To, kako kaže, znači da će stvari morati da budu dovedene u prethodno stanje, što u konkretnom slučaju znači da će „Železnice morati da Energoprojektu plate za do sada obavljene radove i da zatim raspišu novi tender“ za ostatak radova na Prokopu.

Dobrašinović, koji je ispred Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava, postupajući u funkciji građanskog nadzornika, pokrenuo postupak pred Upravnim sudom koji je rezultirao proglašavanjem ovog ugovora, vrednog 26 miliona evra, nezakonitim, kaže da ipak sumnja u ovakvu doslednu primenu odluke Suda.

– Sumnjam da će Komisija za zaštitu ponuđača uvažiti stav suda, na šta je obavezna po zakonu. Sud je presudio da je Komisija pogrešila kada je donela odluku da je javna nabavka za Prokop urađena po zakonu i naredio Komisiji da sada o tome ponovo odluči, uzimajući u obzir stav Upravnog suda da je taj ugovor nezakonit. Međutim, moguće je da će bez obzira na sve, Komisija ponovo doneti odluku da je javna nabavka bila zakonita, posle čega bi Upravni sud u sporu pune jurisdikcije, mogao da sam donese konačnu odluku o ovom pitanju – objašnjava Dobrašinović.

On potvrđuje viđenje da je moguće da će Komisija usporeno odlučivati o ovom slučaju, kako bi ostavila vremena Energoprojektu da završi radove na Prokopu. Tada bi, kako kaže čitava stvar bila obesmišljena, jer bi nakon obavljenih radova Komisija mogla i da donese odluku da je ugovor bio nezakonit, ali to ne bi imalo nikakvih praktičnih efekata. Naime, pošto bi Energoprojekt već završio sve poslove, Železnice bi mu za „nadoknadu do sada izvršenih radova“ isplatile pun iznos dogovoren tenderom, a za novi tender ne bi bilo potrebe, jer bi svi radovi već bili gotovi. Da stvar možda zaista ide u tom smeru, da se zaključiti i iz odgovora Komisije dostavljenog Danasu (vidi antrfile).

Generalni direktor Energoprojekta Vladimir Milovanović je pre dva dana za naš list izjavio da radove nastavlja po planu i da će ih završiti i pre plana i upitao se „iz čije kuhinje dolazi ovaj apsurd“.

Replicirajući mu, Dobrašinović uzvraća slično: „A iz čije kuhinje smo dovedeni u ovu situaciju?“

– Kako se desilo da jedan čovek, Predrag Nešković bude i na strani naručioca i na strani ponuđača (pripremao tender u Železnicama pa prešao u firmu koja je dobila posao)? Kako je procena vrednosti radova povećana sa 20,25 miliona evra na 26 miliona evra? Otkud to da je Energoprojekt dao ponudu koja je za samo par stotina evra niža od maksimalno procenjene vrednosti tendera? – pita Dobrašinović.

Glavni problem sa tenderom je bio taj što Energoprojekt nije imao konkurenciju, jer su druge dve firme koje su se prijavile, bile odbijene, jer su njihove ponude bile nepotpune. Dobrašinović potvrđuje da te ponude uopšte nisu ispunjavale tenderske zahteve i pita se „koja je bila logika tih preduzeća da se prijave sa takvim ponudama“.

– To je veliki tender sa ozbiljnim novcem i visokim provizijama. To je nabavka na koju su mogle da se jave međunarodne firme i sigurno je da je bila interesantna mnogim evropskim kompanijama. Zašto se nijedna nije prijavila, već samo Energoprojekt? Verovatno zato što su dobile dosta jake signale da treba da odustanu i da neće dobro proći ako se budu prijavile. Sama činjenica da je Energoprojekt ponudio skoro maksimalnu cenu, govori o tome da oni nisu očekivali da će na tom tenderu imati bilo kakvu konkurenciju – zaključuje Dobrašinović.



 

Nenadić: Afirmacija uloge Upravnog suda



Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže za Danas da će ovaj slučaj svakako afirmisati ulogu Upravnog suda u javnim nabavkama, „koja do sada nije bila vidljiva“.

– Slučaj je zanimljiv, jer ovde postoje razne neobične okolnosti, poput određivanja procene cene posla. Pošto je Upravni sud poništio odluku Komisije za zaštitu ponuđača i vratio joj je na ponovno odlučivanje, Komisija će sada verovatno doneti drugačiju odluku – veruje Nenadić.



 



Komisija: Nema stajanja sa radovima

Komisija za zaštitu ponuđača juče nije želela da komentariše okolnosti slučaja, jer je, kako navodi, postupak u toku. – Upravni sud ima mogućnost da sam reši upravnu stvar presudom, koja bi u svemu zamenila odluku komisije, a što do sada ni u jednom predmetu nije učinjeno. U konkretnom slučaju predmet je vraćen Komisiji na ponovno odlučivanje, što podrazumeva ponovno utvrđivanje činjeničnog stanja i razmatranje svih prikupljenih dokaza. Pokretanje spora protiv odluke Komisije pred Upravnim sudom ne zadržava dalje aktivnosti naručioca u sprovođenju javne nabavke i realizaciji ugovora, osim ako sam Upravni sud ne uvede privremenu meru i to zabrani. Nemamo informaciju da je Upravni sud zabranio dalje izvođenje radova na Prokopu – navodi se u saopštenju Suda.