Ko to "džabalebari" po kafićima?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Malo si pobrkao loncice.Nije Vucic spominjao omladinu vec opozicione politicare.
   Verujem da bi u svojoj ostrascenosti najvise voleo da se vratimo u doba vladavine zute mafije kada je nezaposlenost po zvanicnoj statistici bilo preko 30 posto a nezvanicnoj tj realnoj preko 50 posto.
   Sreca pa ima nas koji jos uvek nismo doziveli amneziju i veoma dobro se secamo kako je bilo pre a kako je sada.

2. Aleksandar Treći je izmislio pojam "radno neaktivno stanovništvo", pa je tako sveo nezaposlenost na samo 11%, iako je realno nezaposlenost oko 30%, a medju mladima i do 50% (u manjim mestima je to drastično vidljivo).

3. Piju kafucino,umesto da se licenciraju za upravnike stambenih zajednica…Da cupkaju uz SNS standove,bolje bi im bilo…? A i masine za izdavanje rednih brojeva,u filijalama NSZ traze servisere,usijale se masine ( nabavljene preko tendera)…I kao sto himna veli :Boze pravde,pobegose svi odavde…!!!

4. @ dejan: nije li te sramota koliko nam je dobro?Mene je recimo,sramota, tebe!!!!

5. Zgodno, bas zgodno… Trenutno se vrti vise varijanti "““ladovina-momcinja" : 1. -Izvinite , momci da li ste zainteresovani za posao?- A, ne. Nas ne interesuje posao, gospodine. Nas samo interesuju pare. 2.- Radis? – Nisam lud. Ja da im radim za 20000? no way. 3.–Ne radis? – Trazim bilo sta. Ali, ne da kopam ili tako sta..4.Ja, posao? Imam za pice i cigare. Starci sljakaju. Ja sam ok.5.Nezaposlen si? – Sedim evo, , kafa, sok…Cekam papire i cao, ciganini, oprastam se s vama!!!6.Jesi li ok?- U redu je, ima za benzina, za picu i pivo, matori ce sriktati vec kad budem zreo…7- Zasto ne radis? – Za koga da rintam , pokradose sve, za sebe i svoje kretene …8.- Sedis tu tako..? -Ja sedim i ocekujem poziv na dobrovoljnu omladinsku radnu akciju izgradnje autoputa "Beograd-Sarajevo- Zagreb- Ljubljana… zezem je , prijatelju.. a mozda me pre pozovu da im provozam tom rutom nove tenkice … ko zna..9.- U sta ti verujes, mladicu, kada nemas posla vec trecu godinu? – Verujem u ljubav, gledam u Acinu fotku i to sitno pevusim, mozda me zapazi i ustranci malkice, da i ja malo soli osolim…

6. U našoj tzv. državi, inače, nefunkcionalnoj, osim da štiti vladajuću klasu i strane invenstitore, žive tri kategorije građana: 1. Penzioneri koji troše pare iz budžeta, koji bi rebalo da bude uložen u obrazovanje i otvaranje radnih mesta. 2. Robovi, gde spadaju i deca školskog uzrasta koja nose velike rance pune nepotrebnih knjiga, jer biti rob nije potrebno imati znanje, većina zaposlenih u privatnim firmama i svi bez stalnog zaposlenja, i mlade lepe devojke koje prodaju svoje telo lopovima. 3.Lopovi, gde spadaju političari, bogataši koji su dobili bogastvo družeći se sa vlastodržcimaa, bankari bezbrog stranih i domaćih banaka, i raznovidni trgovci, savetnici, menadžeri i ostali hokštapleri.
   Današnje stanje globalizacije i demokratije istraživački je najbolje obradila Loreta Napoleoni u svojoj knjizi “Ološ ekonomija”.Između ostalog, Loreta je zaključila: ”Devedesete godine 20. veka obeležila je pandemija globalnog virusa: demokratije. Smrtonosni virus, nekakav freedom bug, crv slobode, razmnožio se posle pada Sovjetskog Saveza… Zajedno sa demokratijom širi se i ropstvo. U mnogim delovima planete (čak i u nekim zemljama zapadne Evrope),gotovo 27 miliona ljudi padaju u ropstvo. Početkom devedesetih godina, robinje seksa iz zemalja bivšeg istočnog bloka osvajaju zapadno tržište.One imaju nešto zajedničko:lepe su, jeftine, i očajne.Tržište seksa je tek vrh ledenog brega… Globalizacija više pogoduje iskorišćavanju robova nego industriji.U opticaju su ogromne sume, jer nije bilo više robova još od vremena trgovine preko Atlantika… Robovi su postali sastavni deo globalnog kapitalizma: na plantažama kakaoa u zapadnoj Africi, u voćnjacima Kalifornije, u ilegalnoj ribarskoj industriji koja cveta u fabrikama osnovanim pod lažnim nazivom, ili bez naziva.
   I to je paradoks.
   Demokratija i ropstvo ne samo da koegzistiraju, već ih spaja – kako ekonomisti kažu – snažan i direktan uzajaman odnos.
   Drugim rečima, ove dve pojave razvijaju se na sličan način, pri čemu razvoj jedne uslovljava razvoj druge. Devedesetih, kao uostalom i pedesetih godina, opet počinje process dekolonijalizacije. Međutim, dešava se da broj robova raste a njihova cena pada baš kada kolonijalne zemlje stiču nezavisnost. Danas jedan rob košta deset puta manje nego u doba antičkog Rima – i to nije slučajno – jer u ono doba koncept demokratije praktično nije ni postojao.Ali, stari Rimljani su cenili robove kao retko blago koje su skupo plaćali. Danas, naprotiv, robova ima na pretek, njihova vrednost je minimalna i posmatrani su kao “obavezan trošak u međunarodnom biznisu"…
   Gotovo svaki proizvod namenjen potrošnji ima tamnu stranu – ropstvo i pirateriju, falsifikate i prevare, krađe i pranje novca. Ološ ekonomiji najviše prija globalno tržište.Ološ ekonomija prodire i korumpira, iznutra narušava tradicionalne ekonomije…“
   Loreta je knjigu objavila pre nego su Zapadne sotone urušule nekoliko država arapskog sveta, čime su izazvale masovna stradanja ljudi svih uzrasta, da bi preživeli bežeći od sigurne smrte krenuli u preseljenja apokaliptičkih razmera, nadajući se spasu kod onih država i naroda čija im je vojska i avijacija, po naredbi političkih Sotona, razorila životna staništa, a sada primaju u svoje države samo one ćije zdravlje mogu robosvki da iskoriste.
   Kao što Umnica Loreta nije imala podatak da njih 8. i slovima, osam Sotona poseduju kapital koliko polovina čovenčanstva – 3,6. milijarde ljudi.

