Napadi i udarci na Sergeja Trifunovića (enfant terrible – strašno dete, ili kako Kojo reče nenavođeni projektil, koji svojim kontroverznim i nekonvencionalnim postupcima dovodi u nepriliku one kojima pripada) nisu riskantni samo za njega već i za sve fragmentirane grupe neujedinjene opozicije bile da su za izbore ili protiv njih!
Podele, sve više besa, netolerancije i nerazumevanja, međusobna optuživanja pa čak neskrivene mržnje, poslednje je što treba opoziciji koja ima zajednički cilj da svrgne ili pobedi Aleksandra Vučića!
Svojim nejedinstvom, a pokazalo se i nespremnošću da uvaže međusobne razlike, idu naruku zajedničkom političkom takmacu koji veoma uspešno koristi sve resurse, državne, partijske, javne, tajne, pa i ovakve svađe, da bi zadržao tron i monopol na političkoj, ekonomskoj i društvenoj sceni.
Bilo bi lekovitije, evo jedne jeretičke misli, da dojučerašnji saborci „odmetnutom“ Sergeju Trifunoviću pomognu u prikupljanju potpisa, što mu očigledno otežano polazi za rukom, jer potpis za njegovo učešće na izborima ne znači i glas za njega, a pogotovo napuštanje ideje bojkota!
Time bi se smanjile tenzije nad kojima nosilac naprednjačke liste seiri a pokazala bi se solidarnost u opoziciji koja ima isti cilj ali se razlikuje u njegovoj realizaciji!
Bilo bi lekovito da je Savez za Srbiju sačuvao Demokratsku stranku umesto što sporazumskim bičem potpomaže ukidanje njene infrastrukture, 80 odbora raspušteno, sedam meseci nema sednice glavnog odbora, a njene ugledne članove proglašava izdajnicima.
Pa, valjda, ovi novi savezi nešto mogu baštiniti od starih i mnogo uspešnijih oblika saradnje veoma različitih opcija i opozicionara, koji su na kraju izgubili plebiscitarno osvojenu vlast, zbog sitnih šićardžijskih interesa i tako ustupili mesto ovima koji i danas vladaju.
Možda će ovo neslaganje opozicije na početku rezultirati boljim ishodom!?
Prisetimo se, već je bilo propalih ugovora sa narodom (Koštunica) i glasanja za njega, govorili su neki, zapušenog nosa!
Na osnovu tog iskustva jasno je da značajan deo građana nema nameru da ponovo glasa na isti način, birajući najmanje zlo!
Jasno je takođe da je obezvređeno inicijalno okupljanje mladih, kroz heterogeni pokret „1 od 5 miliona“ kao i iskreni, podsticajni pozivi na proteste Baneta Trifunovića, kasnije Nikole Koja i drugih koji su utihnuli i nestali, ustupivši mesto eksponentima partija kojima se zamerilo „dete“ Valentina!
Sve očigledniji rascep u pokretu, prepolovio je broj građana koji su protestovali, a ostalo je istorija!
Naravno da nema parlamentarne demokratije bez partija i građana u njima, ali naravno da nema ni osvajanja slobode bez zajedničke saradnje političkih stranaka, pokreta, nevladinog sektora, građana, studenata…
Istina, stranke su se obavezale Sporazumom sa narodom na zajedničku borbu za slobodne medije i slobodne i poštene izbore, da dok se ne ispune traženi uslovi na izborima neće učestvovati, da će se suprotstaviti nasilju, posebno svakom ekstremizmu, da će solidarno štititi ugrožene građane koji se nađu na udaru pesnica vlasti zbog drugačijeg mišljenja ili kritičkog delovanja i da će pružiti pomoć i zaštitu ugroženim ljudima i grupama.
Uz obavezu da će nastaviti borbu svim raspoloživim legalnim sredstvima za demokratizaciju Republike Srbije i obavezu da će obelodaniti i preispitati sve akte koji su do sada usvojeni a koji ugrožavaju državne, nacionalne i ekonomske interese, opozicija se založila i to ispunila da će napustiti rad skupština u kojima je aktuelni režim bez imalo sumnje ukinuo demokratiju i parlamentarizam.
Nakon sprovedenih izbora i formiranja oročene vlade stručnjaka na godinu dana, obećali su, neće biti niko od aktuelnih lidera opozicije, a onda se pobraja još 12 podtačaka šta će sve uradi da bi se organizovala pravna i demokratska država.
Ponovo se pominje lustracija, kao onomad, ponovo se govori o nezavisnim regulatornim telima i institucijama, ponovo se pominju promene izbornog zakonodavstva, ispitivanje porekla imovine… uz napomenu da su potpisnici sporazuma spremni da prihvate svaku ocenu javnosti i sud građana, kako politički, tako i moralni…
Razvoj događaja, nažalost, navodi na osnovanu sumnju da opozicija ovakva kakva, pošto ne može međusobno da se dogovori, nema ni kapacitet da ispuni Sporazum sa narodom.
Mnoge od pobrojanih problema i tema iz Sporazuma sa narodom Savez za Srbiju je učinio vidljivijim domaćoj i međunarodnoj javnosti, ali to ni izbliza nije dovoljno da bi se ishod predstojećih izbora izmenio.
Ukoliko bude manje gadljiv na međusobne razlike sa dojučerašnjim saborcima, makar onoliko koliko su tolerisali soliranje i prosvetljenje Boška Obradovića, ima šanse da aktivnim bojkotom i građanskom neposlušnošću, sa opozicijom koja će ući u parlament, nešto urade na predsedničkim izborima, jer ogoljeno je jasno da kampanju za te izbore lider naprednjaka vodi već sada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
