Svi oni, a takvih je u Srbiji sve više, koji su prisiljeni da izlaz iz beznadežne finansijske situacije potraže u bankarskim kreditima, teško prihvataju činjenicu da će morati da se suoče sa zelenaškim kamatama. Ali još teže im pada to što državne institucije zadužene da brinu o standardu građana ne pokazuju spremnost da utvrde gornju granicu kretanja kamatnih stopa. Da je to provereni recept u borbi protiv „zelenašenja“, pokazuju primeri većine zemalja Evropske unije, zatim nekih država iz okruženja poput Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, kao i SAD, čije se vlasti nisu libile da odgovarajućom zakonskom regulativom spreče bogaćenje banaka na račun građana i privrede. Ilustracije radi, Španci su ograničili kretanje kamatnih stopa za potrošačke kredite na 10 odsto, dok je u Holandiji utvrđen limit od 15 odsto.

I u Crnoj Gori je određen zakonski maksimum od 15 odsto, a kad je rečo Hrvatskoj, banke koje posluju na tom tržištu pružaju žestok otpor nameri vlade da maksimalnu kamatu na potrošačke pozajmice spusti sa 12 na devet odsto. I mada u aktuelnom Zakonu o obligacionim odnosima, kojim je inače zabranjeno zelenašenje, nije precizno utvrđen nivo kamatnih stopa koje se mogu definisati kao zelenaške, činjenica je da klijentima u Srbiji banke nude najskuplje potrošačke kredite. Na to ukazuju i podaci iz najnovijeg izveštaja Narodne banke Srbije prema kojima je u januaru prosečna kamatna stopa za potrošačke kredite vezane za evro iznosila 13,6 odsto, a maksimalna se kretala i do 22 odsto. Situacija je još dramatičnija kad je rečo kamatama na korišćenje kreditnih kartica koje u proseku iznose 23,17 odsto godišnje. Najveću glavobolju, međutim, izazivaju prekoračenja po tekućem računu, čiji vlasnici skupo plaćaju taj „luksuz“ – kamate u proseku iznose oko 35,48 odsto. Preciznije rečeno, kamate na dozvoljeni minus koje banke u Srbiji odobravaju kreću se u rasponu od 26 do čak 41 odsto, što je znatno više nego u državama evrozone, gde je prema podacima Evropske centralne banke, prosečna kamata prošle godine iznosila 7,92 odsto. Slovenci na takvu vrstu pozajmice plaćaju kamatu od 8,78 odsto, a Hrvati 11,53 odsto. Najnižu kamatu od samo 2,91 odsto plaćaju stanovnici Luksemburga.

Sudeći prema odgovoru koji smo dobili iz NBS, centralna monetarna institucija nije u ovom trenutku spremna da na bilo koji način utiče na politiku kamatnih stopa. „Visinu kamatne stope na kredite banke uređuju svojom poslovnom politikom, a važećom regulativom nije propisana mogućnost da se utvrdi granica iznad koje banka ne može da je poveća. NBS ima direktno zakonsko ovlašćenje da utvrđuje samo kamatne stope kojima se sprovodi monetarna politika, poput referentne kamatne stope, čime se posredno utiče na nivo kamata banaka“, ističe se u saopštenju i dodaje da ograničavanje kamatnih stopa nije u saglasnosti sa strategijom ciljanja inflacije.

Bankari, opet, pozivajući se na visoku cenu kapitala na svetskom finansijskom tržištu, kao i na restriktivnu monetarnu politiku, tvrde da nema prostora za snižavanje kamata. Oni podsećaju da je cena kapitala koji ulazi u Srbiju tako visoka zbog stope rizika zemlje koja je viša nego recimo u Rumuniji, Bugarskoj ili Sloveniji. U izjavi za Danas Sonja Miladinovski, članica Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže da su kamatne stope na kredite u skladu sa makroekonomskim indikatorima i procenom kreditnog rizika klijenata.

– Ako govorimo o kamatama na dinarske kredite, njihovu bazu čini relativno visoka referentna kamatna stopa centralne banke. Tome treba dodati i nivo inflacije, koja je znatno viša nego u regionu. Kada je rečo deviznim pozajmicama, na cenu novca utiče i procena inostranih kreditora o riziku zemlje, koja se u vidu riziko premije dodaje na inicijalnu cenu kredita. Cenu dodatno podižu i visoki troškovi obavezne rezerve i ocene kreditnog rizika samog klijenta, pri čemu ne treba zaboraviti da je Srbija trenutno u vrhu zemalja u regionu po nivou problematičnih kredita – komentariše Sonja Miladinovski.

Bankari su, reklo bi se po logici stvari, zainteresovani samo za platežno sposobne klijente koji će redovno izmirivati svoje obaveze i uz to će im doneti veliku zaradu. Takvim klijentima će i ove godine ponuditi jedan od najtraženijih, i najskupljih, proizvoda na našem tržištu – novac. Ali, može li se, ipak, uprkos svim pomenutim ograničenjima, cena kredita svesti na razumniju meru? Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ne isključuje takvu mogućnost. On, kao argument u prilog tome, navodi podatak da su u Crnoj Gori kamatne stope na pozajmice odobrene preduzećima ograničene na 14 odsto, dok je kad je rečo kreditima namenjenim stanovništvu, kamate limitirane na 15 odsto. Fabris ukazuje i na to da je u Hrvatskoj i Makedoniji to ograničenje vezano za referentnu kamatnu stopu i kreće se oko 12, odnosno 13 odsto.

