Zeleni kilovati smanjuju energetsku zavisnost Srbije

Učesnici ovog skupa bavili su se i pitanjima: koji se segmenti investicija u obnovljive izvore energije finansiraju kreditima međunarodnih i domaćih banaka, kao i koje su glavne prepreke u kreditiranju projekata obnovljivih izvora energije. Bilo je reči i o ulozi državne administracije u procesu dobijanja dozvola za projekte u oblasti obnovljivih izvora energije i kako to utiče na mogućnost kreditiranja, ali i o tome kako velike međunarodne finansijske institucije kreditiraju projekte obnovljivih izvora energije u državama regiona Jugoistočne Evrope, i zašto to nije moguće u Srbiji. Zanimljivo je bilo čuti i podatak koliko država godišnje troši na uvoz energenata i koja je uloga investicija u obnovljive izvore energije u smanjenju spoljnotrgovinskog deficita.

– Posle okončanja javne rasprave 8. januara izmene Zakona o energetici će, po hitnom postupku, biti upućene na usvajanje u Skupštinu Srbije. Nove odredbe koje se odnose na obnovljive izvore energije omogućiće investitorima koji su spremni da grade velike proizvodne kapacitete, poput vetroparkova, da realizuju svoja ulaganja. Zahvaljujući najavljenim izmenama Zakona o energetici biće eliminisano 85 odsto nedostataka u postojećoj regulativi i otklonjene neusaglašenosti u sistemskom zakonodavstvu – kaže Ljubomir Aksentijević, specijalni savetnik za finansije Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne.

On je konstatovao da su strani investitori, koji žele da grade vetrenjače, s pravom nezadovoljni zbog ograničavajuće zakonske regulative.

– Kada su se svojevremeno donosile podsticajne mere i određivali rokovi za izgradnju obnovljivih izvora energije, vodilo se računa o tome da ne dođe do preprodaje energetskih dozvola. Sada pak treba omogućiti svim potencijalnim ulagačima da realizuju investicije. Kada je reč o onima koji žele da u Srbiji grade vetroparkove, za njih će biti posebno značajno to što će im novim zakonskim rešenjima biti omogućena fazna izgradnja proizvodnih objekata. Sve ono što predstavlja olakšice, a ne mora da se reguliše kroz izmene zakonske regulative, biće obrađeno i poslato Vladi Srbije na usvajanje. S druge strane, ostale olakšice biće obuhvaćene izmenama Zakona o energetici. Mi smo spremni da maksimalno izađemo u susret investitorima i da usvojimo sve olakšice koje su prisutne u zakonskoj regulativi Evropske unije. Međutim, nismo spremi na diskriminaciju i ne želimo da prihvatimo nijedan uslov koji nije u skladu sa zakonodavstvom EU – naglasio je Aksentijević.

On je izrazio razumevanje za probleme sa kojima se suočavaju kompanije koje u Srbiji žele da grade vetroparkove, za šta su im potrebna značajna bankarska sredstva, ali je ukazao i na to da samo izgradnja takvih objekata podrazumeva angažovanje velikog broja radnika, dok već izgrađeni vetroparkovi neće zapošljavati više od desetak ljudi. Zbog toga, smatra on, nije logično očekivati da država bude garant za kreditiranje izgradnje. „Da li će, i kako, država garantovati za takve investicije to isključivo zavisi od stanja budžeta i određivanja prioriteti“, istakao je Aksentijević. On je dodao da se Srbija obavezala da do 2020. godine, iz zelene energije, dobija 27 odsto struje, odnosno biće prinuđena da zatvori 1.095 megavata u zastarelim postrojenjima, od kojih neka i mogu da nastave sa radom ako se urade adekvatne zamene opreme koje će omogućiti proizvodnju električne energije bez posledica na životnu okolinu.

– Neke od termoelektrana mogle bi da se tehnološki osposobe za proizvodnju na ekološko gorivo, kao što je otpad koji plovi Savom, ili medicinski otpad. Tako recimo radi Mazdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Za Srbiju je značajno da izgradi proizvodne objekte u hidroenergetici, poput reverzibilnih hidroelektrana, ali i savremenih termoelektrana – poručio je Aksentijević.

Dušan Živković, pomoćnik direktora direkcije Elektroprivrede Srbije, rekao je da ta kompanija pridaje veliku pažnju razvoju obnovljivih izvora energije i da se trudi da što veći broj kilovata dobija iz zelene energije. On je u tom kontekstu podsetio da je EPS formirao posebno preduzeće koje se samostalno finansira.

