Znatno lakše do kredita za refinansiranje 1Foto: EPA PHOTO ANSA-FILIPPO MONTEFORTE

U januaru 2012. godine prosečna kamatna stopa na stambeni kredit iznosila je oko pet odsto, a u ovom trenutku ona je ispod tri odsto.

Za kredit od nekoliko desetina hiljada evra na 30 godina, razlika u isplaćenoj sumi nije zanemarljiva.

Kod kredita od 50.000 evra na 30 godina razlika između kamatne stope od pet odsto i 2,7 odsto na kraju znači 24.000 evra manje otplaćenih banci.

Kod gotovinskih dinarskih kredita kamatne stope su u istom periodu pale sa oko 20 odsto na ispod 10 odsto. Tu je manja razlika u sumi zbog manjih iznosa i kraćeg roka otplate, ali ušteda je opet značajna.

Ovo su prepoznali i građani pa su krediti za refinansiranje postali hit poslednjih godina, od kada je krenuo pad kamatnih stopa. Iako je većina njih ubrala plodove povoljnije situacije i u Srbiji i na međunarodnom finansijskom tržištu, nekima je refinansiranje kredita preselo.

Zbog preskakanja određenih koraka u proceduri i neispunjavanja administrativnih zahteva dužnici su umesto sa jednim jeftinijim znali da ostanu u nezavidnoj situaciji sa dva kredita.

Zato je Narodna banka prošle nedelje donela instrukciju kojom nalaže poslovnim bankama da od 1. jula ove godine prilikom refinansiranja, nakon zahteva dužnika u drugoj banci da refinansira kredit, nastave svu komunikaciju između sebe bez obaveze klijenta da odlazi u staru banku da zatvori kredit.

„Dovoljno je da korisnik samo jednom ode u banku kod koje je pronašao odgovarajući kredit za refinansiranje i da na taj način zatvori obaveze kod prethodne banke. Svu komunikaciju s bankom čiji kredit korisnik želi da refinansira na sebe preuzima ona banka kod koje korisnik uzima kredit za refinansiranje. Pritom, banke ne mogu korisniku da naplate bilo kakve naknade ili troškove u vezi sa ovim obavezama“, kažu u Narodnoj banci.

Povod za ovakvo uputstvo je kako objašnjavaju u centralnoj banci su bile situacije gde korisnik samo na osnovu postojećeg plana otplate, a bez podnošenja zahteva za prevremenu otplatu i bez potvrde o stanju duga dobije kod druge banke kredit za refinansiranje.

Banka kod koje se kredit refinansira je takvu nenajavljenu uplatu često tretirala kao preplatu po kreditu i nastavljala da naplaćuju rate kredita.

Drugim rečima, kredit nije zatvoren zato što korisnik nije podneo zahtev ili recimo zato što uplaćen iznos ne odgovara stanju duga za nekoliko dinara pošto je prošlo nekoliko dana od izdavanja potvrde o stanju duga do isplate i posle nekoliko meseci ili čak i godina, klijent se nađe u čudu kada ga zovu iz stare banke i obaveste da kasni dve, tri rate.

Banka skida rate sa računa, a sredstva nisu dovoljna za otplatu celog kredita zbog obračuna kamate i glavnice i eto problema.

„Drugim rečima, pasivnost na obe strane uzrokovala je problem kojeg je korisnik često postajao svestan tek kada dobije redovno, šestomesečno obaveštenje o stanju duga po kreditu, tada shvati da kredit nije otplatio. Pored toga, krediti su ostajali aktivni i kada je korisnik pribavljao potvrdu i podnosio zahtev, ali je potvrda izdata nekoliko dana ili nedelja pre nego što je kredit odobren i sredstva preneta, pri čemu se stanje duga menja svakodnevno, s tim da su u ovim situacijama banke uglavnom bile aktivnije i kontaktirale su klijente radi doplate tog dodatnog, manjeg iznosa. Nezavisno od navedenog, dešavalo se da umesto na račun partije kredita (zbog zahteva nekih banaka), sredstva budu uplaćena na tekući račun, a da su onda ta sredstva korisnici podizali i time nenamenski iskoristili kredit“, kaže u pisanom odgovoru Narodna banka Srbije koja je ovakve slučajeve ranije uočila i još 2018. godine ukazala da u ovakvim slučajevima obe banke (i ona koja refinansira i ona kod koje se refinansira kredit) moraju da budu aktivnije u smislu dodatnog informisanja klijenata.

Banke će prema instrukciji NBS imati obavezu da o ovoj mogućnosti detaljno obaveste klijente.

I Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga Efektiva potvrđuje da nije bilo malo ovakvih slučajeva gde na kraju banka goni dužnika za kredit za koji je mislio da je davno otplatio.

„Ljudi nisu informisani o svemu što treba da urade kod refinansiranja kredita i često misle da je dovoljno to što su im uplaćene pare na račun. Ova odluka NBS može da spreči takve slučajeve, jer banke između sebe mogu mnogo lakše da prođu celu proceduru“, napominje Gavrilović.

U 2020. godini su se prema podacima NBS najviše refinansirali gotovinski rkediti koji su zabeležili i najveći rast.

Za refinansiranje gotovinskih kredita potrebno je platiti jednu menicu od 50 dinara i izveštaj Kreditnog biroa od 246 dinara.

Kod stambenih kredita situacija je malo ozbiljnija i pored tri menice (150 dinara) i izveštaja Kreditnog biroa (246 dinara), treba platiti i overu založne izjave od 10.080 dinara, godišnje osiguranje nekretnine od 40 evra, izdavanje lista nepokretnosti od 10 evra, procenu vrednosti nekretnine koja košta oko 90 do 100 evra i taksu za upis hipoteke od oko 22.000 dinara. Može se uplatiti i životno osiguranje u korist banke koje košta 100 evra.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Znatno lakše do kredita za refinansiranje”

  1. Efektivna je 3,30 najniza,a ispod 60% kamate na 20 godina nemoze da bude.Narod je za te kredite srecno zakopan do penzije.Bas je to sa ovim platama zesci optimizam.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.