Zbog krize teže do kredita

Kao što se i očekivalo, s obzirom da je veći deo vanrednog stanja bio u toku drugog tromesečja, došlo je do rasta tražnje za kreditima za obrtna sredstva od strane privrede, dok je stanovništvo bilo manje zainteresovano za zaduživanje.

U periodu od jula do kraja septembra bankari očekuju da će tražnja za kreditima i privrede i građana početi ponovo da raste, dok i dalje očekuju zaoštravanje uslova kreditiranja, mada ne izraženo kao u drugom tromesečju.

Najjači udarac krize na ekonomiju desio se baš u periodu april-jun kada je BDP prema podacima Zavoda za statistiku smanjen za 6,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

U uslovima kada je privreda kuburila sa poslovanjem i banke su postale oprezne kod odobravanja kredita. Kako se navodi u izveštaju banke su usled rasta averzije prema riziku u uslovima povećane neizvesnosti izazvane pandemijom virusa korona pooštrile kriterijume za dodelu kredita.

Zaoštravanje kriterijuma pak nije značilo i poskupljenje kredita jer su konkurencija u sektoru i jeftiniji dinarski izvori finansiranja delovali u suprotnom smeru, što je velikim delom rezultat smanjenja referentne kamatne stope, navodi se u izveštaju centralne banke.

Za bankare kažu da su ljudi koji će vam nuditi kišobran kada sija sunce, a tražiti ga nazad kada počne kiša.

Tako su u drugom kvartalu uslovi kreditiranja najviše pooštreni onima kojima je novac bio najpotrebniji – mikro, malim i srednjim preduzećima. Naravno, oni su najmanje otporni na zastoje u poslovanju i na pad tražnje, pa su i najrizičnija preduzeća, ali istovremeno i preduzeća kojima je novac najviše i potreban.

Pooštravanje se u najvećoj meri odnosilo na necenovne uslove poput maksimalnog iznosa kredita, ročnosti, kao i zahteva u pogledu obezbeđenja kredita, što je inače i najveći problem za mikro i mala preduzeća koja nemaju previše imovine koju bi mogla ponuditi bankama.

Kada se radi o ceni, kamatna marža na kredite malim i srednjim preduzećima blago je korigovana naniže u drugom tromesečju, što se prema oceni NBS može dovesti u vezu sa odobravanjem kredita iz garantne šeme po povoljnim uslovima.

Verovatno poučene iskustvom iz prethodne krize banke su pooštrile i kriterijume za kredite stanovništvu.

Ocenile su značajan rast rizika zbog gubitka radnih mesta i smanjenja plata i nisu bile u potpunosti spremne da taj rizik preuzmu.

Konkretno banke su počele da klijentima koje su percipirale kao rizične, odnosno koji rade u preduzećima iz sektora pogođenih pandemijom da traže veće učešće za stambene kredite, 30 umesto 20 odsto.

NBS je u junu reagovala preporukom bankama da mogu da smanje učešće za kupce prvog stana na 10 odsto.

Neke banke kao Poštanska štedionica su prihvatile ovu preporuku, a neke su ostale pri svojim procenama. Bankari su u anketi ocenili da će pooštravanje kriterijuma nastaviti i u trećem tromesečju, ali u znatno manjoj meri nego u prethodna tri meseca.

Kao i kod privrede, rast rizika nije uticao na rast cena i to se pre svega odnosi na dinarske kredite. Ovo je posledica smanjenja referentne kamatne stope NBS koja utiče na dinarske kamatne stope.

Građani su u jeku krize znatno smanjili interesovanje za kreditima, a banke očekuju oporavak tražnje tokom trećeg tromesečja i to prevashodno za dinarskim keš kreditima i kreditima za refinansiranje.

Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB banke ističe da su se stambeni krediti pokazali otpornim na krizu.

„U segmentu poslovanja sa fizičkim licima, u periodu od marta do jula meseca ove godine značajniji rast je ostvaren u delu aktivnosti koje se odnose na investicije u rešenje stambenog pitanja tako da je produkcija stambenih kredita dostigla nivo rasta od 28 odsto, naspram tek devet odsto rasta novoodobrenih gotovinskih zajmova. U segmentu rada sa pravnim licima i preduzetnicima se osetio značajan uticaj državnih mera za podršku privredi. Pored moratorijuma, koji su pomogli održavanju likvidnosti, garanta šema je u najvećoj meri podstakla jak rast kredita za obrtna sredstva gde smo zabeležili rast od čak 60 odsto. Do kraja godine očekujemo postepeni oporavak tražnje u segmentu fizičkih lica, a kada govorimo o tražnji privrede, verujemo da će rasta biti, ali ne u tolikoj meri kao u prethodnim mesecima“, kaže za Danas Vuković.

Pad tražnje kod kredita za investicije

U trećem tromesečju banke očekuju da će tražnja privrede za kreditima i to pre svega za obrtna sredstva i za refinansiranje postojećih obaveza, nastaviti da raste.

Na tražnju za bankarskim kreditima mogla bi negativno da utiče sklonost firmi da se u krizi okreću drugim izvorima finansiranja, kao što su sopstvena sredstva, ali mere državne pomoći poput odlaganja plaćanja poreskih obaveza i subvencionisanja zarada, moratorijuma na kreditne obaveze i manjim delom krediti kod Fonda za razvoj.

Najveći pad tražnje kod privrede zabeležen je za kreditima za kapitalne investicije gde je tražnja prepolovljena, a značajan pad interesovanja je i za kreditima za preuzimanje drugih preduzeća.