Jovo nanovo

Pokazalo se da je javno-privatno partnerstvo u gradskom prevozu podjednako loše kako za putnike tako i za prihode Grada, međutim čelnici Beograda, navodno poštujući preporuke struke, dozvoliće privatnoj firmi da ubira prihod u periodu od čak 13 godina tako što će ona zameniti i održavati tehnologiju verifikacije karata koju je pre 10 godina postavila firma „Apeks solušn“, tvorac nepopularnog „bus plus“ sistema.

Od novog operatera gradski čelnici očekuju „modernizaciju sistema“ međutim ugovorom je zamena definisana samo u slučaju „ako je oprema nefunkcionalna usled kvara, oštećenja ili sličnog“.

Dakle u praksi, novi privatni partner će preuzeti zastarelu tehnologiju, koju je pre 10 godina postavio „Apeks solušn“ i eventualno nešto zameniti ako se to pokvari.

Vesić se, kao navodnim benefitom, pohvalio i time što je za privatnog operatora predviđen manji procenat naknade nego što je to dosad bio slučaj.

Međutim, ne radi se o značajnom smanjenju provizije jer će taj procenat sa 8,53 odsto na koliko ima pravo „Apeks solušn“ spasti na 7,92 odsto.

Potpuno je neodgovorno i drsko da se, i pored negativnih iskustava sa „bus plus“ sistemom, gradska uprava odlučila da firmi koja postavi sistem za naplatu karata omogući da uživa profit od njihove prodaje a da pri tom na bilo koji način ne učestvuje u procesu javnog prevoza u Beogradu.

Takav sistem je ne samo omražen kod putnika, od kojih najveći broj ima izuzetno nizak životni standard, već je loš i po prihode Grada.

Grad Beograd je bio prinuđen da sa čak 70 odsto iz budžeta pokriva troškove javnog prevoza.

S obzirom da se sistemski ništa neće promeniti ni u slučaju novog partnera, logično je pretpostaviti da će građani iz svog džepa i dalje morati da subvencionišu gradski prevoz iako već plaćaju kartu, dok će privatni operater unosno da profitira.

Građani se možda i neće rešiti tvorca „bus plus“ sistema jer „Apeks solušn“ može da učestvuje na tenderu za javno-privatno partnerstvo koji je Grad raspisao i da na njemu pobedi.

Umesto što dopušta privatniku da „pokupi kajmak“, kad je reč o naplati karata u javnom prevozu, Grad Beograd bi trebalo da izabere jedno od dva moguća razložna rešenja po tom pitanju.

Prvo je da Grad Beograd preuzme sistem naplate karata na sebe.

Na taj način bi se obezbeđivao novac kako za preduzeća koja se bave javnim prevozom tako i za budžet.

Ne bi bilo nepotrebnih rashoda kao što je plaćanje provizije posredniku.

Drugo rešenje bi bilo uvođenje potpuno besplatnog javnog prevoza kakav postoji u mnogim gradovima sveta.

Potrebna sredstva, kojima bi se putnicima omogućio besplatan prevoz, sticala bi se naplaćivanjem taksi privatnim firmama, ekstraprofiterima sa teritorije Grada.

Međutim, gradskim čelnicima očito prioritetan cilj nije efikasan prevoz građana i puniji budžet već obezbeđivanje zarade privatnom kapitalu, naročito onom u oblasti usluga.