Odbor za ljudska prava Leskovac dobio je punomoćja 36 zatvorenika koji izdržavaju kazne u Kazneno-popravnom domu u Nišu i to je tek manji broj žrtava najmasovnijeg mučenja zatvorenika, nezabeleženog u novijoj zatvorskoj praksi u Evropi, koje se desilo u ranim jutarnjim časovima 24. novembra prošle godine – izjavio je za Danas pravni savetnik Odbora Dragutin Vidosavljević.
Odboru se, kaže on, posle jučerašnjeg teksta o smrti Nenada Stefanovića u niškom zatvoru javio veliki broj novinara i aktivista nevladinih organizacija; Odbor je u kontaktu sa Amnesti internešnel, organizacijom koja ima podatke o detaljima pobune zatvorenika i represiji nad njima.

Lekari i patnje

Vidosavljević ističe da Odbor preduzima mere „radi krivičnog gonjenja počinilaca mučenja i podnosi prijave protiv žandarma i zatvorskih stražara koji su ih mučili i zlostavljali“.

– Do izražaja je došao i nehuman odnos zatvorskih lekara i medicinskog osoblja prema zatvorenicima žrtvama mučenja. Lekari u ovom slučaju masovnog mučenja nisu odgovorili u skladu s potrebama i patnjama i u najboljem interesu njihovih pacijenata, a ta obaveza je utkana u tradicionalne vrednosti svih kultura. To je najdrastičniji slučaj kršenja Tokijske deklaracije i Rezolucije o ljudskim pravima Svetske zdravstvene organizacije – kaže Vidosavljević.

List Danas je objavio neka svedočenja zatvorenika koji su se pobunili novembra prošle godine posle pobune neki od njih javili su se Odboru i rekli da nisu adekvatno medicinski zbrinuti. Prilikom gušenja pobune prošli su kroz topli zec u kojem su ih žandarmi surovo tukli. Neki od njih, kaže Vidosavljević, imali su prelome i nije im omogućeno lečenje, pa su njihove kosti krivo srasle i na tim mestima osećaju snažan bol.
– Po izlasku iz paviljona zatvorenici, od kojih su neki bili u pidžamama, bili su primorani da legnu na mokar beton ispred paviljona, a neki da kleče „u kučećem položaju“ kako su nam rekli. Isprebijani su s vidnim povredama ostavljeni da leže i kleče čak i po četiri sata, bez medicinske pomoći. Neki od naših klijenata zadobili su izuzetno teške povrede, prelome kostiju šaka, naprsla rebra, dislokacije nosa, ili otvorene rane, od kojih je najteži slučaj Adnana Habimija, Albanca iz okoline Bujanovca, koji i danas na glavi ima vidne tragove povreda, otpadaju mu nokti s prstiju ruku, a kako nam je rekao „potpuno je zdravstveno uništen“ – naglašava Vidosavljević.
Svi klijenti s kojima su aktivisti Odbora razgovarali rekli su da im zatvorske vlasti i medicinsko osoblje u zatvoru nisu pružili ni blagovremenu ni adekvatnu medicinsku negu, da su im polomljene kosti zarastale bez gipsa, da imaju strahovite zdravstvene probleme i da strepe koga će sledećeg od njih zadesiti sudbina preminulog zatvorenika, dvadeset šestogodišnjeg Milana Stefanovića iz Jagodine, kaže Vidosavljević.
– Zatvorenici koje mi zastupamo kažu da je to kao ruski rulet, svaki je dan dobitak, oni apeluju da im se pomogne. Reč je o brutalnom gaženju člana 13 Konvencije UN protiv mučenja, svirepih, nečovečnih, ponižavajućih postupanja ili kažnjavanja koja važi i za Srbiju, a koja kaže da država treba da obezbedi da žrtve mučenja ne trpe nikakve loše posledice zbog prijava ili izjava koje povodom mučenja budu dali. Naši klijenti su i posle mučenja izloženi zlostavljanju, zastrašivanju i provokacijama od strane zatvorskih vlasti i stražara – oni čak sumnjaju da će ih zatvorske vlasti otrovati, ili „namestiti „da budu ubijeni, na šta je Odbor u predstavkama ukazao i Direktoru Uprave za izvršenje zavodskih sankcija i Upravniku KPZ Niš – kaže Vidosavljević.