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra, međutim, da svako administriranje cena ide na štetu potrošača koji na kraju plaćaju još veći ceh. On, u izjavi za Danas, ukazuje na neophodnost restrukturiranja finansijskog sistema i kao primer države u kojoj etablirane institucije dobro obavljaju svoj posao navodi Poljsku. Đukićističe da je stepen evroizacije poljske privrede veoma nizak upravo zato što stanovništvo i poslovni svet imaju veliko poverenje u institucije sistema. U tom kontekstu pominje Varšavsku berzu, gde se još od njenog formiranja proces trgovanja akcijama odvija bez ikakvih skandala.

– Čak i ako je bilo nekih nagoveštaja zloupotreba, mislim pre svega na dostavljanje insajderskih informacija, institucije su brzo reagovale omogućavajući najboljim igračima na tom tržištu, kako bankama tako i kompanijama, da ostvare profit. Prema tome, učesnike u tržišnoj utakmici treba uveriti u to da je sve transparentno i da se neće primenjivati princip selektivnosti. I, što je posebno važno, treba raspršiti svaku sumnju da će u trenutku raspisivanja izbora doći do lomova. Više od jedne decenije uspešnog funkcionisanja finansijskog tržišta u Poljskoj dokaz je da neka zemlja može, i u uslovima krize, da beleži privredni rast. Taj rast nije ugrozilo ni variranje vrednosti domaće valute, jer Poljaci primenjuju model slobodnog plivajućeg kursa zlota – naglašava Đukić.

Niko ne spori da su visoke kamate na kredite uslovljene visokom referentnom kamatnom stopom koji iznosi 11,75 odsto, kao i stopom obavezne rezerve koja ograničava plasmane banaka, ali teško je objasniti podatak da je privreda Srbije, u periodu od 2006. do 2012. godine, samo na ime kamata i kursnih razlika, platila gotovo 27 milijardi evra. Kao argument, ali samo kad je rečo dinarskim pozajmicama, moglo bi da se prihvati objašnjenje da tako visoke kamate, zapravo, odražavaju kretanje, inače dvocifrene, stope inflacije. Ali ta argumentacija pada u vodu ako se ima u vidu podatak da je čak oko 70 odsto zajmova vezano za evro. I mada je teško dokazati da finansijsko tržište Srbije, na kojem je registrovano više od 30 banaka, boluje od sindroma kartelizacije, izvesno je da procenat nenaplativih kredita raste. U ovom trenutku svako četvrto preduzeće i svaki deseti građanin kasni u vraćanju pozajmica. Izraženo u procentima, čak 12,1 odsto kreditnih kartica, 8,4 odsto dozvoljenog prekoračenja i 4,6 odsto kredita je u docnji. Statistika, takođe, beleži da je od početka krize broj nenaplativih kredita porastao tri puta. I sve ukazuje na to da će bankari morati da, osim produžavanja rokova otplate, razmisle i o drugim merama, možda čak i o snižavanju kamatnih stopa, kojima će pozajmice učiniti dostupnijim klijentima. Jer, pozivanje na tržišne principe u uslovima kad sve izmiče kontroli, nije baš najsrećnije rešenje. To su, uostalom, na vreme shvatili kreatori ekonomske politike u mnogo razvijenijim ekonomijama nego što je srpska.

Ključna reč

– Ključna rečkoju u slovima krize naročito treba potencirati jeste poverenje u institucije. To nije fraza iza koje se kriju prepisani zakoni EU, većje zaista rečo moćnim institucijama čiji kadar uliva poverenje svim učesnicima na tržištu, počev od štediša do onih koji trguju akcijama velikih kompanija i banaka. Ilustrativan je primer centralne banke Poljske, koja u pravom smislu te reči primenjuje koncept ciljane inflacije i to je, rekao bih, udžbenički primer dobrog vođenja monetarne politike – komentariše za Danas Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Kontraproduktivna mera

– Fiksiranje kamatnih stopa, kao i bilo koje drugo prinudno rešenje teško da će dati pozitivne rezultate. S druge strane, to će ograničiti plasmane banaka usmerene ka onim klijentima kod kojih bi, uz pravilnu procenu kreditnog rizika, kamatna stopa bila viša od limitirane, što svakako ne bi bio cilj ovakvih mera. Pritom ne treba zaboraviti da su slobodno tržište i konkurencija između banaka svojevrsni korektivni faktor koji usmerava kretanje kamatnih stopa naniže. Prema tome, akcenat treba staviti na makroekonomsku stabilizaciju, popravljanje međunarodnog rejtinga zemlje i proaktivne mere vlade i centralne banke, uz poštovanje principa slobodnog tržišta – izjavila je Sonja Miladinovski, članica Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.