Naslov je parafraza onih nezaboravnih stihova pesme Safeta Isovića „Mujo kuje konja po mjesecu; Mujo kuje, a majka ga kune“. Poput Safeta nekada, tako je proteklih nekoliko meseci naš premijer (naziv u naslovu je „od milja“, zbog Safeta i rime) pevao o budućem livenju i kovanju železa u Smederevu. Samo da Esmark konkuriše. Samo da bude jedini. Samo da ispregovaramo. Pa da potpišemo. Ni dve visoke peći neće biti dovoljne. Na dobrobit Smedereva, regiona i države. Ako se lepo izrazgovaramo i dogovorimo, premijer obeća egzaltiranom narodu veliku „čast“ a sebi lično radovanje. Sa sve trubačima, jer nije mala stvar kad naša mezimica Železara konačno nađe (drugog) „mladoženju“.
Do samog finiša bi sve tako, i ipak ne bi dobro. Na kraju balade Esmark ili naši odustaše (i jedni i drugi kažu da su oni drugi). Gle čuda, ne beše tuge i razočarenja. Naš premijer zaboravi „Muja“ i zapeva novi hit. Šta ste mislili? Da ćemo se dogovoriti pa da kažete da je neko uzeo pare. Sad ste svi kao „popišani“. Izgubiste temu. Za Smederevo smo ionako već smislili „plan B“ (polako, o njemu ćemo kad dođe vreme).
Naša kolumna kao ekonomskopolitič ki institut svih vlada za dijagnosticiranje i lečenje „obrnute ekonomije“, uz pomoć gospodina Gugla i ostalih dobrih prijatelja, i ovog puta želi da pomogne vladi ali i svim ostalim „selektorima“ (kao u brazilskom fudbalu, svi mi znamo sve o svemu). Tako što ćemo, u nekoliko nastavaka, otvoriti „agendu“ Železara. Da je malo „osvetlimo“ i približimo svim.
Pogrešna je opšte prisutna teza da je Železara u Smederevu nastala bez nekog ekonomskog rezona. Bila je potrebna da bi se proizvodima od čelika pokrilo tržište SFRJ, građena je na verovatno najboljem mestu za takvu železaru na prostoru SFRJ, tehničko-tehnološki projekat je rađen od strane vrlo respektabilnih timova tadašnjeg Sovjetskog Saveza i zapadnoevropskih zemalja, oprema za primarnu proizvodnju (visoke peći i čeličana) je nabavljana od Rusa, a oprema za završnu proizvodnju (topla i hladna valjaonica, beli limovi) od najboljih zapadnoevropskih proizvođača. Drugim rečima, Železara je mogla i trebalo je da bude jedan efikasan, moderan, konkurentan i samoodrživ proizvođač čelika.
Međutim, mnogo faktora je uticalo da ona od samog starta izgubi tu šansu, i dobije imidž „bureta bez dna“. Hronološki poređano, glavni faktori su: Projekat Nove Železare je realizovan kao republički a ne kao savezni, pošto šezdesetih godina prošlog veka (kada je odlučivano o njenoj gradnji) nije postojala opšta (politička) saglasnost na nivou SFRJ da fabriku treba graditi; nedovoljna akumulacija Srbije je uticala da se gradnja Železare finansira skupim kreditima, sa kratkim rokovima otplate, što je dovelo do produžetka perioda gradnje Železare (umesto od pet do 8 godina građena je oko 25 godina); pri tome je proizvodnja u pojedinim fazama tehnološkog procesa otpočinjala odmah po završetku tih faza gradnje, bez obzira na tehnološki tok proizvodnje, što je značajno povećavalo troškove i od samog početka pravilo ogromne gubitke; zapošljavanje na osnovu političkih instrukcija i zahteva umesto na osnovu potrebe tehnološkog procesa stvorilo je višak koji se krajem osamdesetih merio dvostrukim brojem zaposlenih u odnosu na tadašnje standarde zaposlenosti po toni proizvedenog čelika.
Tako se o gašenju Železare počelo razmišljati pre nego što je završena njena izgradnja, ali je ipak prevladao stav da je fabrika potrebna Srbiji i da donosi više nego što košta njeno održavanje i gašenje, bez obzira na neprofitabilan rad.
Faktori koji su dodatno uticali ne tehnološki i poslovni položaj Železare su: uvođenje ekonomskih sankcija SRJ, koje su u potpunosti onemogućile bilo kakav rad sve do 1996; NATO bombardovanje (24. mart – 17 juna 1999. godine), u kome je Železara dva puta bila meta; političke tenzije 2000. godine; stečaj u julu 2002. godine.
Onda je, najpre preuzimanjem menadžmenta u novembru 2002. godine, a potom i kupovinom Sartida u stečaju od strane USS (Ju-es-stil) u septembru 2003. godine, počelo kratkotrajno „zlatno doba“, o čemu pišemo u sledećem nastavku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
