Srpski Gilgameš, kao u čuvenom epu, umesto čudotvorne trave za spasenje od potopa, delio je stanovnicima Ovče, Borče, Koteža i Krnjače obećanje o kanalizaciji.
Strukturalno sazdan i samopretvoren u dve trećine boga i jednom trećinom u čoveka, obišao je poplavljena naselja i dao nalog, on, a ne Ana, da se hitno pristupi izradi projektne dokumentacije, da bi izgradnja slivnika čiste i odlivnika nečiste vode počela već u februaru ili martu, kako bi se sanirala naselja na levoj obali Dunava.
Osamdeset miliona evra, po zakonu boga, biće usmereno za te namene, obećao je čovek u njemu koji zna da je narod kriv jer je gradio nelegalno, jer je zatrpavao nečistoćom odvodne kanale, jer je pregrađivao i cementirao mostove na istim. Ali trebaju mu glasovi na predstojećim izborima i deo božanskog u njemu, odvojiće pare iz državnog suficita, popisati štetu i pomoći svima, iako nisu, kako je rekao čovek u njemu, osigurali svoje kuće!
Time je poslao nedvosmislenu poruku kako funkcioniše njegov dvotrećinski obogovljen sistem koji teži da i onih trideset odsto čoveka u njemu pretvori u jedno celo, celog boga, doduše, malog, lokalnog, svemoćnog ali srpskog! Tinjajući čovek u njemu, priznao je da ne može sve sam, ophrvan brojnim obavezama između Brisela, Moskve, Vašingtona i Prištine, ali je ipak smogao snage da bude tu sa svojim narodom, za razliku od nekih predsednika opština koji se nisu odazivali na molbe i apele građana, a kamoli pojavili i koji će, naravno, odmah biti smenjeni!
Posle se saznalo, saopštila opozicija, da je značajan deo te sume (od 80 miliona evra) preko 300 miliona, istina, dinara, još lane opredeljena za kanalizaciju, ali da nema ni abera o utrošku tih para, pa se pitaju gde su završile? Betoniranje Trga republike, nove sadnice, a verovatno i neko pranje novca, koštaće „samo“ osam miliona evra…
Još dok je bio relativno običan čovek i dok nije ispoljavao svoje božanske ambicije, jedno od prvih predizbornih obećanja, baš zbog toga što je ismejavao elitnu beogradsku četvrt Dedinje, jer im „žuti“ nisu ni kanalizaciju obezbedili, obećao je da će se posvetiti tome. Umesto toga doveo je ceo jedan novi grad, Waterfront, planira, sa dvadeset hiljada stanovnika, da se sliva u Savu, ona u Dunav, a profit od njega u neke i nečije privatne džepove (jer sve je netransparentno) da bez prečistača i konvertora vode zagađuju ono malo preostale rečne lepote i prirodnog blagostanja, a na isti način će rešavati i kanalizacioni problem celog Beograda pa i pomenutih naselja na Dunavu.
Zakrpa na jednom mestu otvoriće rupu na drugom i tako u krug bez ikakvog relevantnog plana o kojem su se izjašnjavali građani i struka, poput maštovitog metroa koji ide iz nigde u nigde i čija će izgradnja biti duplo skuplja od plana usvojenog 2012, ali, nažalost, radili su ga njemu omrznuti ljudi, pa je za vakta njegove vlasti bačen u smeće…
Pošto je srpski Gilgameš uspeo da postane i jedini zvanični zamajac svega naprednog u istoriji i ne samo što je zarobio državu već je zarobio i pravo na tumačenje ključnih pojmova dobra i zla, njegova rotaciona energija, sa predsedničkog vrha zemlje do vodovoda i kanalizacije, sve više vibrira i preti da postane inertna i potpuno se zaustavi. Zato ne propušta priliku da uživa u multiplikovanim emitovanjima i reemitovanjima sebe, na svim svojim nacionalnim televizijama i da:
„S divljenjem i strahom gledaju građani njegov lik; NJegova reč i govor u gradu su zakon; Za njega, jakog, divnog, mudrog; moraju da rade mladi i stari, moćni i neznatni…“ (Ep o Gilgamešu)*
Zato može da organizuje šta hoće od vojnih parada do susreta sa važnim državnicima, da danima ostrašćeno govori o naoružanju, milione traći na kampanje za navodno bolji život Srbije, izmišlja i prijatelje i neprijatelje, ljubi se sa domaćinima, deli i po babu i po stričevima, a problem nabavke protivgradnih raketa i mizerije nadoknade ljudima koji ih ispaljuju smatra nebitnim, toliko malim da u to ne može niko da se „ugradi“! Voćari iz Arilja i Čačka to najbolje znaju i nose na grbači. A kad ode „Fijat“ iz Kragujevca koji već radi na žmigavcima, jer za sedam godina nije uspeo da asfaltira 25 kilometara običnog puta od magistrale do fabrike, biće krivi neki drugi, zli, ljudi!
Srpski Gilgameš, zamajac velikih, epohalnih i profitnih projekata doneo je izvana gladac, iznutra jadac!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
