Haška ispovedaonica

Fatu Bom Bensuda je posle petogodišnjih ispitivanja još krajem 2019. utvrdila: „Postoji osnova i dovoljno prikupljenih informacija da se otvori postupak protiv Izraela zbog ratnih zločina na palestinskim teritorijama, kao i razumna pretpostavka da treba istražiti i delovanje Hamasa i sličnih terorističkih i islamskih grupa prema civilima.“

Bensuda je na prvom koraku diplomatski oprezno zatražila pravnu proveru da li Palestina, koja je 2015. potpisom svoje autonomne uprave prihvatila Rimski statut, spada u nadležnosti ovog Haškog suda, čiji domen u zaštiti pravde su suverene države.

Odgovor je u ovom slučaju jasan. Sudijska trojka je izjašnjavanjem 2:1 (Francuz i pravnica iz Benina, dok je predsedavajući Mađar Peter Kovač izdvojio mišljenje) oglasila da Bensuda sada bez dvoumljenja može da pošalje islednike, koji bi tragali za ratnim zločinima (koncentrišući se posebno na 2014) Izraela i Hamasa na Zapadnoj obali, u istočnom Jerusalimu i u oblasti Gaze.

ICC, organizacija 123 zemlje – po svom utrojstvu – vodi postupke protiv pojedinaca u slučaju teških zločina, među kojima mogu da budu vojnici i oficiri svih činova, ali i političari na visokim dužnostima, ne i država.

Put do podizanja takvih optužnica je sasvim sigurno veoma dug, često nedovršen, nekad i nemoguć, ali u ovoj „sudskoj predigri“ već i uvodni gambit dovoljno raspaljuje vatru, pre svega na izraelskom političkom ognjištu.

Odmah se oglasio Benjamin Bibi Netanjahu, protinapadom, naravno očekivanim žarom i intonacijom: „Sud iz Haga ignoriše stvarne ratne zločine.

Umesto da to čini, progoni Izrael, zemlju stabilnog demokratskog režima, koja drži do vladavine zakona, a uopšte i nije član tog suda. Svojom odlukom Hag je naneo štetu demokratskom pravu nacija da se brane od terorizma i da padaju u šake elemenata, koji umanjuju napore da se širi krug mira.“

Ministar spoljnih poslova Gabi Aškenazi govori o „deformisanju međunarodnih zakona i pretvaranju ove institucije u političku alatku u rukama antiizraelskih propagandista, nagrađujući pritom palestinski terorizam i nespremnost za povratak pregovorima“, što revnosni ambasador iz Vašingtona Gilad Erdan dopunjuje uobičajenim rafalom o antisemitizmu.

Palestinska strana u Ramali je zadovoljna „istorijskim danom koji je potvrdio neizbežno utvrđivanje odgovornosti za učinjena dela“.

Čak i palestinski odmetnici u Gazi su pozdravili, iako se istražni mandat odnosi i na otkrića o njihovim postupcima, ali njima je važno samo da je Izrael na nišanu.

Odmereni telavivski dnevnik Haarec nalazi da je „najznačajniji deo odluke ICC prihvatanje Palestine kao države, sa pravom da traži zaštitu“. Sud istovremeno – zapaža list – nije odlučivao o granicama ili rešenju ukupnog izraelsko-palestinskog sukoba, krećući se u okvirima aršina Ujedinjenih nacija.

Razložni uvodničar ukazuje na pouku: „Izrael treba da posmatra odluku sudija, koja trasira putanju za istragu o ponašanju na (okupiranim) teritorijama, kao crvenu zastavu. Naime, Izrael se našao u statusu osumnjičene države i otud mora mirno da predstavi svoje argumente i tumačenja o incidentima koje će ICC istraživati. Bacanjem blata na Haški sud i odbijanjem saradnje neće se osloboditi krivice, ako bude konačno dokazana.“

Prema nepotvrđenim vestima, zabeleženim i u ozbiljnim medijima, odgovorni izraelski službenici – za svaki slučaj – prave liste onih koji bi jednom mogli da se nađu u Hagu i pored Bibijeve poruke da će se „svim načinima nastaviti zaštita građana i vojnika od haških neprijatnosti“.

Ugledan, poštovan, koliko napadan analitičar Gideon Levi, neumorni istraživač različitosti među sunarodnicima u preispitivanju savesti i ponašanju sopstvene nacije, i ovom prilikom dolazi do zanimljivih uverenja: „Svaki pristojan Izraelac treba da bude srećan da čuje dobru vest iz Haga. Konačno, posle pedeset tri godine, Međunarodni krivični sud ima nadležnost za navodne ratne zločine, koje je počinila jevrejska država, Ali, malo Izraelaca iz vojnog i političkog establišmenta će se preznojavati u mesecima, koji dolaze. Iskusni advokati će biti unajmljeni da ih brane. Neki će biti uplašeni da putuju u inostranstvo, iz straha da će biti uhapšeni. Možda je to način da oni počnu drugačije da razmišljaju o svojim postupcima, a strahovanje od sudskog progona da ih ubuduće i obuzda. Prvi test je, međutim, odgovor političkog establišmenta i medija u Izraelu na saopšten odluku ICC. Zasad, kao i uvek – kad je reč o okupaciji – nema razlike između levice i desnice; svi, ‘skoro kao jedan’, reaguju kao žrtva, umesto da se povinuju sudu i budu mu zahvalni zato što traga za istinom, jer – konačno – Izrael nema šta da krije. Desnica je tu nebitna, jer sigurno ne razume o čemu se radi. Ali, lider opozicije (centar i levica) je nazvao odluku haškog suda sramnom, pa kome je onda potreban Gideon Saar (krajnja desnica), kad imamo nekog poput Jaira Lapida“.

Možda će sada tužilac iz Gambije (Bensuda) i sudije iz Benina i Francuske učiniti nešto što se naš (izraelski) poštovani i uzvišeni Vrhovni sud na svoju sramotu nikad nije usudio da uradi – nada se usamljeni novinski vitez Levi.