Završen Koridor 10 - visoka cena decenije kašnjenja 1Foto: BETAPHOTO/ PREDSEDNISTVO SRBIJE/ DIMITRIJE GOLL

Geografski povoljan položaj sada bi mogao da dobije puno značenje, jer preko Srbije sada vode putevi od privredno značajne Turske, zatim Bugarske i Grčke do Centralne i Zapadne Evrope, ali i do južne, sve do Portugalije. Prve benefite bi domaća privreda i državna kasa mogli da osete već u narednih nekoliko godina.

Međutim, samu gradnju pratilo je niz teškoća, probijenih rokova, oduzimanja posla na pojedinim deonicama pa opet vraćanje istim izvođačima, urušavanje i po nekoliko puta ponavljanje istih radova jer prethodno urađeno nije izdržalo čak ni do otvaranja saobraćajnice. Uz to, ni konačna cena izgradnje svih deonica nije poznata, a početno planirani iznos od 1,1 milijarde evra iz kredita EBRD, EIB i Svetske banke, davno je premašen.

Sagovornici Danasa kažu da je stručna javnost zadovoljna jer je posao priveden kraju, ali da ne bi trebalo zaboraviti sve afere koji su pratili radove, kako bi se izvukla pouka za neke druge kapitalne investicije.

– Gorak ukus daje činjenica da su koridor uglavnom radile strane kompanije, poslednju deonicu grčki Aktor, Terera, dole prema Preševu uglavnom španski Azvir, Bugari, Grci… Propuštena je prilika da se naše firme angažuju kao glavni izvođači. Takođe, sve je to puno koštalo, kod Grdelice su menjali asfalt i nekoliko puta sanirali klizišta, na istočnom kraku su menjali podlogu, a sve to moglo je da se izbegne boljim planiranjem i pametnijim izborom izvođača. Podsetiću da je za radove kroz Grdelicu ponudu dao domaći konzorcijum Planuma i Puteva Užice, ali je procenjeno da je španski Azvir jeftiniji. Pretpostavljam da su oni dali damping cenu, jer su sami menjali projekat kako bi cene bile niže, pa smo na kraju videli da tim izmenama klizište nije zaustavljeno, da je sve na kraju koštalo mnogo više nego što je domaći konzorcijum ponudio – kaže za Danas bivši ministar građevine Dragoslav Šumarac.

Prema rečima Mahmuda Bušatlije, konsultanta za investicije, dobro je što konačno imamo auto put, ali bi on trebalo da bude, a nije, kruna iznad dobre mreže saobraćajnica kakvu smo imali pre 30 godina.

– Velika je šteta što koridor, posebno istočni krak, nismo završili mnogo ranije, jer je sada njegov značaj znatno umanjen. Zemlje koje su bile van tog pravca, Rumunija i Bugarska, u međuvremenu su našle način da se ulaskom u EU povežu sa evropskom mrežom puteva, oni su sada svi u istom ekonomskom i fiskalnom režimu koji ne ometa transport roba. Da smo pre nego što su oni ušli u EU završili koridor brzinom kojom se to radi u svetu, u prvih pet godine tranzicije i demokratizacije, on je mogao da se isplati sam od sebe, ne bi morali građani da plaćaju. Sada se promet na toj relaciji, bez obzira kako se to kod nas predstavlja, ne može se ni uporediti sa onim što se u Srbiji odvijalo pre 30 godina, kada nije bilo alternative. Ovako Bugarska i Rumunija preuzeli su veliki deo putničkog i skoro sav teretni saobraćaj od koga ćemo jedan deo verovatno uspeti da povratimo, ali svakako ne dovoljno da bi se od toga isplatila investicija i obezbedilo održavanje. Videćemo i šta će se desiti u narednih nekoliko godina, kada na red dođe održavanje. Mi to nećemo moći da obezbedimo od prometa, posebno ne od onog velike nosivosti, koji donosi više prihoda, a još ako se tome doda i malo „kraduckanja“, ceh će opet plaćati građani – kaže Bušatlija.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije kaže da je dobro to što je završen koridor koji je započet još u vreme Koštuničine vlade, ali su projekat u to vreme i kasnije zaustavljala stranačka prepucavanja u vladama. Dodaje da je na njemu radilo 520 različitih firmi, ali da su političari pitali esnaf, tu bi bile uključene naše velike kompanije iz tog vremena, Energoprojekt, Putevi Užice, Goša koja je radila čelik.

– Da je u ulozi glavnog izvođača bila angažovana domaća pamet, radovi bi bili bar 30 odsto jeftiniji, bili bi sigurno i kvalitetniji i brži. Ovako, dok se političari raduju, dok stane kompanije slave jer su uzele i novac i reference, domaći građevinari su tužni. NJih niko ne pominje iako su oni izveli 95 odsto radova i morali da za to pristanu na najniže cene. I ova i prethodne vlade prednost su pod različitim izgovorima davali strancima od kojih su neki i napuštali gradilište a garancije koje su dali nisu mogle da pokriju troškove ostale za njima. Kada za godinu-dve sve počne da propada, kada je potrebno održavanje, pitaću ko će i po kojoj ceni to da sanira – kaže Rodić.

I političko pitanje

– Koridor 10 nije samo ekonomsko nego i političko pitanje. On spaja jug, sever i zapad Evrope sa malom Azijom, to sve prati i železnica i izvesno je da će veliki deo prometa koji sada ide preko jadranskih luka i Hrvatske da bude „skinut“, posebno kada se uključi u to i Albanija. Ne pominje se baš sada slučajno carinska unija, to je infrastruktura koja otvara saobraćajnice prema Rusiji a „gurali“ su je Amerikanci još od 60-ih godina. To je bila njihova interesna zona koju novi putevi sada aktueliziraju i stavljaju na nivo politički značajnih teritorija. Zato će biti važno i naše ponašanje, ne samo zbog politike, nego i zbog ekonomije koja se pokreće – kaže Goran Rodić i podseća da je u toku proces stvaranja velikog intermodularnog centra u čijem je središtu beogradski aerodrom, luka Beograd i železničko-putna infrastruktura, što su Francuzi godinama unazad zagovarali preko Privredne komore Srbije.

close
Završen Koridor 10 - visoka cena decenije kašnjenja 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.