Gojko Vlaović Foto: Miroslav DragojevićTakav zahtev je potpuno ispravan i adekvatno argumentovan.
Pod brojem jedan, „Apoteka Beograd“, u vlasništvu Grada Beograda, ima najniže marže u toj delatnosti.
To građanima omogućava da kupuju jeftinije lekove i druge medicinske preparate. U slučaju prelaska te ustanove u privatne ruke sasvim je sigurno da bi se marže povećale.
Ne samo da bi lekovi u „Apoteci Beograd“ poskupeli već i privatne apoteke više ne bi morale da vode računa da budu konkurentne, što znači da bi cena medikamenata rapidno porasla.
Pod brojem dva, „Apoteka Beograd“, tvrdi inicijativa koja želi da je sačuva od privatizacije, ima obavezu da smanjuje cenu ukoliko se lekovi kupuju na veliko dok privatne apoteke nisu dužne da ponude niže cene u takvom slučaju.
Logično je pretpostaviti da će se istim načinom razmišljanja, a to je da ne smanjuje cenu lekova na veliko kako bi više zaradio, voditi i novi privatni vlasnik „Apoteke Beograd“.
Pod brojem tri, sistem javnog zdravstva će privatizacijom „Apoteke Beograd“ izgubiti značajan deo prihoda a Grad Beograd mogućnost da inkasira sredstva za budžetske potrebe kroz uspešno poslovanje preduzeća čiji je vlasnik. Pod brojem četiri, „Apoteka Beograd“ je u obavezi da raspisuje javne nabavke, za razliku od privatnih apoteka.
Time je proces kontrole nabavke lekova transparentniji, što suštinski utiče i na njihov kvalitet. Pod brojem šest, „Apoteka Beograd“ građanima nudi najširi spektar lekova koji se mogu dobiti na recept.
U slučaju privatizacije izvesno se može očekivati značajno smanjenje tog spektra. Pod brojem sedam, potpuno je logično pretpostaviti da će u slučaju privatizacije „Apoteke Beograd“ doći do otpuštanja radnika, jer je to jedan od najjednostavnijih načina za gazdu da ostvari veći profit.
Dakle, jasno se vidi da privatizacija „Apoteke Beograd“ nije u interesu građana, zaposlenih ali ni Grada.
Problem je u tome što gradska uprava uporno insistira na privatizaciji i takozvanom javno-privatnom partnerstvu u mnogim segmentima funkcionisanja glavnog grada Srbije.
Razlog je taj što se shodno svojoj pogubnoj neoliberalnoj ekonomskoj orijentaciji aktuelna vlast ponaša kao zastupnik interesa privatnog kapitala a ne građana kojima bi prvenstveno trebalo da služi.
Epidemija korona virusa je pokazala prednost zdravstva u rukama države u odnosu na privatni kapital u toj oblasti koji je potpuno nepripremljen i nesposoban da vodi borbu protiv opake zaraze.
Pokazalo se da je komercijalizacija zdravstva loš potez. Stoga bi nadležni u Skupštini grada Beograda morali da odustanu od nepravilne odluke o prodaji „Apoteke Beograd“ i da o tome odmah obaveste zabrinutu javnost.
Bravo
Odličan tekst! Hvala autoru.
Kada bi svi digli marže, posle izvesnog vremena neki bi možda smanjili, da budu konkurentniji? To važi i pod dva. Pod tri se slažem, uz ogradu da sam šokiran da postoji državno preduzeće koje uspešno posluje. Pod četiri-šokiran sam da i dalje postoje javne nabavke, misim to, da su javne. Sa četiri odmah na šest a pod šest sam isto šokiran da privatnici ne mogu da imaju širok spektar, šta su, druga ruka, kupuju od države, monopol na uvoz? Pod sedam, tu se ugovorom obezbedi socijalni program na osnovu procene, zabrana otpuštanja po različitim osnovama, pravna podrška u slučaju muljanja oko razloga otpuštanja ali sve to suštinski nebitno. Prvo jer sam totalitarno nekompetentan, drugo jer bi i prodaja bila uslovljena koruptivnom prirodom populističke vlasti koja vuče korene od radikalnih narodnjaka. Ovo o prednostima zdravstva u rukama države tokom epidemije briši, barem u našem slučaju. Da to nisam video, sigurno ne bih komentarisao.
Sasvim ste u pravu, drzava treba da vodi racuna o gradjanima a ne samo o privatnom kapitalu.
То је једно од ретких добара што се још има продати. Све остало је продато: земља, вода, банке, трговина, рудници, највећи произвођачи су стране фирме… Уместо да идемо да радимо у иностранство радићемо код куће али за мање плате али ћемо формално бити странци јер у овој држави ништа неће бити наше, осим наших живота који ће зависити од странаца.
Ja ne znam kako je u Apoteci Beograd, ali znam kako je bilo u Apoteci Pancevo, osnovanoj 1770.godine.
Sa labaratorijom, teritorijalnim sistemom distribucije i strucnim kadrom farmaceuta i tehnicara bila je uzor na nivou Jugoslavije. Danas opljackana i odvedena u stecaj s milionskim dugovima.
Istekom rokova na hiljade lekova ostalo je neupotrebljeno.
Niko od osoblja nije ostao. Jedinice prepune otrova spomenik su bahatosti, gramzivisti, gluposti.
Pre desetak godina, skupstinskom vecinom izabrana je jedna zena, predlozena iz krugova stranke iz Cacka.
U svim filijalama kao u Herkulanumu nakon erupcije vulkana. U friziderima naceto mleko i slicne potrepstine za uobicajen radni dan. Dzezve za kafu, nacete kese secera, otvorene radne sveske … Svuda isto, u magnovenju i brzini napusteno. I nakon godina, isto.
Gojko, vidi sa urednikom Dražom da u ovom zimskom roku pojača Kurir i za vašeg moderatora. Nema, bre, smisla. Poslala sam O V O L I K I komentar, ozbiljan, i nije objavljen.
Slažem se u vezi iznetog stava o Apoteci Beograd.