On je jedan od ključnih mehanizama finansiranja te oblasti u Srbiji. Ministarstvo finansija je, kada je reč o ovom pitanju, pokazalo puno razumevanje i možemo da očekujemo da ove godine zeleni fond bude ponovo uspostavljen – najavila je Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, na Prvom međunarodnom sajmu Zelena ekonomija koji je organizovao Danas konferens centar.

Ona je podsetila da je na Konferenciji UN o održivom razvoju, održanoj u Riju, predstavljena Studija o dostignućima i perspektivama na putu ka zelenoj ekonomiji i održivom razvoju. U tom dokumentu prikazani su potencijali tri ključna sektora za tranziciju ka zelenoj ekonomiji posmatrano u kontekstu održivog razvoja. Reč je o obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnost i održivoj organskoj poljoprivredi.

– Zelena ekonomija u Srbiji ima potencijala, to su pokazali privrednici kroz primere svojih projektnih aktivnosti navedenih u posebnom poglavlju Studije. Uštede nisu samo finansijske prirode već se ogledaju i u tome što doprinose uspostavljanju sistema održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, odnosno realizaciji koncepta održivog razvoja. Zelena ekonomija dugoročno podrazumeva svako ulaganje u sirovinsku i energetsku efikasnost uz smanjenje štetnih emisija, zamenu fosilnih goriva energijom iz obnovljivih izvora, kao i smanjenje troškova proizvodnje, veću konkurentnost na sve zahtevnijem tržištu i održivi ekonomski rast. Za Srbiju to znači nova radna mesta i viši standard građana – konstatovala je Bogosavljević Bošković, podsećajući da su se ulaganja u obnovljive izvore energije lane na globalnom nivou povećala na rekordnih 211 milijardi dolara, odnosno za trećinu u odnosu na raniji period.

Podatak da su prvi put ulaganja zemalja u razvoju bila veća od ulaganja razvijenih zemalja ukazuje na činjenicu da zelena ekonomija predstavlja put ka ekonomskom rastu i razvoju. Koncept zelene ekonomije, prema njenim rečima, posebno ističe razvoj reciklažne industrije u Srbiji u kontekstu očuvanja resursa i otvaranja novih radnih mesta. Činjenice ukazuju da čak 60 odsto otpada, koji se u prethodnom periodu odbacivao, može biti ponovo iskorišćen u procesu reciklaže. Međutim, procenjuje se da se u Srbiji reciklira tek između deset i 15 odsto otpada. Ohrabruje činjenica da drugu godinu zaredom naša zemlja ispunjava nacionalne ciljeve kada je reč o reciklaži ambalaže i ambalažnog otpada, ali je potrebno poboljšati aktivnosti kako bi ovaj sektor postao važna privredna aktivnost, pre svega podizati svest građana i pojačati inspekcijski nadzor.

Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine Beograda, ocenio je da je Srbija napravila značajan napredak u usaglašavanju propisa sa regulativom Evropske unije. Upozorio je, međutim, da veliki izazovi tek predstoje, posebno kada je reč o sprovođenju zakona i strategije. Trivan smatra da je ukidanje zelenog fonda bila greška, kao i da je njegovo ponovno formiranje od ključnog značaja za podsticanje zelene ekonomije. Dodaje da je zaštita životne sredine jedan od najvažnijih poslova u zemlji i da je reciklaža, odnosno upravljanje otpadom, preduslov ostalih projekata zelene ekonomije. Ohrabruje podatak da je svest građana o neophodnosti reciklaže sve veća i sada treba obezbediti tehničke uslove za razdvajanje otpada.

– Plan upravljanja otpadom u Beogradu pripremio je vrhunski tim domaćih stručnjaka i Skupština grada ga je jednoglasno usvojila 2011. godine. Ideja je da se gradnja neophodne infrastrukture realizuje kroz formu javno privatnog partnerstva. Zainteresovanih za ovaj posao ima, do sada smo razgovarali sa predstavnicima oko 40 inostranih kompanija. Srbija i Beograd žele da ulažu u reciklažu, a preduslov za njen razvoj jeste organizovanje drugačijeg sistema sakupljanja otpada i obezbeđenje infrastrukture – ističe Trivan.

