Grad bez predrasuda

„Ne prljaju pravi Beograđani već ovi što su došli sa strane“, ubeđeno je pričala svojoj poznanici.

Nekoliko dana kasnije čekao sam da se upali zeleno svetlo na pešačkom prelazu kod Narodnog pozorišta. Pored mene je bila grupa momaka. Iz njihove priče saznao sam da smatraju da je Skadarlija mesto na koje „izlaze dođoši“ jer „kafanska atmosfera predstavlja njihovo prirodno okruženje“.

Naravno, ni jedno ni drugo izraženo mišljenje ne samo što nije tačno već je istovremeno potpuno skandalozno. Zaista postoje ljudi koji prljaju Beograd međutim među njima ima dosta onih koji su rođeni u ovom gradu. Takođe, Skadarlija je omiljeno stecište i velikog broja rođenih Beograđana.

Tvrditi da grad prljaju ljudi koji su došli iz unutrašnjosti i da mesta za izlaske na kojima dominira narodna muzikai, takođe posećuju isključivo oni je najobičnija glupost i predrasuda. Takav nakaradan način razmišljanja prema doseljenicima u Beogradu uvek je postojao. Posebno su time ističu pojedini među takozvanim „starim Beograđanima“. Čist oblik malograđanštine i snobizma koji sam uvek prezirao. Po „lokal-patriotskoj“ liniji nisam nikad grupašio. Čak ni u vojsci gde sam po prvi put bio odvojen od kuće i često me hvatala nostalgija. NI kod drugih vojnika iz Beograda nisam primetio takve tendencije. Jedino što smo praktikovali je da, uz neizbežno pitanje prilikom upoznavanja „iz kog si kraja“, kad neko iz kasarne ode na odsustvo mu kažemo „pozdravi Beograd“.

Primećujem da je broj ljudi koji smatra da su „stari“ ili „pravi“ Beograđani, te da su „iznad“ doseljenika sada veći nego što je to bio slučaj ranije. Dokaz da je to nažalost zaista i tako je što sam predrasude tog tipa čuo dva puta u kratkom vremenskom periodu. Verujem da razlog za tu deformaciju treba tražiti u velikom socijalnom raslojavanju koje je u Srbiji nastupilo u poslednjih petnaestak godina. U Beogradu je bolji standard nego u unutrašnjosti pa neki neodgovorni pojedinci rođeni ili odrasli u ovom gradu smatraju da su „vredniji“ od ljudi iz provincije i čak da ih ovi drugi „ugrožavaju“. Kako su predrasude prema drugim nacijama, etničkim grupama, izbeglicama i migrantima za svaku osudu to isto važi i za one koji su netrpeljivi prema ljudima iz unutrašnjosti. Svaki oblik lokal-šovinizma zaslužuje osudu i gnušanje progresivne javnosti. Beograd je doseljenički grad. Svi su u njega u jednom trenutku došli iz unutrašnjosti. Neki istorijski podaci govore da je za vreme turske okupacije u Beogradu bilo veoma malo srpskog stanovništva. Retko ko se može pohvaliti da je četvrto ili peto koleno rođeni Beograđanin. Ono što je najvažnije i na šta sam ponosan je da je Beograd otvoren i gostoljubiv grad u kome većina srdačno prihvata novopridošle. Zbog toga sam uveren da će bez obzira na povećanje procenta lokal-šovinista taj broj uvek biti mizeran i beznačajan.