Rupa u šahtu

Svaki put kada prođem pored tog mesta pomislim isto, dobro je da ovde neko nije pao i polomio nogu. Već godinama unazad u kraju u kome živim, preko puta Botaničke bašte, na jednom šahtu postoji velika rupa koja je opasnost za pešake naročito noću. Rupa je naime dovoljno velika da pešak može da zapne nogom, padne i ozbiljno se povredi.

Kako je nastala rupa na šahtu ne samo da ne znam već nemam ideju ni na koji način je moglo da dođe do toga. Ono što pouzdano znam je da je oštećenje nastalo pre više godina i da nikada nikom od nadležnih u gradu na pamet nije palo da sanira šaht.

Pretpostavljam da je dovoljno skinuti taj okrnjeni poklopac i na njegovo mesto staviti novi. Cenim da to niti bi iziskivalo puno rada i vremena niti bi koštalo mnogo. A znatno bi se dobilo na sigurnosti pešaka. Reč je inače o veoma prometnoj Ulici despota Stefana kojom svakodnevno prođe veliki broj pešaka.

Taj šaht je potpuno nebezbedan i odavno zreo za sanaciju, ali do toga do danas nije došlo. Jednom prilikom drugar Pera i ja smo pokušali da utvrdimo čija je ingerencija taj šaht, ali zagledanjem poklopca tu informaciju nismo uspeli da utvrdimo jer na istom nije bila napisana.

Ono što predstavlja još veći problem jeste to što takvih polomljenih ili pomerenih šahtova po gradu ima dosta. Neke sam imao priliku lično da vidim a za puno takvih slučajeva su mi pričali poznanici. Potpuna je bruka da dok aktuelna vlast renovira centar grada dopušta da ulice koja su van „kruga dvojke“ budu nebezbedne i nesređene.

Jasno je da se centar sređuje zarad turista iz inostranstva željnih jeftinog noćnog života i bogatih Beograđana koji mahom žive u tom delu grada, pored Dedinja, međutim to nikako ne znači da vlast ima pravo da zanemari interese „običnih“ građana. Grad treba da se sređuje prvenstveno zbog njih a nikako turista-partijanera (onih koji u Beograd dođu ne da bi upoznali njegovu istoriju i arhitekturu već splavove) i domaćih bogataša.

Gradska vlast je servis Beograđana, upravlja novcem koji oni izdvajaju tako da podjednako mora da misli o izgledu svih delova grada a ne samo onih „reprezentativnih“.

Upravo su gradske vlasti te koje treba da vode računa da li su svi šahtovi na mestu, da li su propisno obezbeđeni, da li su bezbedni ili ne. Ako nema dovoljno ljudi koji obavljaju kontrolu takvih stvari, onda njihov broj treba povećati a ne gomilati komunalne policajce od kojih građani nemaju nikakvu korist već samo trošak.

Bezbednost građana, sanacija polomljenih šahtova, rupa na trotoaru i drugih infrastrukturnih poremećaja koji ruže grad i čine ga nesigurnim veći su prioritet od sređivanja centra grada, podizanja fontana kojima se ne može prići i uređivanja Cvetnog trga na kome možete naći sve drugo sem cveća. Međutim, i na primeru kojim se bavi ovaj tekst kao i na mnogim drugim aktuelne vlasti pokazuju da nisu servis građana već krupnog kapitala.