7. …reče dušebrižni čovek i pozva omladinu da se učlani ako želi posao koji omogućava sedenje u kafićima. A ovi što neće članstvo i nerad imaju pasoš…
   Stvarno je bolje nego u doba Miloševića – možeš mnogo lakše da odeš…

8. Po prirodi , cak i bez svetaca i vatronosa, stvari se mic po mic same po sebi dovode u red, nezaposlenost se smanjuje, privatna inicijativa uzima (makar i jedva vidljivo) maha, to je neminovno. Zivot tera na to. Svakako, nije to zasluga ove i prethodnih bandi, vec nuzda tera ljude praznih djepova i stomaka da se svakako dovijaju i snalaze- to je kapitalizam ( vrlo, vrlo uslovan i u vrlo nasem obliku, ali sta je-tu je)..A i ove bestidne krvopije ne mogu ovako do veka, iz dva razloga, Evropa nasu mafiju na vlasti sve manje tolerise , a i masa postaje biti zapaljiva materija ..

9. dejan 05. decembar 2017.
   Сендвич за господина!

10. — navodno "besposličarenje" omladine otvara prostor za agitaciju za smanjenje "nameta" poslodavcima, što u suštini predstavlja namicanje ekstraprofita istima– Gojko Vlaović, samoprozvani ekonomski stručnjak. Ja sam privatni poslodavac i ako je ovo adresirano na mene i meni slične ovo je potpuno promašena ocena. Ni žute banke ne bih uzeo za sebe jer znam koliko teško moji zaposleni izlaze na kraj u današnjim uslovima. Pisanje kolumne bi trebalo da je ozbiljan posao, ovo ne liči na to, više na neki ofrlje urađen srednješkolski esej.

11. Jednog dana kad sve prođe i neko novo vreme dođe ,neće li ti biti žao života što si glasao za gomilu idiota.

12. Ova teza o srpskoj besposlenoj omladini koja sedi ceo dan u kaficima nije iznikla niotkuda. Koreni su joj jos u eri vecitih studenata, ali je ovo, ipak, vise beogradska pojava. U unutrasnjosti nije bas tako. Uostalom, Beograd se time dugo i ponosio, lepim, mladim svetom koji seta gradom i "opusteno" zivi, to je bio nas turisticki adut. Ali kad bi to svima odgovaralo ne bismo imali toliko mladih koji zauvek napustaju zemlju da odu tamo gde se ne sedi po kaficima, naprotiv.
    No, ako vam je perspektiva godisnja plata u vrednosti od 2 stambena kvadrata, je li, onda, neobicno sto ne trcite za radnim mestom? Treba se boriti, ali i imati za sta se boriti.

13. Pitam se šta li ima loše u tome biti upravnik zgrade? U svetu firme koje se bave tim poslom su ozbiljne i velike firme. Time bi se zaposlilo mnogo ljudi, bilo mladih ili starih a zgrade bi nam bar ličile na zgrade a ne na smetišta.