Samoživost

Žena nije ništa govorila već je držala ruku upadljivo izbačenu prema kasirki što je bio signal da ova ima obavezu da čim završi sa prethodnom mušterijom zanemari mene i obrati pažnju na nju. Kasirka ju je kulturno ignorisala i počela da naplaćuje artikle iz moje korpe. Videći da od te „taktike“ nema ništa žena je sačekavši da ja platim pokušala da artikal i novac stavi u ruku kasirki. „Gospođo niste na redu. Što se mene tiče možete preko reda ali samo ako se slože kupci koji su stigli pre vas“, rekla je kasirka. Kupci su ćutali što je bio znak da se ne slažu da žena preko reda obavi kupovinu. „Pa valjda imaju razumevanja i pustiće me jer imam samo jedan proizvod“ čuh kako žena odgovara dok sam izlazio iz samoposluge.

Nešto kasnije sam se našao u banci. Čovek zaobilazi red za blagajnu, u kome sam, i staje metar ispred stola operaterke koja je u tom trenutku imala klijente. „Gospodine molim vas sedite i sačekajte da završim sa klijentima a i pre vas čeka nekoliko ljudi“. „Ne želim da sedim čekaću ovde“ odgovori arogantno čovek. „Ali gospodine svi drugi što čekaju sede plus vrlo ste blizu klijentima sa kojima zaključujem posao nije obzirno da vi to slušate“, reče službenica. Čovek je to prećutao ali se nije pomerio sa mesta.

U oba slučaja do izražaja je došla jedna od najnegativnijih ljudskih osobina a to je samoživost. U oba slučaja protagonisti su nadmeno brinuli o svom interesu ne vodeće računa da li time ugrožavaju interese drugih. Najveći problem predstavlja to što ljudi koji tako razmišljaju imaju dvostruke aršine. Za ono što dozvoljavaju sebi primedbovali bi drugima. U društvenom sistemu koji propagira individualizam postoje ljudi koji su svoje interese spremni da ostvaruju ne mareći za druge. To naravno nije pravedno kao ni sam sistem koji takvo ponašanje proizvodi.