uvećao za 12,8 odsto, pa sada korisnici budžeta dobijaju četvrtinu tako uvećanog budžeta, a ne prvobitno usvojenog. Razlika, kako se pokazuje, nije mala. Tako su ukupni rashodi u Uredbi o privremenom finansiranju veći za 14,9 u odnosu na ono što su korisnici budžeta primili u prvom kvartalu prošle godine ali i 9,5 odsto u odnosu na jednu četvrtinu rebalansiranog budžeta. Naime, svi korisnici budžeta su u prvom kvartalu lane dobili ukupno 106,3 milijardi dinara, a sada im je na raspolaganju 122,1 milijarda dinara. Da je rebalansirani budžet bio na snazi tokom cele prošle godine, četvrtina sredstava namenjenih potrošnji bila bi 111,6 milijardi dinara. Zanimljivo je i što se vlada u odlasku opredelila da realno uveća budžetske rashode.

Šta se krije iz stavke rezerve

U odnosu na rashode koji su od januara do marta prošle godine isplaćeni iz budžeta, pažnju privlači povećanje od 72,4 odsto, sredstava za korišćenje usluga i roba, zatim rast od 18,2 odsto za namirivanje prava iz socijalnog osiguranja i posebno stavka rashodi i rezerve koja je uvećana za čitavih 263,7 odsto, koja je, kako se procenjuje, toliko narasla zbog finansiranja izbora. Kada je reč o tekućim izdacima iz budžeta, koji su uvećani za 14,4 odsto u odnosu na isti period 2006. godine, najveće povećanje od 263,4 odsto namenjeno je za otplatu domaćeg duga (prevremene isplate duga penzionerima), a 123,6 odsto više para planirano je i za otplatu glavnice duga. Manje novca u odnosu na prvi kvartal prošle godine trebalo bi da očekuju oni koji primaju subvencije jer su planirana sredstva za te namene za 15,6 odsto niža, a zapaža se i smanjenje tekućih i kapitalnih donacija i transfera od osam odsto, kapitalnih rashoda od 3,2 odsto, i novog zaduživanja od čak 81,9 odsto.

Iz ove računice najveću korist izvukli su zaposleni u državnoj upravi za čije je plate Uredbom predviđeno čak 48,5 odsto više novca nego u prvom kvartalu prošle godine, ali i u odnosu na jednu četvrtinu rebalansiranog bužeta, čak 26,2 odsto više. Izraženo u dinarima, to je gotovo 12 milijardi dinara više u odnosu na prva tri mesece prošle godine. Takav rast posledica je dogovora sa sindikatima zaposlenih u zdravstvu i prosveti koji su postignuti neposredno uoči raspisivanja prevremenih izbora.
Ako se sredstva raspoređena Uredbom o privremenom finansiranju posmatraju u odnosu na četvrtinu rebalaniranog budžeta, slika je potpuno drugačija. Rast plata je tada 26,2 odsto, sredstva namenjena otplati kamata veća su za 24,5 odsto, tekuće i kapitalne donacije i trasnferi nisu manji nego veći za 5,4 odsto, za prava iz socijalno osiguranja treba izdvojiti samo sedam odsto više sredstava a ne preko 18 odsto, a ostali rashodi i rezerve veći su za 98,8 a ne za 263 odsto. Isto tako, svi tekući izdaci umanjeni su za 1,2 odsto, a kapitalni rashodi za čak 81,3 odsto, otplata glavnice za 42,1 odsto, otplata domaćeg duga za 49,7 odsto a novo zaduživaje za 83,5 odsto.
Kada se sve računice svedu, ukupni rashodi i izdaci budžeta manji su od četvrtine rebalansiranog budžeta nominalno za 4,9 odsto, a veći u odnosu na četvrtinu osnovnog budžeta za 15,1 odsto. Ovakva, na momente zbunjujuća matematika, rezultat je, između ostalog, i činjenice što se Nacionalni investicioni plan uopšte ne tretira kao ovogodišnji budžetski rashod jer se finansira iz prošlogodišnjeg neraspoređenog viška prihoda. Ali, planiranih 15,5 milijardi dinara za projekte NIP u ovom kvartalu, uz nominalni rast plata od oko 50 odsto sigurno će uticati na rast tražnje, odnosno ukupne potrošnje u Srbiji, što može da prouzrokuje brži rast cena, posebno ako se Narodna banka Srbije odluči za dalje relaksiranje monetarne politike. Zato bi, procenjuju stručnjaci, bilo dobro što pre formirati vladu i usvojiti budžet za ovu godinu, kako preostali deo godine ne bi protekao u gašenju inflatornog požara kao što je to, recimo, bio slučaj 2004. godine.