Rusija diktira

„Gazdovanje“ Bliskim istokom je složena jednačina.

Duži izvod iz teksta Amosa Harela, komentatora uglednog izraelskog Haareca – u čiju pouzdanost ne treba sumnjati – pomaže da se razabere nova postavka lavirinta:

„Ruski predsednik Putin zaustavio je sukob Izraela i Irana u Siriji i obe strane su prihvatile njegovu odluku. To je očigledan zaključak, koji se izvodi iz niza događaja krajem prošle nedelje. U subotu popodne, posle drugog talasa izraelskog bombardovanja sirijskih ciljeva i iranskih instalacija u toj zemlji, visoki zvaničnici u Jerusalimu i Tel Avivu još su bili ratoborni i izgledalo je da se razmatraju dalje akcije. Takva razmatranja prekinuta su ubrzo posle telefonskog razgovora predsednika Vladimira Putina i premijera Benjamina Netanijahua.

Zvanično saopštenje Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi usprotivilo se povredi sirijskog suvereniteta od Izraela, a potpuno je ignorisalo događaj, koji je izazvao erupciju – upad iranskog drona u izraelski vazdušni prostor. U razgovoru par sati ranije, Putin je od Netanijahua zatražio da izbegne korake koji mogu da vode „novoj rundi opasnih posledica za region“. Rusi se, takođe, zabrinuti zbog blizine izraelskog bombardovanja mestima gde se u službi nalaze njihovi vojnici i savetnici, uključujući bazu T4 pored Palmire, u kojoj je uništen iranski komandni punkt odakle je prethodno ispaljena i raketa na F16.

Tišina posle razgovora Netanijahu-Putin još jednom pokazuje ko je stvarni gazda na Bliskom istoku. Dok su Sjedinjenje Države u ovom momentu odsutne – nastavljajući da tragaju za usaglašenom američkom spoljnom politikom – Rusija diktira tok stvari. Moskva je uložila isuviše napora i sredstava u spasavanje režima predsednika Bašara Asada da bi dozvolila Izraelu da ostvaruje svoj strateški program. Svakako može da se pretpostavi da je takva poruka u telefonskom razgovoru prenesena Netanijahuu.“

Izraelski analitičari ukazuju da kako to „ne znači da Jerusalim nema svoje adute za pogodbu, počev od sposobnosti da na sirijskoj sceni izazovu novi dramatični vrtlog, niti da je izgubio superiornost u vazduhu“. Bivši borbeni pilot i šef vojne obaveštajne službe, sada na čelu Instituta za studije bezbednosti, rezervni general Amos Jadlin poručuje da „istina, nekad ima gubitaka ili grešaka na našoj strani, ali ravnoteža je nesumnjiva“. Dodaje, međutim, da treba izvući ključnu pouku zašto je avion tako izuzetnih sposobnosti srušen starom raketom.

Ipak, na javnost ima šokantan efekat obaranje F16, a stručnjaci pominju i usađenu preteranu samouverenost u nadmoć sopstvene avijacije; preporučuju veću opreznost od mogućeg iznenađenja i kad se „vlada nebom“.

Na drugoj strani Sirijci i Iranci su se „naoružali impresivnim propagandnim dostignućem“, ali i novom vojničkom računicom da Revolucionarna garda Islamske Republike može samostalno da širi delovanje na region, bez oslanjanja na izabrane i od nje opremljene poluge, poput Hizbule, Hamasa i lokalnih milicija. Takvo razmišljanje podstiče uverenje o „dugoročnom stvaranju nove ravnoteže snaga, u kojoj Izraelu neće biti dozvoljeno da izvodi vazdušne napadne, kad sračuna da su mu potrebni“. Ovakvi „uspešni ratovi između ratova“, uglavnom pohodi na skladišta oružja i mesta gde se proizvode – kako su nazivani u telavivskim medijima – po uverenju načelnika Generalštaba Gadija Ajzenkota, „mogu da navedu neprijatelja da pokuša da odgovori nečim što može da dovede region na ivicu pravog rata“. To se upravo dogodilo prošlog vikenda, kad je „za dlaku izbegnut takav sudar, ali ne i zauvek“.

Uvodnik Haareca zaključuje da, kao lekciju, umesto utvrđivanja novih ciljeva za bombardovanje, Izrael treba da prihvati da se režim Asada vratio na kormilo Sirije, uz podršku Irana i predsednika Rusije, i „mora da se pomiri sa ovom situacijom i pronađe način da se spreči zaoštravanje, uz čvrstinu na Golanu, a Netanijahu, koji uglavnom nije saglasan sa vojnim avanturama, u tom cilju da se usmeri na svoje diplomatske veze i veštine.“

Vašington post piše – pozivajući se na izraelske eksperte – da je nad Izraelom oboren iranski dron, kao domaći proizvod, napravljen kopiranjem američke letilice, koju su Iranci oborili 2011. godine dok je bio na njihovom nebu u špijunskoj misiji CIA za otkrivanje nuklearnih objekata Teherana.