On je podsetio da je pri Sekretarijatu za zaštitu životne sredine formirana Direkcija za upravljanje otpadom. Pripremljen je predlog lokacija za reciklažna dvorišta na teritoriji grada, u izradi je akcioni plan za raseljavanje Roma sa deponije Vinča, a planirana je i gradnja neophodnih postrojenja za tretman otpada. „Opredelili smo se za već proverena tehnološka rešenja koja ne zagađuju životnu sredinu. Direkcija će u saradnji sa Gradskom čistoćom preurediti postojeće podzemne kontejnere, a uskoro će širom Beograda početi postavljanje po dva kontejnera – jedan je za komunalni, a drugi za otpad koji može da bude recikliran“, najavio je Trivan.

– Zelena ekonomija nije budućnost, već sadašnjost i predstavlja put održivog razvoja. Ona može biti osnov za privlačenje stranih investitora i povećanje broja radnih mesta. O značaju razvoja reciklaže dovoljno govori procena da će u narednih deset godina na teritoriji Evropske unije količina otpada biti uvećana pet puta. Reč je o velikoj reciklažnoj industriji u koju bi i Srbija morala da se uključi. Kod nas je do sada izdato 2.407 dozvola za neki vid upravljanja otpadom – naveo je Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

I on se slaže s konstatacijom da je finansiranje zelene ekonomije osnovni problem. Budžet Agencije, kako je naveo, na godišnjem nivou iznosi između 1,7 i 1,8 miliona evra, bez sredstava iz zelenog fonda. Poređenja radi, Agencija za zaštitu životne sredine u Sloveniji raspolaže godišnjim fondom od 20 miliona, a u Austriji od čak 80 miliona evra. „Agencija je, zapravo, prethodnica fonda za zaštitu životne sredine u smislu prikupljanja podataka. Upravo sprovodimo projekat monitoringa kretanja otpada zahvaljujući čemu će biti stvorena kompletna baza podataka, što će dati bolji uvid u sistem i pojednostaviti ga“, rekao je Radović.

Siniša Mitrović, savetnik u Odboru za životnu sredinu i održivi razvoj Privredne komore Srbije, najavio je da će PKS biti provajder zelene ekonomije „jer je takva industrija od velikog značaja za rast bruto domaćeg proizvoda“. Mitrović je ukazao na posao koji ne sme da se odlaže, a reč je o uklanjanju otpada iz preduzeća u restrukturiranju kako bi se za njih zainteresovali investitori.

– Otpad mora da postane resurs, a reciklaža grana u kojoj će biti otvorena nova radna mesta, Srbiji su potrebne nove tehnologije, nove investicije i novi način finansiranja zaštite životne sredine. Zemlja i domaća preduzeća ne smeju da dolaze u situaciju da uvoze materijal za reciklažu – upozorava Mitrović dodajući da Srbiju tek čekaju zahtevne evropske direktive na koje će morati da odgovori.

Auto-industrija je, po rečima Milana Vukasovića, koordinatora Asocijacije uvoznika automobila i rezervnih delova, nekada bila jedan od najvećih zagađivača, ali se situacija u svetu u ovoj oblasti sada uveliko menja. Novi modeli automobila renomiranih svetskih proizvođača gotovo u potpunosti mogu da budu reciklirani, a uz to raste i industrija vozila na električni pogon. Problem je, međutim, cena ovih vozila koja su za većinu naših vozača nedostupna.

