Dva bauka kruže planetom 1

Dok se u forumima većalo, na ulicama se protestovalo. Na čelu protesta je bila već čuvena mlada srednjoškolka. Aktivistkinja iz Švedske, Greta. Prva grupa je diskutovala, druga protestovala za spas planete. Nisu bili zadovoljni jedni drugima. Prvi što ih drugi ometaju u važnom poslu. Drugi, što se prvi ozbiljnije i odgovornije ne bave važnim poslom.

Nekad je Marks pisao o „bauku komunizma koji kruži Evropom“. Marks promašio. Bauk se probušio. Pobedili tržište i kapitalizam. Izgleda da se i civilizacijski pobednik „preigrao“. Napadaju ga dva opasna bauka. Prvi su klimatske promene usled globalnog zagrevanja. Prosečna temperatura već je porasla za jedan stepen. Zbog nepoštovanja i ponižavanja prirode od strane čoveka. Posebno od početka dvadesetog veka. Fabrike su u vazduh i reke emitovale i bacale ugljen dioksid i druge otrovne gasove i otpadne vode. Kanalizacija se direktno izlivala u reke. Čovek je bacao gde je, i šta hteo.

Kao i uvek, priroda je uzvratila udarac. Preko poplava, požara, suša, erozija zemljišta, vetrova i talasa. U skorašnjem velikom požaru u Australiji uginulo je preko milijardu životinja. Sve se teže diše. LJudi sa maskama na ulicama su postali tužna svakodnevica. Bilo je i ranije vrućina, ali Sunce nikada nije „ujedalo“ kao ovih godina. Kjoto protokoli i ekološki zakoni su stigli suviše kasno. Predviđa se da će se zbog klimatskih promena u sledećim decenijama pojaviti više miliona izbeglica. Koje mora neko primiti, nahraniti i napojiti. Šta će tek biti, ako do kraja ovog veka prosečna temperature poraste za još dva stepena, ni stručnjaci ne smeju da prognoziraju. Sigurno je samo da mnoge životinjske vrste neće preživeti. Za spas planete treba mnogo para. Koje siromašni nemaju. Hoće li bogati „odrešiti kesu“. Pohlepa za profitom je pojela mnoge živote. Ima li kraja.

Zbog pohlepne i nekontrolisane trka za profitom, planetu je napao i drugi bauk. Nepodnošljive regionalne i socijalne nejednakosti. Radnik u Americi ima 93 puta veči dohodak od kolege u Kongu. Kategorija „neuhranjeni“broji 800 miliona ljudi. Dnevno od gladi umire 20 hiljada ljudi(16 hiljada dece).

Dok se istovremeno u svetu godišnje baca 1,3 milijarde tona hrane. Koja vredi 300 milijardi dolara. Posledice „rente državljanstva“ su višegodišnje ekonomske migracije. Koje su odnele mnogo života. Na drugoj strani, dve hiljade i četiristo svetskih milijardera raspolažu sa četiri odsto ukupnog svetskog bogatstva. Neverovatnih 7.700 milijardi dolara. Kao dva godišnja BDP-a Nemačke i Japana, treće i četvrte ekonomske sile planete. U razvijenom kapitalizmu, socijalne razlike stalno rastu. Plate radnika u proizvodnji i srednje klase(lekara, inženjera, administrativnih radnika) rastu mnogo sporije od plata menadžera i profita(dividendi). Što je posledica proste činjenice da su prosečne stope rasta profita veće od rasta BDP-a(raspoloživog dohotka). Kad nekome daš više, nekome moraš uzeti. Zaposlenima.

To traje previše dugo, da bi još dugo moglo potrajati. Bauk socijalnih razlika ozbiljno preti. Čuveni Toma Piketi (Kapital u 21 veku), takođe „preti“. Ako tržišni kapitalizam, u narednih 30 do 50 godina, ne nađe model pravednije raspodele, prete nemiri i revolucije. Dosadašnji pokušaji su bili bezuspešni. Progresivno oporezivanje visokih primanja i profita, dugoročno je moguće samo ako se postigne konsenzus u svetu. Jer će se u protivnom, kapital i profit seliti u „poreske rajeve“ i of-šor kompanije. Efekti mogu biti katastrofalni. Kao kod globalnog zagrevanja. Posle Arapskog, Evropsko i Američko proleće.

Da se u svet u opasnosti, priznao je i „vašar“ u Davosu. Dve glavne teme su bile, dva naša bauka. Kako sačuvati planetu i Pravednija ekonomija. Šta se postiglo, pokazaće vreme. U zaključcima je sve idilično. Važno je šta su se „veliki“ dogovorili iza kulisa. Da li su prihvatili svoju istorijsku odgovornost. Da se sadašnji poredak(zapadni kapitalizam) za najviše nekoliko decenija pretvori u „kapitalizam sa ljudskim likom“. Nešto nalik na Švedsku.

Na kraju da podsetimo da i mi imamo i malu kopiju vašara u Davosu. Biznis forum u prvoj nedelji marta, na našem Kopu. Malo ekonomije, malo više skijanja i „ugostiteljstva“. Najčešće dolaze „probrani“. Da ćute ili hvale. Retki se osmele da kažu „golu“ istinu o našoj ekonomiji. Cifre u mikrofon. Možda će se ovog marta neko okuražiti. Naša kolumna predlaže pitanje. Zašto je Beograd lider na svetskoj listi zagađenosti. Šta nas toliko truje.