Imena luda…

Mogla bi da se varljivo i prevarno zove Agencija, a da bude registrovana kao NVO, što se dešava. A podsetilo me na ideju s kraja 1980-ih, pre ulaska u vreme procvata uz ratove i krvavu i lopovsku tranziciju, kad je jedan moj drugar pa skoro i registrovao udruženje koje se zvalo Privredna komora, tog i tog kraja.

Uostalom, i sada postoji ovde, uz SANU, i udruženjska Kraljevska akademija nauka i umetnosti Srbije, koja, kaže, bolje neguje naučne i umetničke tradicije, njeni se članovi nazivaju akademicima, predaju na poznatim i nepoznatim fakultetima i univerzitetima. I, naravno nisu (svi) neki nestručni prevaranti, ali se marketinški veoma služe sindromom kićenja perjem akademije.

A povod za ova podsećanja je bizaran, što me opet vraća na rane 1970-te i moje prve godine u Beogradu. Na jednoj zgradi, tu negde oko Slavije, u blizini Treće, zvane Osma, pa opet Treća gimnazija bio sam video tablu na kojoj je pisalo Jugoslovenski zavod (možda i institut) za paletizaciju. Iskreno, tada mi je reč paleta bila poznata kao pojam iz slikarstva, ili metaforično za paletu boja, mišljenja, utisaka itd…

Nije ih tada ni bilo u široj upotrebi, pa nisam pojma imao da se paletom zovu i oni podmatači za robu, od građevinskog materijala do knjiga, a ni sad ne znam da li je institut za paletizaciju imao cilj da širi ideju boljeg pakovanja na palete ili neku drugu.

Uglavnom, sada zvanična imena zavoda (ređe) ili instituta imaju mnogo veću raširenost, a država se nije pobrinula da ta imena rezerviše samo za svoje institucije i ustanove. Svako može da neku budalaštinu nazove zavodom, ili institutom, možda zato što su se i oni zvanični i državni iskvarlili i degradirali.

Dobar pokazatelj atmosfere koja to čini mogućim je i to što se npr. brojni frizeraji nazivaju akademijama, ali istovremeno na njih liče i diplomatske i političke akademije što okupljaju partijski podmladak i starlete, pošto su starlete i straletani nižeg ranga okupljeni u TV-odvratnosti zvanoj Zadruga.

Istovremeno dok jedan ministar bez portfelja osniva po selima nove zadruge u kojima se ne smanjuje rizik da svest zadrugara veoma za/liči na onu koju vidimo u tv-zadruzi.

Usred svega toga, ovih se dana na društvenim mrežama, ponovo pojavila priča aktuelna i pre godinu i po o jednoj poslovnoj tabli usred Beograda. Knez Mihailova 49. Naziv firme je Služba za organizacju centra za zavod.

Naziv veoma otmen, stručan (kao „posebni kolektivni ugovor ili krovna organizacija mladih) i zaista zvuči dovoljno besmisleno da liči na zvanično. Oni koji sad s čuđenjem šire etrom priču o ovoj tabli, možda ne znaju da su se novinari potrudili i ustanovili da na naznačenom spratu nema takve službe, uprkos uverljivosti imena.

I da svako može da nakači na zgradu frtalj kvadratnog metra table bez ikakve dozvole, jedino ne sme na zgradu pod zaštitom države. Ali ovde sve može, ova zgrada baš i jeste pod zaštitom.

Dakle, neko se poigrao. U zemlji gde svaka besmislica može da izgleda verovatno, da čak dobije političku dimenziju, jer je neki područni odbor vojvođanskih čankista prokomentarisao tablu kao dokaz centralitzacije Srbije umesto decentralizacije.

U zemlji gde niču (para)državne agencije i firme i za svaku takvu besmislicu. Gde ima i preduzeće koje koordinira putne sa železničkim kooridorima, gde ima i svemirska i nuklearna agencija…

MOLBA UREDNIKU I IZVINJENJE ČITAOCIMA: Molim da se zbog značaja besmislice, odstupi od koncepta rubrike i tabla objavi posred teksta.