Dva lica Trampa

Istraga specijalnog savetnika Roberta Milera, posle višemesečnog prikupljanja sudskog materijala, dovela je pred Veliku porotu trojicu bivših aktivista u kampanji Donalda Trampa. DŽordž Papadopulos, optužen da je lagao FBI o kontaktima sa Rusima, priznao je krivicu i nagodio se sa istražiteljima da sarađuje, dok Pol Manafort i Rik Gejts u dvanaest tačaka odgovaraju za pranje novca i poreske prevare i nisu (bar zasad) direktno dovedeni u „rusku vezu“.

Ministarstvo pravde SAD, najkraće rečeno, upućuje da su agenti Rusije počeli da se ubacuju u predsedničku kampanju marta 2016, prizivajući partnerstvo i nudeći pomoć, uključujući „prljavi veš“ Trampovog protivkandidata Hilari Klinton. Trampova savetnica za štampu Sara Sanders kaže da Bela kuća ne brine, jer su optuženi bili samo „sezonski volonteri i operativci“. Predsednik, inače, na sve strele kojima ga zasipaju uzvraća da je to – „lov na veštice“.

Istovremeno, podrška Amerikanaca sopstvenom predsedniku je spala na najniže grane otkad je preuzeo dužnost. Najnovije ispitivanje raspoloženja – koje su obavili En-Bi-Si televizija i dnevne novine Volstrit džornal – pokazalo je da samo trideset osam procenata građana odobrava kako Donald Tramp obavlja posao šefa države, a pedeset osam odsto čine nezadovoljnici.

To je zapravo dalja putanja silazne linije naklonosti. Statističari su odmah naveli i poređenje sa poverenjem prethodniku u prvoj jeseni po useljenju u Ovalnu kancelariju u januaru: Barak Obama je na tom barometru imao pedeset jedan poen, pre toga Bil Klinton četrdeset sedam.

Najveći pad Tarmp beleži među nezavisnim, belim biračima, posebno u grupi manje obrazovanih, koji su – inače – njegov glavni izborni oslonac. „Da li je ovo početak osipanja Trampove baze, dok se u isto vreme republikanci međusobno sukobljavaju“, pita se ispitivač Fred Jang.

Komentarišući jednu drugu proveru, ali sličan nalaz, NJusvik čak zaključuje, ciljajući na Trampa: „Bivša zvezda TV rijaliti programa je najnepopularniji predsednik u skorijoj istoriji. Niko 274. dana (upravljanja Amerikom) nije imao toliko nizak rejting. Najbliži je bio bivši predsednik DŽerald Ford sa 38 procenata u istom ‘prolaznom vremenu’. Ali, treba primetiti da se Fordova popularnost drastično spustila pošto je pomilovao, oslobodio od krivice svog prethodnika Ričarda Niksona, koji je podneo ostavku, osramoćen u Votergejt skandalu. Odluka Forda potonjih godina bila je široko prihvaćena kao ispravna i hrabra.“

Analitičari zapažaju i složeniju, dugoročniju vrednost „merenja“sadašnjeg predsednika: skoro polovina učesnika ankete „želi da njihovi glasovi budu poruka da na polovičnim izborima 2018. za Kongres (sada pod kontrolom republikanaca) više demokrata budu uspešni, kao ravnoteža Donaldu Trampu i njegovim saigračima“. Pored toga, i nekolicina uglednih republikanaca, kritičara Trampovih postupaka i ponašanja, poput Boba Korkera, najavili su da se neće ni ponovo kandidovati da obnove mesto u Senatu.

I istraživanje američkog nezavisnog medija Militari tajms je zanimljivo: raspoloženje u vojsci prema predsedniku i vrhovnom komandantu je podeljeno na skoro dve ravne ocene – prelaznu i neprelaznu, ali među oficirima je ipak zabeleženo više glasova nezadovoljnih.

Sreću se konačno i krajnje radikalni pogledi. Konzervativni veb-sajt Kampus reform iz Arlingtona u Virdžiniji, namenjen studentima, u tekstu Kajla Perišića navodi ni manje ni više nego da su se „prošlih meseci demokrate iz Predstavničkog doma i Senata obratili profesorima psihologije tražeći njihovo mišljenje o stanju mentalnog zdravlja predsednika Trampa“, po njima nepodobnog za obavljanje dužnosti, čime pokušavaju da u igru uvedu i aktiviraju 25. amandman Ustava. Ipak, članak se završava opaskom da među demokratama nisu svi „ukrcani na taj brod“, pominjući ocenu DŽesi Ferguson da je reč o „jeftinom udarcu“.

Investitor i filantrop – kako je predstavljen Tom Stejer – milijarder iz San Franciska je objavio da će potrošiti deset miliona dolara na kampanju, koja poziva na pokretanje impičmenta (zakonskog smenjivanja) Donalda Trampa. U jednominutnom televizijskom oglasu se 45. predsednik optužuje za „pokretanje mogućeg nuklearnog rata sa Severnom Korejom, opstrukciju pravde prilikom smene bivšeg direktora Federalnog istražnog biroa DŽejmsa Komija i kršenja Ustava oduzimanjem novca od stranih vlada i pretnji zatvaranjem novinskim organizacijama“. Kampanja će biti proširena i digitalnim reklamnim porukama, a još se ne zna koliko će trajati, uz naznaku da „završetak nije na vidiku“. Stejer Trampa – kao „neposrednu opasnost za zdravlje i bezbednost Amerike“ – naziva „mentalno nestabilnim a opremljenim nuklearnim bombama“.

Predsednik, nimalo nežnije, uzvraća omiljenom Tviter vatrom.