– Oblast obnovljivih izvora energije je profitabilna i lako se mogu pronaći partneri za realizaciju projekata. Fiding tarife su dobre podsticajne mere, ali samo na kratke staze. One ne mogu biti trajno rešenje kada je reč o izgradnji obnovljivih izvora i zato treba raditi na stvaranju balansa između masovnosti proizvodnje s jedne, i cene električne energije, s druge strane. Iz obnovljivih izvora, konkretno iz hidropotencijala, EPS dobija 21 odsto od ukupne proizvodnje struje. Cilj preduzeća je da poveća udeo proizvodnje iz tih izvora u narednom periodu, i u tom smislu su pokrenuti određeni projekti koji se finansiraju iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, nemačke KfW banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija. Kroz revitalizaciju kapaciteta, poput hidroelektrana Bajina Bašta, Đerdap i Zvornik, EPS stvara uslove za revitalizaciju malih hidroelektrana ukupne snage od oko 20 megavata – rekao je Živković i dodao da je planirano da se na postojećim vodoprivrednim objektima stvore uslovi za izgradnju još nekoliko malih hidroelektrana.

Uz konstataciju da je realizacija tih projekata pokazala da su isplativiji od finansiranja termosektora, gde su potrebne ogromne investicije u zaštitu životne sredine, tako da obnovljivi izvori energije, bez obzira na njihovu cenu, postaju sve konkurentniji. „Cilj EPS-a je da u narednom periodu uzme deo tog tržišta, ali ne samo u hidro sektoru, što je definitivno najznačajniji potencijal zemlje, već i kad je reč o vetroparkovima i solarnoj energiji. U toku je izrada tehničke dokumentacije za vetroelektranu kod Kostolca, kao i za izgradnju jedne male solarne elektrane“, potvrdio je Živković.

Aleksandar Savić, direktor Direkcije za poslove sa javnim sektorom Erste banke, rekao je da je ta banka počela da kreditira poslove iz oblasti OIE odmah nakon što su u decembru 2009. godine određene prve fiding tarife i da su, uglavnom, finansirali projekte vezane za izgradnju malih hidroelektrana.

– Treba naglasiti da su poslovi iz oblasti OIE isplativi jer se proizvedena struja na vreme isporučuje i plaća. Problem je, međutim, što u Srbiji još uvek nema dovoljno dobrih projekata koje bi banke mogle da podrže. Jer prilikom opredeljivanja koje će projekte podržati, banke se rukovode ekonomskom opravdanošću i faktorom rizika. Kada je reč o izgradnji vetroparkova, zbog specifičnosti energije vetra, ti projekti spadaju u rizičnije. Banke su dužne da zaštite svoj interes, odnosno da povrate uložena sredstva, pa prilikom odobravanja kredita traže određene garancije. To praktično znači da se banke trude da učestvuju u što manje rizičnim poslovima izgradnje obnovljivih izvora energije – objašnjava Savić.

On podseća da je ta banka pionir u Srbiji kada je reč o finansiranju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije i da je sada, posle uključivanja još nekih banaka, lider u tom poslu. Kao jedan od argumenata Savić je naveo da je Erste banka kreditirala izgradnju 13 malih hidroelektrana ukupne snage oko 15 megavata i dodao da je polovina od ukupnog broja finansiranih projekata već na mreži.

– Među projektima koje je Erste banka finansirala nema vetroparkova, ali ne zbog odsustva volje ili nezainteresovanosti, već zbog određenih poteškoća sa zakonskom regulativom. Osim toga, realizacija tih projekata zahteva mnogo dužu vremensku pripremu. Takođe, nema dovoljno kvalitetnih projekata na tržištu u toj oblasti koje bi komercijalne banke finansirale, a tamo gde postoji dobar projekat obično ne postoji mogućnost da investitori participiraju sa dovoljnim iznosom vlastitih sredstava – kaže Savić.

Maja Turković, ekspertkinja za elektroenergetske sisteme i ekonomiju obnovljivih izvora energije, ukazala je na to da je zelena energija skupa, „ali bi istovremeno trebalo znati koliko košta alternativa, čime se povećava značaj OIE“.

– U Srbiji se u ovom trenutku favorizuje podrška izgradnji malih i srednjih postrojenja OIE. Ipak, teško je poverovati u to da će biti izgrađeno 1.000 malih postrojenja čija bi snaga bila jedan megavat. Utoliko je potrebnija izgradnja velikih proizvodnih objekata, poput vetroparkova, ali još uvek nije izgrađen nijedan, uglavnom zbog velikih poteškoća sa kojima se investitori susreću. Stoga izmene Zakona o energetici treba da omoguće da se ti problemi otklone. Srbiji su potrebni vetroparkovi jer bi oni obezbeđivali dovoljne količine struje tokom zime kada je uvoz najveći, a cene po kojima je prodaju trgovci najviše. Da bi se to ostvarilo treba ukloniti prepreke poput kratkog roka u kome vetroparkovi moraju da se izgrade. Za ostvarenje velikih projekata u oblasti OIE potrebno je više vremena, ali i više novca, što podrazumeva i učešće banaka, kroz kreditnu podršku. Zakonodavac mora sve te detalje da uvaži kada propisuje mere koje zaista treba da podstaknu izgradnju vetroparkova u Srbiji – zaključila je Maja Turković.

