Srbija koja nije članica dobiće tek jedan mali deo (koji nama doduše dosta znači), ali da jeste članica dobijala bi nekih milijardu i 300 miliona evra svake godine.
To je otprilike iznos našeg paketa pomoći privredi u doba korone za koji smo se ozbiljno zadužili i koji će zahtevati strogu samokontrolu u narednim godinama da bismo taj dug vratili.
Nama je bilo neophodno da uradimo šta smo uradili, ali da smo deo evropskog bloka, o ekonomskoj ceni korone ne bismo morali ni izbliza toliko da brinemo koliko moramo danas.
Problem Srbije, koji je u korenu uzroka tome što danas nismo u EU, zapravo je naše neprestano lutanje od nemila do nedraga.
Od Brisela do Moskve, od Vašingtona do Pekinga. Srbija, naime, hoće da bude dobra sa svima, ali u isto vreme neće da bude dobra ni sa kim. Niti je deo „zapadnog bloka“, niti „istočnog“.
Na geopolitičkoj mapi stoji potpuno sama, bez ikog da joj uvek pruži ruku kad posustane na putu i bez ikog da joj bude zaleđina kad joj se neko nađe na putu.
Za zemlju poput naše – malu, nerazvijenu, sa istorijom ratova i komšijskih sukoba, s teritorijom koja i jeste i nije naša i vlašću koja ne zna ni kud bi, a još manje kako bi – to je uistinu nezavidna pozicija.
S jedne strane, mi bismo u Uniju. Ali, ako može bez uslova koje Brisel postavlja. A opet, mi bismo i sa Rusijom. Ali opet, ako možemo da u isto vreme optužimo Moskvu da nam ruši državu.
Mi hoćemo sve: i Čedu i Jelenu Milić i Šešelja i Bajatovića. I da poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine i da pozdravljamo vraćanje Krima pod okrilje Rusije. I zašto nam, pobogu, onda ne ide kako smo zamislili?
Sve dok Srbija bude stajala sama i dezorijentisana, podeljena i hermetizovana, učaurena u svojim strahovima i svojim ozlojeđenostima, naš napredak će biti baš ovakav kakav je bio do sada.
A takva će biti i naša ekonomija. Sada, kad je kovid udario po svima jednako, više je nego ikad jasno koliko je maloj zemlji teško da bude sama. Da, ni ta EU nije savršena. Da, i tamo su jedni drugima „otimali“ respiratore.
Da, i tamo siromašni hoće da uzmu, a bogati neće da daju. Da, i tamo su jedni „vredni i štedljivi“, a drugi „lenji i rasipni“.
Da, članstvo u EU ne briše ni nacionalne identitete ni nacionalne interese. Ali takođe – da, kad je opasnost postala dovoljno ozbiljna, ti i takvi su uspeli da sve to ostave po strani, da zbiju redove i zajedno krenu napred.
Možda samo do prve prilike da se jedinstvo opet raspadne. Ali do tada će oluja odavno proći. A šta ćemo mi?
Od ekonomiste očekujem više nego od socijalnog slučaja koji gleda samo koliko se o nekog ogrebe. Ulazak u evropsku uniju košta i fer bi bilo da autor pomene u te troškove.
Iako u načelu podržavam ulazak u EU (ali bez uslova u vezi NATO i Kosova) taj korak nam ne bi mnogo pomogao da rešimo glavne probleme Srbije – korupciju, diletantizam, neobrazovanost, lažni elitizam u svim društvenim delatnostima, itd. Nisu nam Rusi krivi što i kada dobijemo izvozne dozvole ništa ne znamo da uradimo kako treba osim da im uvaljujemo jabuke iz Grčke.
Bravo.
Jabuke su bile iz Poljske. Uglavnom, još jedan vaš snažni argument, sve u stilu 5% istine, da zabašuri ostatak.
Lauda, ulazak Srbije u EU ti neće doneti glanc novi Audi Quatro. Nastavićeš da voziš polovnjake sa nemačkih buvljaka. I o kakvoj istine pričaš? Polemisala sam sa stavovima autora. EU jedva čeka stručnjake tvog kalibra koji ne shvataju ono što pročitaju već pričaju o sopstvenim projekcijama. Čuo si za funkcionalnu nepismenost?
Ukazao sam na vaše korišćenje netačnih podataka, koje koristite da potkrepite vaše teze. P. S. Vozim korejski auto.
Lepo sročeno
Korona virus skida svačije maske, pa i naše, i kao posledicu toga imaćemo apsolutno čistu situaciju gde smo i šta smo.
Mi nismo dezorijentisani, naprotiv, imamo svoje principe i njih se uvek i u svakoj etapi svog strmopizda( Basara) drzimo da je nas nacionalni i svaki drugi interes – Velika Srbija. Mi smo veci , pametniji, obrazovaniji, jaci i vece zrtve od ostalih u regiji, mi moramo stiti Srbina , vratiti stare srpske zemlje pod Beograd, izaci na Jadran. Zato nam treba Moskva. Za pare nam treba Zapad. Za glas u UN nam treba Kina. Ne priznajemo medjunarodne organizacije ako nam ne odgovara. Nasi zlocini su samo odgovor njihovim zlocinima. Mi smo samo zrtve svetske anti-srpske zavere. Mi smo sami. Bolje receno- jedinstveni. Nema zemlje na svetu, a da je u dosta pristojnom okruzenju a da je toliko veliko zlo, bolest i pretnja za druge i za sebe, istovremeno poput ovog jada- Srbije.
Svaka cast Vitomire. Kad bi bar jednom srbinu svojim tekstom otvorio oci, ucinio bi veliku uslugu svim srbima.
Bravo Vitomire, ovo je koncizna i precizna dijagnoza nas Srba i Srbije i sta u stvari hocemo. Prepisacu i nositi sa sobom da citam i prosvetljujem druge. Svaka cast na intelektualnoj snazi i postenju!! Veliki pozdrav i budite mi zdravi!
Treba znati, hteti i smeti. Još da se nađe i neko voljan da zagazi u kaljugu koja je od politike napravljena…
Da, mi bismo usli u EU ali cela ta EU koju cini skoro 30 zemalja mora da ispuni nase mnoge nerealne zelje ( necemo u NATO, necemo nista da dajemo a hocemo da uzimamo) – a to su i za svaku od njih bili uslovi za ulaska. O Kosovu je prica davno zavrsena za svakog ko realno shvata situaciju isto kao i naglabanja o ustavu, zeljama „srcu“ Srbije i ostalim praznim patriotizmima .Da li oni koji postavljaju ove i mnoge druge nebulozne uslove misle da ce ih iko iz EU ikad prihvatiti. Mi cemo i dalje postavljati uslove koje niko nece prihvatati i tonuti sve nize prema dnu koje cemo robujuci zabludama skoro i dodirnuti. Istovremeno ce nas ostaviti u blatu cak i oni za koje smo ne tako davno bili ideal. Zbog takvih i slicnih dezorijentisanih samozavaravanja buducnost nasih narednih generacija je na zalost jos bezizlaznija od nase danasnje.
Ps. P.o. drugi put saljem isti komentar koji sam posao pre 6 – 7 casova i na zalost jos uvek nije objavljen (isti je slucaj sa svakim mojim komentarom sto ne mogu da razumem. Da li vam je cilj sto vise ili sto manje citalaca?
Krasti,krasti i krasti od sebe samih i buduđih naraštaja!
Politika Nikole Pasica.
…pa da
..jadna srbadija i jadni srbadinci.