Zašto je Srbija preskupa destinacija za strane ulagače

Budućnost investicionog tržišta Srbije, odnosno stepen atraktivnosti poslovnog ambijenta koji treba da privuče potencijalne investitore, zavisiće od dva ključna faktora – političkih prilika u zemlji i aktuelnih kretanja na globalnom finansijskom tržištu, pokazala je nedavna analiza konsultantske kuće Citadel investment servisiz.
– Sudeći prema poslovnim namerama kompanija koje su na ovim prostorima već prisutne kao značajni investitori ili tek planiraju da uđu na srpsko tržište, ozbiljni investitori ne gledaju na Srbiju kao na tržište čija se profitabilnost i primamljivost već u startu podrazumevaju. Naprotiv, nivo njihove zainteresovanosti, uslovljen je percepcijom poslovnog rizika i eventualne profitabilnosti ulaganja na našem području. Pritom je od presudnog značaja politika koju će voditi aktuelna Vlada Srbije, čemu svi ozbiljni investitori posvećuju veliku pažnju. Činjenica je da će nivo političke i ekonomske stabilnosti u zemlji u narednom periodu velikim delom zavisiti upravo od poteza Vlade, kao što je to, uostalom, i dosad bio slučaj. Budući status Kosova i Metohije, saradnje sa Haškim tribunalom i dalje približavanje Srbije Evropskoj uniji su, takođe, pitanja koja u velikoj meri određuju percepciju sigurnosti poslovnog ambijenta, a time i želju investitora da ulažu i posluju na srpskom tržištu – naglašava Milutin Nikolić, direktor kompanije Citadela.

Uticaj Atinske berze

– Naša analiza je potvrdila da na srpsko tržište dolaze pre svega investitori iz zemalja u okruženju, odnosno investitori iz Grčke, Italije, Austrije, Slovenije i Hrvatske budući da je njima ovdašnje tržište geografski blisko, ali i najadekvatnije s obzirom na njihove apetite i investicione potencijale. Zanimljiv je i podatak da mnogi uticajni investitori i kompanije iz Grčke svoja ulaganja na Balkanu smatraju prioritetnim i to prvenstveno zarad bolje pozicioniranosti vlastitih akcija na Atinskoj berzi. To znači da budućnost investicionog ambijenta Srbije delimično zavisi i od kretanja na Atinskoj berzi, ali i drugih tržišta hartijama od vrednosti – tvrdi Milutin Nikolić, direktor kompanije Citadel investment servisiz, dodajući da za velike svetske kompanije Srbija i Balkan još dugo neće biti prioritetno tržište, naročito ne u poređenju sa Indijom i Kinom, ka kojima se najveći svetski igrači orijentišu.

Istraživanje stručnjaka Citadela ukazuje i na činjenicu da investitori koji su prisutni na ovim prostorima ili u svojim strateškim kalkulacijama pažnju posvećuju Srbiji s nestrpljenjem očekuju dalju liberalizaciju poslovnog ambijenta, smanjenje direktnog uticaja politike i centara političke moći na privredu, nastavak i ubrzanje reformi zakonske regulative, ali i poboljšanje načina na koji se institucionalno prati poštovanje i sprovođenje zakonskih odredbi u praksi. Jedan od problema na koje ukazuju investitori jeste podatak da pored započete privatizacije, državni sektor ima ulogu ne samo regulatora, već i glavnog i najvećeg investitora, kroz nejasnu politiku privatizacije velikih državnih preduzeća. Spisku strepnji aktuelnih i potencijalnih investitora svakako treba dodati i već najavljeno odlaganje reformi u nekim od ključnih sektora, kao što su telekomunikacije, elektroprivreda i energetika, kao i nagoveštaje da aktuelna Vlada ili neki ministri favorizuju državno vlasništvo nad privatnim, što sputava dalju liberalizaciju ambijenta i jačanje tržišne konkurencije.
– Još jedan od problema na koji većina investitora ukazuje jeste slab privredni rast. Pri tom se prvenstveno misli na rast privatnog sektora, produktivnosti i pozitivnog platnog bilansa, tj. izvoza, što je opet najvećim delom uslovljeno brojnim unutrašnjim faktorima. Takva situacija nije siguran mamac za privlačenje velikih investitora kojima je Srbija „preskupa“ destinacija, sve i da se ambijent u pogledu investicione sigurnosti popravi. Razlog tome je krajnje jednostavan. Investitori odlaze na tržišta gde mogu da postignu optimalnu kombinaciju rizičnosti ambijenta i zarade i rasta prinosa – zaključuje Nikolić.
On procenjuje da će na perspektivu investicionog tržišta Srbije uticati i kretanja na globalnom tržištu, s obzirom na to da je novac koji mnoge kompanije plasiraju na finansijskom tržištu Srbije u velikoj meri povezan sa novcem koji ti isti investitori plasiraju na drugim tržištima sveta. Kao ilustraciju Nikolić navodi rast domaćeg investicionog tržišta koji je usledio kao posledica sve veće kapitalizacije na globalnom finansijskom tržištu. Podaci govore da je u prethodnih pet godina, a naročito u poslednje dve, zabeležen veliki rast na svetskom nivou a kapital brojnih kompanija koje su aktivne na inostranim tržištima gotovo se utrostručio. Neke od njih su tokom druge polovine 2006. i prve polovine 2007. godine došle i na naše tržište hartijama od vrednosti, što je uticalo na rast tog tržišta. Kada je reč o procenama vezanim za kretanja na svetskom tržištu kapitala, naš sagovornik kaže da i one nisu tako optimistične. „Sve je više stručnjaka koji upozoravaju da su vodeća svetska tržišta postala ‘pregrejana’ i da im preti opasnost od zapadanja u ozbiljnu krizu. Ukoliko se takav scenario ostvari, nivo zainteresovanosti investitora za ulaganjima u Srbiju doživeće ne samo stagnaciju, već i ozbiljan pad“, ističe Nikolić.