Zaokružen institucionalni okvir

Stručna javnost smatra da će izmene Zakona o energetici doprineti poboljšanju uslova za investiranje u obnovljive izvore energije. Te izmene će omogućiti primenu Trećeg paketa energetske regulative Evropske unije. Za investitore je od značaja i to što će od 1. januara uslediti liberalizacija tržišta na srednjem i delu niskog napona, koji će uključiti između 4.000 i 5.000 preduzeća. U prethodnih godinu dana zaokružen je regulatorni i institucionalni okvir za ulaganje u obnovljive izvore, usvajanjem izmena Zakona o energetici, četiri uredbe iz oblasti obnovljivih izvora i Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije. Doneti su, takođe, i modeli ugovora o otkupu struje od povlašćenih proizvođača u čijoj izradi su učestvovali domaći stručnjaci i stručnjaci Međunarodne finansijske korporacije. Kroz taj dijalog prvobitni predlog je značajno unapređen i omogućena je, između ostalog, fazna izgradnja energetskih objekata, što je posebno značajno za investitore u kapacitete koji koriste energiju vetra.

Kad je reč o eventualnim sporovima, predviđeno je da se oni rešavaju kroz arbitražu pri Međunarodnoj privrednoj komore u Parizu i Privrednoj komore Srbije, kao i pred domaćim sudovima. Takođe, u modelima ugovora uvršćene su i povoljnije odredbe po investitore u slučaju situacija tzv. više sile. Modeli ugovora o otkupu energije od povlašćenih proizvođača su napravljeni tako da omoguće izbalansirane, održive i stabilne uslove za investiranje u narednih sedam-osam godina, a u pripremi propisa korišćena iskustva zemalja Evropske unije i država u regionu. U izradi regulative u oblasti obnovljivih izvora energije, uključujući i modele ugovora o otkupu energije, naročito vodilo računa o balansiranoj podeli rizika između države i investitora.

Gašenje elektrana sa velikim ložištima

– Evropska unija ograničila je investiranje u termo sektor, odnosno u projekte bazirane na uglju kao energentu. Plan je da se u periodu od 2017. do 2027. godine ugase sve elektrane sa „velikim ložištima“. Biće dozvoljeno samo korišćenje takozvanog čistog uglja, što je sa aspekta ulaganja veoma nerentabilno, pa će termoelektrane graditi samo oni koji to mogu finansijski da podrže – kaže Ljubomir Aksentijević, specijalni savetnik za finansije Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne.

Ljubomir Aksentijević, specijalni savetnik za finansije Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne

Svim potencijalnim ulagačima treba omogućiti da realizuju investicije. Kada je reč o onima koji žele da u Srbiji grade vetroparkove, za njih će biti posebno značajno to što će im novim zakonskim rešenjima biti omogućena fazna izgradnja proizvodnih objekata. Mi smo spremni da izađemo u susret investitorima i da usvojimo sve one olakšice koje su prisutne u zakonskoj regulativi Evropske unije. Međutim, nismo spremi na diskriminaciju i ne želimo da prihvatimo nijedan uslov koji nije u skladu sa zakonodavstvom EU.

Dušan Živković, pomoćnik direktora direkcije Elektroprivrede Srbije

Oblast obnovljivih izvora energije je profitabilna i lako se mogu pronaći partneri za realizaciju projekata. Fiding tarife su dobre podsticajne mere, ali samo na kratke staze. One ne mogu biti trajno rešenje kada je reč o izgradnji obnovljivih izvora i zato treba raditi na stvaranju balansa između masovnosti proizvodnje s jedne, i cene električne energije, s druge strane. Iz obnovljivih izvora, konkretno iz hidropotencijala, EPS dobija 21 odsto od ukupne proizvodnje struje.

Aleksandar Savić, direktor Direkcije za poslove sa javnim sektorom Erste banke

Treba naglasiti da su poslovi iz oblasti OIE isplativi jer se proizvedena struja na vreme isporučuje i plaća. Problem je, međutim, što u Srbiji još uvek nema dovoljno dobrih projekata koje bi banke mogle da podrže. Jer prilikom opredeljivanja koje će projekte podržati, banke se rukovode ekonomskom opravdanošću i faktorom rizika. Kada je reč o izgradnji vetroparkova, zbog specifičnosti energije vetra, ti projekti spadaju u rizičnije.

Maja Turković, ekspertkinja za elektroenergetske sisteme i OIE

Srbiji su potrebni vetroparkovi jer bi oni obezbeđivali dovoljne količine struje tokom zime kada je uvoz najveći, a cene po kojima je prodaju trgovci najviše. Da bi se to ostvarilo treba ukloniti prepreke poput kratkog roka u kome vetroparkovi moraju da se izgrade. Za ostvarenje velikih projekata u oblasti OIE potrebno je više vremena, ali i više novca, što podrazumeva i učešće banaka, kroz kreditnu podršku.