Vreća sa kamenom

Čestitke Vučiću što ga je odabrao za ministra i prihvatio njegove programe finansijske konsolidacije. Čestitke strpljivim građanima koji su se nadali da će posle toga da uslede i dalje reforme i da njihova žrtva neće biti uzaludna, ali, avaj, od toga ništa!

Umesto da Vujovićevih petnaest minuta slave mediji iskoriste za razgovore sa njim kao znalcem, o aktuelnoj privrednoj situaciji, istinama i neistinama srpskog privrednog buma, šansama i održivim strategijama daljeg razvoja, Vujović je, da li svojom ili tuđom voljom, sve ređi gost javnog prostora i ostavlja utisak da polako ali sigurno nestaje, zajedno sa aranžmanom MMF. Fondu, naime, ističe „mandat“ i sve je izglednije da se novi neće potpisati. Pošto je jedan od najznačajnijih ciljeva ove globalne finansijske institucije stabilnost zemlje koju savetuje prvenstveno prema inostranstvu, a Srbija ispunjava svoje obaveze i vraća dugove, to bi u ovom trenutku moglo da znači da je ispunjena misija a možda i Vujovićeva? To je, naravno, samo spekulativni utisak. Dalje reforme, sledstveno tome, naročito javnih preduzeća, ostaće na milost i nemilost domaćim akterima dok se bar delimično ne vrate žrtvovane plate i penzije, pa ako posle toga opet krene naopako uvek ostaje opcija da se MMF ponovo pozove u pomoć. Tako je već bilo i tako će, nažalost, biti dok aktuelna ili neka druga vlast ne proguta najveću žabu. A da bi je progutala mora da ima viziju, a da bi počela da ostvaruje tu viziju trebalo bi da bude otvorena i iskrena prema građanima u objašnjenjima posledica svake preduzete mere, roku njenog trajanja i potezima koji slede posle. Od Kosova, NATO, Evroazije, odnosima sa susedima, prodaji poljoprivredne zemlje, povećanom aflaktoksinu u mleku, do povećanih ovlašćenja šefu BIE uključujući i nepostojeće kriterijume po kojema je izabran.

Bilo bi lepo da javnost sazna šta bi značila opcija priznavanja Kosova za položaj Srba koji tamo žive pošto im dosadašnji status ne obezbeđuje mi elementarnu bezbednost. To je iskusio Oliver Ivanović a evo nedavno i građanin koga je potkazao komšija Albanac jer mu je, navode mediji, uzurpirao imovinu. Da li će se to pitanje, narednih sto godina držati „na leru“, ili samo dok se pospašavaju Srbi u Republici Srpskoj ili je najnovija deklaracija mnogo više i ozbiljnije od vetra u leđa Dodiku pred izbore, imajući u vidu minule ratove. Kakve će posledice toga biti za domaću, međunarodnu i regionalnu javnost? Da li će se status Srba u susednim državama poboljšati bilateralom ali i regionalnim sastancima i dogovorima? Ili utukom na utuk, a utuka je sve više! Da, diplomatska nota Hrvatskoj zbog paljenja srpskih „Novosti“ i izražavanje nezadovoljstva Plenkoviću, koji veli da je to akt marginalne grupe na koju se ne treba obazirati! Svako ko je uljuđen zna da je zbog neobaziranja i došlo do nove plime ustašluka. Ali isto tako treba osuditi i naslovnicu tabloidnog Informera, koji ustaškinjom naziva i predsednicu Hrvatske a „Hrvatsku reč“ i ne možemo da kupimo na kioscima. Kao što Vučić ide u Sarajevo, što je dobra vest ići će u Zagreb! Potpaljivanje nacionalističkih mržnji ne mogu ni njemu ni građanima Srbije da idu u prilog.

Najzad, tu je i nezaobilazna tema šta bi to više i bolje mogli da ponude evroazijski savezi od EU i da li su smišljeni u dnevnopolitičkoj taktici, koja je uvek kratkog daha, da poput golubova na grani koji, izvinite na izrazu, „kake“, po vrapcu kojeg držimo u rukama. NATO za i protiv, zašto prvo zašto drugo! A onda referendum ili promena Ustava pa odluka parlamenta!? Zašto je veoma važno da u skupštinama bude i opozicija i zašto je civilizacijski važno da kao manjina bude uvažavana od većine? Od toga ni abera a kamo li dijaloga. Javni prostor je potpuno zatvoren za razgovor o ovim temama i pretvoren u Vučićevu govornicu za njegov solilokvij.

Prosečno funkcionalno pismenom građaninu Srbije i ono malo što je nekada znao bledi sa vidika zatrpano besmislenim „smeće vestima“, i ostaju mu samo lični osećaj, nagađanja, često i gađenja, te ulepšana stvarnost koju mu levkom svakog dana sistematski uliva u mozak Aleksandar Vučić. Neprikosnoveni arbitar, potpaljivač, pomiritelj, paker u celofan ili grubu vreću s kamenom, zavisno od njegove lične procene i prilike koju neprekidno stvara.