Usplahiren – propo

Zapravo, takve naprave, manje savršene već postoje, a kod nas, vidimo, i televizije su debelo na tom zadatku.

I, proizilazi da je ovaj drugi problem važniji i da je odsustvo susreta sa usplahirenošću samo njegova posledica.

Inače, spisak nepoznatih pojmova koji bi trebalo da budu sasvim uobičajeni veoma je dugačak.

Nove generacije neke reči ne upijaju ni kad su u porodičnoj upotrebi, jer se smatraju prevaziđenim i arhaičnim.

Radio sam i sa masterima novinarstva koji tako misle i imaju nezamislive rupe u pojmovniku i broju reči u upotrebi.

Jezik (rečnik) elektronske komunikacije i skoro svih društvenih mreža prilagođava se kratkoći, same reči se skraćuju, izmišljaju nove koje pokrivaju navodno više pojmova.

Kao što je ovo gore propo u naslovu zamena za – hajde opet iz žargona – cijuknuo, fijuknuo, propala stvar…

S te strane, jezik se siromaši, mada poznavaoci i stručnjaci tvrde da „govor mreža“ i mladih ne treba toliko da zabrinjava.

Jer je, kažu, samo neka vrsta novog šatrovačkog, slenga, žargona i da oni koji se njime služe, u drugim situacijama i prilikama, drugačije govore i pišu.

Dobro bi bilo da je tako, ali nije, bar nije u potpunosti.

Generalno govor se „obogaćuje siromašenjem“, obogaljuje.

Virtuelna, onlajn komunikacija nikad neće moći da zameni pravu a da je ne osiromaši. Dokaz za to je upravo bio i na ovom ispitu – zbog koronske onlajn nastave, kriterijummi testa su sniženi.

Uostalom, ovde se u svemu više poštuje princip ili-ili nego kompromisno i to i ono.

No, nad svim ovim problemima ima jedan još značajniji.

Iako ne možemo biti sigurni da li na početku beše reč, ili reči dolaze imenuju pojavu, stvar, ponašanje, osobinu, u svakom slučaju velika je povezanost između gubljenja reči i onog što one opisuju.

Na primer, reč prilježnost bila bi svakako nepoznatija od usplahirenosti. Ali je gore što više u stvarnosti nema prilježnosti, istrajnosti…

I tako dalje… nestaju plemenite reči, ali nema ni plemenitih osobina.