– Od 100.000 uvezenih vozila na godišnjem nivou samo oko 20.000 vozila je novih koji poštuju ekološke standarde, ostalo su polovni automobili sa izuzetno niskim ekološkim normama. Auto-industrija je tehnološki obezbedila ekološke automobile, ali je problem njihova cena. Mi ne možemo sami da obezbedimo bolji plasman novih vozila, neophodni su određeni podsticaji kako bi ona bila prihvatljivija za domaće kupce – smatra Vukasović.

– Planirani vetroparkovi u Srbiji ukupne snage 500 megavata mogli bi da supstituišu oko 90 odsto zimskog uvoza električne energije. Takođe, bilo bi znatno manje ugljen-dioksida u vazduhu. Primera radi, vetropark kapaciteta 150 megavata godišnje uštedi čak 350.000 tona ugljen-dioksida. Prihod za državni budžet za vetropark iste snage, preko poreza, iznosio bi oko 130 miliona evra u narednih 25 godina – navela je Ana Brnabić, predstavnica Srpske asocijacije za energiju vetra, dodajući da bi uvoz struje, kao posledica prošlogodišnjih poplava, bio znatno manji da je Srbija u tom trenutku raspolagala energijom iz vetra ili nekog drugog obnovljivog izvora.

Ona procenjuje da je zelena ekonomija pokretač koji može da pomogne našoj zemlji da izađe iz krize i krene putem održivog ekonomskog i društvenog razvoja. Ukazuje i na to da Srbija ima veliki investicioni potencijal i u tom kontekstu ističe da kompanije, članice Srpskog udruženja za energiju vetra, u našoj zemlji žele da investiraju između 700 miliona i milijardu evra. Do sada su uložile oko 30 miliona evra, od čega je 90 odsto ostalo u srpskoj ekonomiji, ali izgradnja vetroparkova još nije počela. Kretanje u ovaj posao dovelo bi do znatnog novog zapošljavanja posebno tokom gradnje jer je reč o velikim infrastrukturnim projektima. Osim u održivu energetiku, po rečima Ane Brnabić, pažnju treba pokloniti i održivom rudarstvu i potencijalima koje Srbija ima.

Jedan od velikih problema u Srbiji je i upravljanje farmaceutskim otpadom. Gde sa neutrošenim ili lekovima kojima je istekao rok upotrebe? Ovaj otpad definišu Zakon i Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom koji nastaje u svim zdravstvenim ustanovama, ali i u veledrogerijama, apotekama, domaćinstvima. Naša regulativa koja uređuje ovu oblast bi, po rečima Igora Đurića iz kompanije Infarm, trebalo da bude poboljšana. Zakonom i pravilnikom treba da se definiše upravljanje pojedinim vrstama farmaceutskog otpada kako bi regulativa u potpunosti bila primenjena, a uz to treba pojačati inspekcijski nadzor, u čemu je važna i edukativna uloga inspektora.

– Srbiji su neophodne strateški važne sirovine i njih treba čuvati. Domaću reciklažnu industriju treba zaštititi, treba popuniti kapacitete koji su na raspolaganju, otpad treba da se reciklira kod nas a ne da ide u izvoz – rekla je Radmila Šerović, načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. U podsticanju zelene ekonomije, složili su sve učenici konferencije, veliku ulogu imaju i mediji, na kojima je da informišu ali i edukuju o značaju zaštite životne sredine i ekoloških projekata.

Računica

– Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu godišnje je potrebno oko 50.000 tona stakla, a deo starog, već korišćenog, ulazi u novi proizvod. Računica pokazuje da bi svaki sakupljač, čiji je učinak oko 1.000 flaša, mesečno mogao da sakupi deset tona stakla i da tako zaradi platu od 320 evra. Samo u Beogradu se sakupljanjem otpada bavi oko 8.000 ljudi koji predstavljaju osam fabrika pod vedrim nebom. Zato celu ovu oblast treba urediti registrovanjem sakupljača i uvođenjem poreskih investicionih brojeva za njih – naglašava Siniša Mitrović, savetnik u Odboru za životnu sredinu i održivi razvoj Privredne komore Srbije.