Zemljišne knjige obezbeđuju novom vlasniku status savesnog kupca

Trgovinski sud u Beogradu koji je reagovao po tužbi bivših vlasnika, utvrdio je da tri zgrade u Knez Mihailovoj ulici (broj 5, 41 i 45) ne pripadaju Robnim kućama Beograd. Istovremeno, Sud je doneo i privremenu meru kojom se preduzeću Robnih kuća, odnosno Agenciji za privatizaciju koja je stečajni upravnik te firme, zabranjuje otuđenje ili opterećenje te imovine, dok je Republičkom geodetskom zavodu naložio da „odmah izvrši upis rešenja o privremenoj meri u odgovarajuće listove nepokretnosti“.
Mreža za restituciju koja je podržala sudski spor porodica Radojlović i Komadinić, od kojih je, svojevremeno, država oduzela zgrade iz Knez Mihailove ulice, ocenila je da presuda Trgovinskog suda u Beogradu predstavlja „veliki uspeh i dobar primer kako treba štititi formalno državnu a u stvari privatni imovinu koja je predmet restitucije. U isto vreme, ovaj slučaj je velika sramota za nadležne državne organe, Republičko javno pravobranilaštvo i posebno pojedince iz Agencije za privatizaciju“ navodi se, između ostalog u saopštenju Mreže.
U Agenciji za privatizaciju rekli su za Danas da presudu još nisu primili, ali da će sigurno uložiti žalbu Višem trgovinskom sudu. Oni podsećaju da je i pre nešto više od mesec dana, neposredno pre najavljene javne licitacije za prodaju RK Beograd, Trgovinski sud u Beogradu doneo sličnu presudu, ali da ju je Viši trgovinski sud poništio, tako da je licitacija održana, a novi vlasnik Preduzeća Robnih kuća Beograd postala je kompanija Verano motors. U Agenciji smatraju da ne postoji osnov za tužbu, jer je iz stečaja prodato pravno lice a ne nekretnine i da u sadašnjem zakonskom okviru nije bilo osnova da se ta tri objekta izuzmu iz stečajne mase.
Uz konstataciju da presuda još nije pravosnažna, potrpedsednik Trgovinskog suda u Beogradu, Stevo Đuranović, izjavio je za Danas rekao da postoji bar nekoliko otvorenih pitanja o kojima će se, ukoliko Agencija za privatizaciju podnese žalbu, izjašnjavati Viši trgovinski sud.
– Zakon o restituciji još nije donet i presuda je zasnovana na hipotetičkom pravu vlasništva koje će se utvrditi tek kada se steknu zakonski uslovi za to. To otvara problem „aktivne legitimacije“ tužioca, odnosno da li on uopšte ima pravo da pokrene spor. Ne želim da komentarišem kako je sudija utvrdio da Robne kuće Beograd nemaju pravo svojine nad nepokrentnostima u Knez Mihailovoj ulici, kada je to vlasništvo upisano u zemljišne knjige, što je, inače, „starije pravo“ od sudske odluke. Istovremeno, ta situacija novom vlasniku obezbeđuje status „savesnog kupca“ što znači da donošenjem zakona o restituciji, a ukoliko se utvrdi pravo bivših vlasnika, on ne bi trebalo da trpi posledice. Mi smo i u drugim stečajevima imali slične situacije, ali je stanje u zemljišnim knjigama i u tim slučajevima uzimano kao merodavno. Takođe, ne vidim osnov za tužbu protiv Agencije za privatizaciju, jer je ona prodala Robne kuće kao pravno lice a ne zgrade koje predstavljaju imovinu preduzeća – kaže Đuranović i dodaje da takva istupanja bacaju senku na postupak prodaje iz stečaja koji je odrađen krajnje profesionalno.
On podseća i da će zakonom o restituciji tek biti utvrđen način vraćanja oduzete imovine, a sigurno je da će to biti u naturi gde je to moguće, ili kao novčano obeštećenje bivšim vlasnicima, jer je veliki broj objekata u prethodnih 50 godina prešao u druge ruke.