Foto: Fonet/ Zoran Mrđa

Prema njegovim rečima, krajnji cilj je da se Infrastrukture železnice Srbije koje su nadležne za održavanje pruga kadrovski u potpunosti oslabe kako bi nakon toga to preduzeće bilo privatizovano, odnosno prodato Rusima. Ranđelović ističe da se reprezentativni sindikati kategorično protive kako prekomernom smanjenju broja zaposlenih tako i privatizaciji onih delova železnice koji su zaduženi za održavanje infrastrukture jer bi to bilo štetno kako po zaposlene tako i za državu. Tome su spremni da se suprotstave i štrajkovima.

– Osnovni problem je u tome što poslovodstvo koje je angažovalo privatne konsultante po preporuci Svetske banke namerava da otpremnine ponudi za više od 2.000 radnika od kojih je čak njih 1.600 zaposleno u Infrastrukturama železnice Srbije. Od tog broja čak 80 odsto radi u izvršnim službama koje su direktno uključene u funkcionisanje železničkog saobraćaja. Te službe su „žila kucavica“ železnica i otpuštanje tolikog broja zaposlenih je potpuno neprihvatljivo i štetno i ozbiljno bi ugrozilo odvijanje železničkog saobraćaja. Takve težnje su posebno besmislene ako se zna da su kadrovi sa kojima raspolažemo u tim službama veoma stari te bi ih trebalo popunjavati novom radnom snagom a ne otpuštati postojeću. Isto je potpuno nerealno da se planira odlazak iz preduzeća ljudi iz službi gde ima manjka radne snage umesto da odlaze oni zaposleni u administraciji. Mada se ne bi moglo reči ni da u administraciji „cvetaju ruže“ kada je reč o potrebnom broju radnika – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, reprezentativni sindikati su nezadovoljni odnosom Radne grupe za utvrđivanje nove organizacione strukture u preduzeću Infrastrukture železnice Srbije jer im nije odgovoreno ni na jednu primedbu i predlog koji su uputili njihovi predstavnici.

– Naše primedbe se odnose upravo na enormni broj predviđenih za odlazak sa Železnice kao i na pripremanje terena za prodaju preduzeća. Prema našim saznanjima vlast je odlučna da privatizuje održavanje železničke infrastrukture, tojest da za taj posao nadležne službe proda ruskom partneru. To bi bilo pogubno kako za interese zaposlenih, tako i za državu. Veliki broj ljudi bi ostao bez posla a Železnice Srbije bi s obzirom da nemaju sopstvene službe morale da po paprenim cenama Rusima plaćaju za održavanje pruga. Rusi bi pak mogli da ostvaruju veliki profit jer bi kupili preduzeća u kojima je smanjen broj zaposlenih a jeftinu radnu snagu bi mogli da angažuju preko agencija. Isto tako, priprema se program otpremnina kojim bi bilo obuhvaćeno više od 2.000 zaposlenih. Ko ne prihvati biće proglašen tehnološkim viškom. I jedna i druga stvar su apsolutno neprihvatljive za nas. Privatizacije železničke infrastrukture ne sme da bude niti je broj onih koji su proglašeni za tehnološki višak realan i optimalan. Mi smo već po tim pitanjima izneli stav i poslovodstvu Železnica Srbije i nadležnima u Vladi da ne nameravamo da prihvatimo takve poteze. Spremni smo da prava zaposlenih i preduzeća branimo svim legalnim sindikalnim sredstvima uključujući proteste i štrajkove – objašnjava Ranđelović.

Juče smo kontaktirali i nadležne u Ministarstvu građevinarstva i u Infrastrukturama železnice Srbije da prokomentarišu tvrdnje i stavove sindikalaca, međutim do zaključenja ovog izdanja u našu redakciju nije stigao njihov odgovor.

Podsećanja radi, krajem prošle godine Železnice Srbije je napustilo uz otpremnine oko 3.000 zaposlenih što je deo sporazuma koji je Srbija potpisala sa Međunarodnim monetarnim fondom.