To su pitanja koja su se našla u kontrolnoj listi Inspektorata kao javno dostupna procedura prema kojoj će postupati tokom provera. Poslodavci mogu da vide šta će biti pitani i da se u skladu s tim pripreme.

Zašto im se daje da vide šta će biti proveravano – prve su reakcije ljudi kojima je institut javnog objavljivanja kontrolne liste neshvatljiv i neprihvatljiv. Suština postupka jeste da se otkloni nepravilnost, da radnik bude zaposlen odnosno da se poštuju njegova prava, a ne da poslodavac bude kažnjen. Dok to ne posložimo u glavama, imaćemo i dalje problem sa funkcionisanjem države.
Šta je to što proveravaju inspektori? Pitanja su grupisana u 12 kategorija. Na prvi pogled ništa epohalno. Jedno od prvih pitanja jeste da li ima radno angažovanih lica van radnog odnosa i po kom osnovu. Sledi i upit iz doba papirne birokratije – da li poslodavac ugovore o radnom angažovanju zaposlenih drži u prostoru gde zaposleni rade. Jednog dana, kad konačno zaživi elektronska komunikacija državnih organa to će biti nepotrebno jer će inspektori moći da provere faktičko stanje jednim klikom. Mogli bi to i sada, ali veća prepreka jeste regulativa koja i dalje dozvoljava izgovor poput „evo baš smo otišli da ga prijavimo“.

Treća grupa pitanja odnosi se na postojanje sindikata u firmi, da li ima uslove za rad i da li poslodavac i sindikat(i) sarađuju. Poseban izazov za pojedine investitore, zar ne?
Da li su uređena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i na osnovu kojeg dokumenta, da li ugovori o radu sadrže sve obavezne elemente i da li je ugovoren probni rad u skladu sa zakonom – deo su četvrte grupe pitanja.

Potom dolazi provera radnog vremena, da li je utvrđen raspored, postoji li noćni i smenski rad, a najvažnije da li se radi prekovremeno i da li je taj rad u skladu sa zakonom. Uz to, pitanjima je pokriveno i korišćenje pauza i godišnjih odmora, korišćenje plaćenog i neplaćenog odsustva, kao i mirovanje radnog odnosa.

Sedmi deo kontrole spada u posebnu zaštitu zaposlenih – omladine, trudnica, porodilja i osoba sa invaliditetom, ali nažalost veoma šturo (tek četiri pitanja).

Osmi korak u postupku kontrole jesu zarade, naknade i druga primanja. Inspektori će poslodavca morati da pitaju da li je zaposlenima isplaćena poslednja dospela zarada i da li im se dostavljaju obračuni (koliki je problem prvo pitanje je opšte poznata stvar, ali ni drugi nije zanemarljiv). S tim u vezi, treće pitanje u ovoj grupi jeste da li se zaposlenima dostavljaju obračuni zarada ukoliko se ne isplaćuje u utvrđenim rokovima. Time se zaokružuje obezbeđivanje zaštite radnika odnosno mogućnosti da efikasno tuže poslodavca koji ih uskraćuje za zarađeni novac.

Sledi i pitanje da li se zaposlenima isplaćuje zarada u visini ugovorene. Da li se isplaćuju troškovi prevoza, topli obrok i regres, da li se vodi evidencija zarada i da li se isplaćuju i druga primanja – jesu pitanja koja zaključuju ovaj deo provere.

S obzirom na to da su mogući samo odgovori DA ili NE jasno je da je prostor za razna objašnjenja, „majke mi“ dokaze i „evo, baš sam na tome radio“ uveravanja, sveden na minimum. Cela kontrolna lista najvećim delom daje mogućnost isključivo DA i NE odgovora što će inspektorima u dobroj meri olakšati proveru, a poslodavcima otežati pravdanje zatečene situacije.

Inspektori će proveriti i da li je bilo otpuštanja viška zaposlenih. Posebno pitanje odnosi se na obezbeđivanje programa rešavanja viška i da li je utvrđivanje prekobrojnih urađeno u skladu sa zakonom odnosno da li su dobili pripadajuću otpremninu.

Važne informacije koje se prikupljaju jesu situacije sa premeštanjem zaposlenih sa jednog na drugi posao ili iz jedne kompanije u drugu (još jedna poznata problematična situacija, zar ne?). Proverava se i da li su menjane odredbe ugovora o radu kroz anekse i da li je poštovan zakon u tom slučaju.
Na kraju, poslednja grupa pitanja tiče se prestanka radnog odnosa – da li je bilo prestanka radnog odnosa u proteklih godinu dana, po kom osnovu (sporazumno, na zahtev radnika, zbog otkaza poslodavca, lošeg rada, povrede obaveza ili discipline, odbijanja aneksa ugovora o radu). Inspektori će utvrditi da li je postupak prestanka radnog odnosa urađen u skladu sa zakonom i to je pitanje koje nosi najviše bodova u proveri (ako je urađeno po propisima poslodavac će dobiti dodatnih pet poena). Provera se završava pitanjima da li su radniku isplaćena dospela potraživanja i da li je vraćena radna knjižica (za šta se takođe dobijaju dodatni bodovi).

Pored pitanja o otkazu u skladu sa zakonom, vraćanju radne knjižice i isplati potraživanja, dodatne bodove nose i pitanja o držanju ugovora o radu na radnom mestu, zaključivanja aneksa ugovora, da li je višak zaposlenih utvrđen u skladu sa zakonom i da li su dobili otpremnine, pitanja iz domena kontrole zarada (isplata poslednje dospele i davanje isplatnih listića), saradnja sa sindikatima, kao i posebna zaštita zaposlenih.

Maksimalni učinak savesnog poslodavca može da bude 93 poena. Prema ostvarenom rezultatu biće razvrstan u jednu od pet kategorija rizika – neznatan, nizak, srednji, visok ili kritičan. To će odrediti dalji odnos inspekcijskih organa, najbolje vidljiv u učestalosti poseta problematičnom privrednom subjektu odnosno izostanku opterećivanja onih koji poštuju propise.

Dodatni set od 29 pitanja imaće građevinske firme jer za njih postoji i zasebna lista na osnovu koje će inspektori proveravati uslove za rad na gradilištima, obučenost, kvalitet opreme, skela i merdevina i dr.

Možda ove kontrolne liste nisu savršene, ali predstavljaju dobar pomak jer sada svi znamo (radnici, poslodavci, sindikati i zainteresovana javnost) šta je inspektor dužan da proveri. Podaci će se, nadamo se, jednog dana slivati u bazu podataka kojoj će pristup imati i druge inspekcije i imati bolji uvid koga idu da kontrolišu.

U meri u kojoj podaci iz kontrole budu javno dostupni imaćemo priliku da vidimo koliko savesno rade i država i privreda jer je to dobar put da rešimo ono što sama kontrolna lista ne može – ranjivost na korupciju.