TURAJLIĆ: Rešenje u rigoroznom kažnjavanju

Ministarstvo prosvete ima podatak o broju fakulteta i viših škola koje imaju dozvolu za rad, ali je teško ustanoviti koliko ima isturenih odeljenja i centara u kojima se organizuje nastava bez ičije dozvole. U to nemate uvid osim ako ne dobijete dojavu, ili ne vidite oglas u novinama. To jeste ozbiljan problem s kojim smo se i mi susreli – kaže za Danas Srbijanka Turajlić, bivši pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje. Ona dodaje da bi Ministarstvo prosvete, osim što objavljuje spisak fakulteta koji imaju dozvolu, moralo da se obrati javnosti i da kroz neku vrstu kampanje skrene pažnju budućim studentima da pojedine visokoškolske ustanove ilegalno otvaraju odeljenja i vrše upis. Na pitanje kako suzbiti ovu pojavu kada nema preciznih podataka šta se radi na terenu, Turajlić odgovara da je rešenje u „prosvećivanju širokih narodnih masa i rigoroznom kažnjavanju, što prethodni zakon nije dozvoljavao“.

Danas odgovor Ministarstva prosvete

Posle više pokušaja da od Ministarstva prosvete dobijemo podatke o broju fakulteta i viših škola, kao i komentare u vezi s ovom temom, ministar prosvete Slobodan Vuksanović obavestio je našu redakciju da će odgovore na pitanja proslediti danas.

– Država je izgubila svaki kriterijum i ne vrši svoju funkciju. Ja sam od početka oštar protivnik nekontrolisanog otvaranja pravnih fakulteta i njihovih odeljenja jer je to devalvacija visokog školstva. Svojevremeno sam napadan zbog izjave da u Srbiji ima preko sto državnih i privatnih pravnih fakulteta i njihovih odeljenja, ali kada bi neko hteo da obelodani istinu videlo bi se da je taj podatak tačan – kaže za Danas Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
On ističe da se pravni fakulteti otvaraju maltene u svakom selu, ilustrujući to podatkom da je u Badovincima nedavno osnovano odeljenje privatnog pravnog fakulteta iz Novog Sada. Kako kaže, dovoljno je da neko zakupi sindikalnu salu ili propali bioskop i da upiše studente, a da se pri tom ne zna ni ko su predavači, ni koja učila koriste. Vasiljević upozorava da je u sferi visokog obrazovanja zavladao komercijalni duh i da je najvažniji cilj komercijalizacija, a ne edukacija i dizanje kulturnog nivoa nacije.
– Fakultet je po zakonu ustanova, a ne preduzeće. Na zapadu su osnivači nedržavnih fakulteta fondacije i one su neprofitabilne. U Nemačkoj, Austriji, Italiji, Hrvatskoj i Sloveniji nemate nijedan nedržavni pravni fakultet. Ne kažem da zapad treba da nam bude uzor i da u Srbiji ne treba da postoje privatni fakulteti, već da ova oblast mora da bude uređena. Čak i pod pretpostavkom da svi ti pravni fakulteti i njihova odeljenja ispunjavaju sve propisane uslove, neosporno je da imamo premalo visoko obrazovanog kadra. U Srbiji nema pravog tržišta znanja, a kada to bude uspostavljeno biće vrlo značajno gde je i koji fakultet neko završio – ističe Đorđe Popov, dekan novosadskog Pravnog fakulteta.
Sagovornici Danasa procenjuju da će visokoškolske ustanove nastaviti da se ponašaju po starom i da će i predstojeći upis iskoristiti da uzmu novac od studenata za školarinu. Čak i da Ministarstvo prosvete ponovo zabrani osnivanje isturenih odeljenja i upisivanje brucoša, jasno je da inspekcija neće moći da kontroliše šta se događa u praksi, a onima koji na ovakav način rade biće odrešene ruke do 2008. godine, kada počinje akreditacija fakulteta.